Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 03.Nov.2010, 10:41   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Republikancima Predstavnički dom, demokratama Senat

VAŠINGTON -

Izbori za američki Kongres, održani u utorak, doneli su republikancima većinu u Predstavničkom domu, pa će predsednik Barak Obama, i pored toga što su njegove demokrate zadržale tesnu kontrolu u Senatu, u naredne dve godine biti suočen sa zakonodavnom vlašću koja će imati daleko manje razumevanja za njegove planove.

Prema još nepotpunim podacima, republikanci su povećali >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << broj svojih kongresmena u Predstavničkom domu za najmanje 60, što je njihov rekord još od 1948. godine.

Republikanci su demokratama uzeli i najmanje šest mesta u Senatu - onih iz Pensilvanije, Severne Dakote, Indijane, Arkanzasa i Viskonsina, kao i Obamino upražnjeno mesto u Ilinoisu.

Republikanskom uspehu treba dodati i rezultate sa guvernerskih izbora u 37 država, gde su demokratama preuzeli 10 mesta - Pensilvanija, Ohajo, Mičigen, Viskonsin, Ajova, Tenesi, Kanzas, Oklahoma, Nju Meksiko i Vajoming.

Na izborima se glasalo za svih 435 članova Predstavničkog doma i 37 senatora.

Raniji odnos snaga u Senatu bio je 57 demokrata, 41 republikanac i dva nezavisna senatora, a u Predstavničkom domu 256 demokrata prema 178 republikanaca, uz jedno upražnjeno mesto.

Budući spiker Predstavničkog doma, republikanski kongresmen iz Ohaja Džon Bejner, već je ponudio saradnju, naravno na osnovama novih političkih realnosti.

"Ako hoće da poštuje volju naroda, spremni smo da sarađujemo s njim. Manja, jeftinija i odgovornija vlada, to su principi nove većine", rekao je Bejner u govoru pred pristalicama.

Obama je zvao Bejnera da mu čestita pobedu, i prema rečima samog Bejnera, imali su iskren i otvoren razgovor o tome kako da zajedno rade za dobrobit američkog naroda.

U tome će svojim iskustvom svakako pomoći dosadašnji lider demokratske većine u Senatu, Hari Rid iz Nevade, koji je novi mandat izborio u do kraja napetoj izbornoj trci.

Ovi izbori označili su ulazak u Kongres kandidata konzervativnog pokreta "Čajanka", koji su svi na republikanskim listama.

Njihovi uspesi u borbi za Senat su pomešani, od uspeha u Kentakiju, Floridi, Viskonsinu i Juti, do neuspeha u Nevadi, Aljasci i Delaveru.

Međutim, nekoliko desetina kandidata "Čajanke" je u trci za Predstavnički dom podelilo uspeh sa ostalim republikancima.

U SAD je gotovo pravilo da na kongresnim izborima posle prve dve godine mandata novog predsednika, njegova stranka zabeleži gubitke, ali od veličine poraza u velikoj meri zavise predsednikovi izgledi da osvoji novi mandat.

Prema svim anketama, glavno tema ovih izbora bilo je stanje ekonomije, pre svega visoka nezaposlenost.

Američki birači su ovim izborima uputili jasnu poruku vladi da su nezadovoljni sporošću ekonomskog oporavka, koji su očekivali u prve dve godine Obaminog mandata.

Sledeći koraci pokazaće kako će saradnja Bele kuće i Kongresa izgledati.

Među prvim stvarima kojima će morati da se pozabavi su 10 godina stari zakon o smanjenju poreza, koji Obama želi da poveća samo za bogate, zatim smanjenje deficita koji je dostigao 1.300 milijardi dolara u ovoj fiskalnoj godini i poboljšanje položaja SAD u svetskoj trgovini.

Istorijski gledano, kontrola republikanaca nad Predstavničkim domom neće biti nova situacija za SAD. Suprotno uvreženom mišljenju, u većem delu moderne istorije SAD, predsednik nije bio iz stranke koja je kontrolisala Kongres.

Od 1945. godine, ukupno 20 godina ista stranka je istovremeno imala predsednika i većinu u Senatu i Predstavničkom domu.

Kongres je, međutim, veći deo tog perioda bio pod kontrolom iste stranke, a svega tokom 10 godina su Senat i Predstavnički dom imali različite stranačke većine.

Kongresmenima u Predstavničkom domu mandat traje dve godine, a senatorima šest godina. Svake dve godine otprilike trećini njih, od ukupno 100 članova Senata, ističe mandat.
Pogledaj vesti o: Barak Obama

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...