Izvor: Politika, 20.Mar.2013, 16:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rekonstrukcija vlade ili vanredni izbori?
Do izglednih izbora, na jesen, tri su nepoznanice: koje će stranke ući u skupštinu; koje će, osim SNS-a, imati preko 10 odsto glasova i ko od političara i poslovnih ljudi neće završiti u zatvoru
Da li je realno da Ivica Dačić prepusti mesto premijera Aleksandru Vučiću bez izbora? Teško je u to poverovati, čak i kada bi Dačić pristao, jer to ovom drugom nikako ne bi odgovaralo. Naime, ako bi se takva rekonstrukcija napravila, onda bi opozicija dobila >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << vetar u leđa, jer cena bi podrazumevala odustajanje od istražnih radnji kada su Dačić i njegovi najbliži saradnici u pitanju. Šta bi onda ostalo od obećanja da niko neće biti zaštićen? Opet bi se ispostavilo da su neki građani, to jest vodeći političari, ravnopravniji od drugih, baš kao što je to i dosad bio slučaj. Naposletku, to ne bi ni bila rekonstruisana, već nova vlada, pošto novi premijer nužno označava i nastanak nove vlade.
Ako je tako, onda se nameće pitanje o kakvoj bi se rekonstrukciji vlade moglo raditi? Vrlo verovatno da bi nekoliko ministara SNS-a, na prvom mestu vizionar Bačević, a onda i snalažljivi Knežević, pa i u javnosti često pominjani uredni platiša poreza Petković, mogli biti smenjeni. Na taj način bi se otvorilo pitanje ministara iz drugih stranaka. Šta ako bi Vučić insistirao na primer na smeni Milutina Mrkonjića, Žarka Obradovića i Jovana Krkobabića? Svakako, za svakog od ovih ministara, a na osnovu višegodišnjeg uspešnog rada – koji se ogleda u efikasnoj gradnji autoputeva, uspešnoj promociji Megatrenda i njegovog rektora, te mladalačkoj vitalnosti – bilo bi razloga za smenu. Problem je, međutim, što bi ovakav zahtev stavio Dačića u bezizlaznu situaciju. On bi teško mogao da se odrekne dvojice saradnika iz vrha SPS-a koji mu praštaju kako činjenicu da ga banane neodoljivo privlače tako i izbor bananoljubitelja za najbliže saradnike u vladi. Na isti način, njegova koalicija sa PUPS-om i njegovim ambicioznim vođom ne bi mogla opstati. Dinkić (šta bi tek bilo da se zatraži smena dugogodišnjeg usrećitelja Srbije?) se, pak, ne bi lako lišio usluga Verice Kalanović, simpatične vrednice, zaokupljene rešavanjem teških državnih problema.
Prema tome, na jesen su izgledni izbori. Pitanje je kako će ih dočekati opozicija. Čini se da će za njih biti nespremna. Demokratska stranka je dezorijentisana, sva u modricama, izubijana, posrće levo i desno i, da stvar bude crnja, ne zna se kada će se to posrtanje zaustaviti. Da li će ona uspeti da ponovo pridobije nekad tako privržene simpatizere iz srednjih slojeva? Teško, jer ne oslobađa se onih koji su postali njena negativna personifikacija, kao što su Dulić, Šutanovac, Trivan, Malović, a lako se odriče usluga jednog doduše preterano ambicioznog, ali inteligentnog političara. Pri svemu tome, javnost je mogla da zaključi da se novi vođ DS-a ponaša nenačelno, jer Šutanovac sedi u poslaničkoj klupi uprkos skandalima oko nekretnina, a Dulića, Trivanovu i Malovićevu nagradio je za minuli rad, kojim sistematski oduševljavahu građane, ulaskom u predsedništvo DS-a. Stranku uopšte, a vrh stranke posebno, čine ljudi, a DS se u ovom trenutku mnogima u vrhu pohvaliti ne može.
Stvar je još tužnija sa LDP-om, strankom mudrog, načitanog, i nadasve poštenog i istinoljubivog vođe, čiji se sledbenici iz petnih žila trude da ga zadovolje, ubeđeni valjda da time rade na modernizaciji Srbije. Moguće je da će za nekoliko godina vođ i sledbenici shvatiti da je Milošević umro, ali je pitanje da li će tada biti dockan. Uspeh Nove stranke (kako pametni ljudi dadoše ovako neoriginalno ime?) u velikoj meri će zavisiti, osim od sposobnosti da se organizuje u izuzetno kratkom roku, i od toga da li će njeno vođstvo razumeti ono što LDP nije i još zadugo neće.
Razume se, tu je i „patriotska” opozicija: SRS, DSS i Dveri. Prvi su potpuno razbijeni, i parazitiraju na kultu vođe koji se nalazi u Hagu. Među njima nema harizmatičnih ličnosti, već samo krajnje desnog (na sreću nemoćnog) besa, ispoljenog u izanđaloj priči o „izdajnicima”, gde Tadića i Jovanovića zameniše beatifikovani master predsednik Srbije, član biblioteke koji bi, možda, u njoj mogao da nauči da je Dositej bio Vukov učitelj, a ne obrnuto, kao što onomad on poruči, te prvi potpredsednik vlade koji na radikalsku viku obraća pažnju kao na lanjski sneg. Što se DSS-a tiče, njega vodi anemični evroskeptik koji godinama priča isključivo o jednoj temi bez obzira na neuspeh na izborima. Dveri se, pak, oduzimajući glasove radikalima, a nemajući harizmatske vođe, teško mogu nadati većem uspehu od onog na prethodnim izborima.
Naposletku, ima tri nepoznanice: koje će stranke ući u skupštinu; koje će, osim SNS-a, imati preko 10 odsto i ko od političara i poslovnih ljudi neće završiti u zatvoru?
Docent na Filozofskom fakultetu u Beogradu
Jovo Bakić
objavljeno: 20.03.2013.
Pogledaj vesti o: Izbori, Ivica Dačić
