Izvor: B92, 30.Avg.2019, 12:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
RSE: I dalje dve Nemačke - ekstremna desnica produbljuje jaz
Beograd -- Tri decenije posle pada Berlinskog zida, istok i zapad Nemačke i dalje su podeljeni po ekonomskim i društvenim pitanjima.
Ovo bi naročito moglo doći do izražaja na predstojećim lokalnim izborima u istočnim pokrajinama gde se očekuje uspeh ekstremnodesničarske stranke Alternativa za Nemačku (AfD), pišu svetski mediji.
Glasači u saveznim državama na istoku Nemačke, Saksoniji i Brandenburgu, mogli bi da nanesu još jedan udarac tradicionalnim nemačkim >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << partijama i da dodatno destabilizuju vladu Angele Merkel, ukazuje agencija Asošiejted pres.
Nekoliko nedelja uoči 30. godišnjice pada Berlinskog zida, izbori će, ocenjuje AP, verovatno istaći ekonomska i društvena pitanja koja i dalje dele zemlju posle ujedinjenja 1990. godine, prenosi Radio Slobodna Evropa.
Mnogi ljudi na nemačkoj ruralnoj, istočnoj periferiji osećaju se zapostavljeno, objašnjava AP.
Nezaposlenost u Saksoniji nije bitno veća od nacionalnog proseka, tamošnji veliki gradovi Drezden i Lajpcig su uglavnom obnovljeni i privukli su nove kompanije, ali se ruralni regioni još nisu oporavili od deindustrijalizacije pre 30 godina kada su komunističke kompanije i poljoprivredne zadruge propale, a desetine hiljada ostale bez posla.
Neki od njih se još nisu oporavili od gubitaka poslova posle pada Berlinskog zida. Obećanja o jednakom standardu se većinom nisu ostvarila i plate na istoku i dalje zaostaju za platama na zapadu Nemačke, dok su mnogi mladi još davno otišli na zapad, ukazuje američka agencija.
Kada 9. novembra bude obeležena 30. godišnjica pada Berlinskog zida, neće imati puno toga da se slavi, jer je Nemačka danas opet podeljena po liniji istok-zapad, zbog čega možda treba promeniti istorijski narativ o tome šta se desilo u godinama posle 1989, ocenjuje u Njujork tajmsu urednica nemačkog dnevnika Tagesšpigel Ana Zojerbraj (Anna Sauerbrey).
U vreme 25. godišnjice pada zida i ujedinjenja Nemačke, ukazuje Zojerbraj, raspoloženje je i dalje bilo pobedničko i ispunjeno nadom, pošto su se smanjivale razlike između istočnih i zapadnih Nemaca - posle masovne nezaposlenosti i gubitaka nakon sloma socijalističke državne ekonomije, istočna Nemačka je bila na putu sporog i postojanog oporavka, dok su se razlike u regionalnim identitetima ublažavale.
Onda je došla migrantska kriza kada su, ističe Zojerbraj, Nemci ljutito reagovali na odluku Merkel u septembru 2015. da u zemlju primi više od milion izbeglica, ali je reakcija u istočnoj Nemačkoj bila posebno toksična.
Kriza je prošla i gnev se smirio, ali rane ostaju u obliku podrške ksenofobnoj AfD koja bi u Brandenburgu i Saksoniji mogla da dođe do rekordnih 25 odsto glasova, dok je u anketama na nacionalnom nivou na 11 do 14 odsto.
Migrantska kriza, kao i ekonomska nejednakost, nije izazvala te razlike, koje su dublje prirode i za njihovo razumevanje, ističe Zojerbraj, treba revidirati priču o godinama posle rušenja zida.
Obično se smatra da je revolucija 1989. došla iz baze, s masama istočnih Nemaca kojima se smučila totalitarna vlast, ali pojedini istoričari ukazuju da je revoluciju vodila mala grupa aktivističkih organizacija, dok su "obični građani" čekali šta će se desiti.
To, kako ističe autorka, postavlja pitanje koliko je istočnih Nemaca želelo revoluciju i koliko njih je tražilo ujedinjenje sa Zapadom. Slična stvar se desila tokom migrantske krize kada su istočni Nemci opet osetili da se ništa ne pitaju, ali im je tada, ocenjuje Zojerbraj, bilo dosta, i tri decenije potisnutog besa i straha isplivali su u toksični, ksenofobni nacionalizam.
Takav narativ eksploatiše AfD koja poziva glasače da završe revoluciju i da nepravde koje su istočni Nemci pretrpeli posle 1989. poprave u populističkom ustanku. Tako je i popularna parola iz 1989. "Wir sind das volk" (Mi smo narod) postala slogan ekstremne desnice.
Osećaj ponosa i uspeha danas je upadljivo odsutan na istoku Nemačke, dok se približavaju važni izbori i 30. godišnjica pada Berlinskog zida u novembru. Sve je jače osećanje da je dugi proces približavanja dve Nemačke ne samo stao, već da se preokrenuo, piše Fajnenšel tajms.
Danas Nemci na istoku i zapadu ne samo da različito glasaju, nego oni misle drugačije i osećaju drugačije, ocenjuje britanski list i citira profesora sociologije na Univerzitetu Humbolt Štefana Maua koji kaže da se posle 1989. mislilo da će istočni i zapadni Nemci biti sve sličniji, ali da se ispostavilo da su razlike pustile korenje, uz rast frustracije i nezadovoljstva na istoku.
Prema jednoj anketi objavljenoj prošlog meseca, samo 31 odsto istočnih Nemaca misli da je demokratija kakva postoji u Nemačkoj najbolji oblik vladavine, dok je pre dve godine to mislilo 53 odsto.
S druge strane, ukazuje Fajnenšel tajms, na isto pitanje je pozitivno odgovorilo 72 odsto zapadnih Nemaca, skoro isto kao pre dve decenije.
Slične razlike se pokazuju i u odgovorima o identitetu - 47 odsto istočnih Nemaca sebe identifikuje pre svega kao istočne Nemce, dok 44 odsto smatra sebe Nemcima, što je takođe nagli preokret u odnosu na pre samo dve godine.
Pored snage AfD, osobenost istočne Nemačke je i opstajanje ekstremnolevičarske partije Linke, naslednice bivše istočnonemačke komunističke partije. Očekuje se da će AfD i Linke u Saksoniji zajedno skupiti oko 40 odsto glasova.
Iako na suprotnim stranama političkog spektra, obe stranke se, ukazuje Fajnenšel tajms, obraćaju nevoljama istočnih Nemaca i njihovom osećaju zasebnog identiteta.
Strepnje istočnih Nemaca posle gubitaka poslova, nesnalaženja u novom zapadnom sistemu i egzodusa više od 1,9 miliona s istoka na zapad posle 1989. godine, došle su do izražaja tokom izbegličke krize kada su se mnogi žalili da država, umesto da reintegriše istočne Nemce, daje izdašne beneficije i podršku izbeglicama.
Do nedavno je većina zapadnih Nemaca osećala da nema šta da se razume i rešava u vezi s nezadovoljstvom na istoku - ujedinjenje je za njih bilo uspešno zatvoreno poglavlje u istoriji.
Ipak, ukazuje Fajnenšel tajms, uspeh AfD je naveo zapadnjake da gledaju na istok s užasom i ogorčenjem, ali i s obnovljenim osećajem interesovanja i zabrinutosti, što bi mogao biti razlog za optimizam.
Pogledaj vesti o: Izbori
.jpg)
