Izvor: RTS, 01.Nov.2009, 14:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pripreme za izbore nacionalnih saveta
U 170 opština Srbije od 9. novembra počinje prikupljanje zahteva za upis u posebne biračke spiskove pripadnika nacionalnih manjina za izbore nacionalnih saveta nacionalnih manjina. Izbori bi trebalo da se održe u maju naredne godine, a u zavisnosti od procenta upisanih birača manjine će savete birati na neposrednim ili elektorskim izborima.
One manjine koje od 9.novembra upištu dovoljan broj birača u posebne biračke >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << spiskove svoje nacionalne savete biraće neposredno. U suprotnom izaći će na elektorske izbore.
Potpisi će se prikupljati narednih nekoliko meseci, nakon čega sledi formiranje lista, priprema za izbore, a u maju 2010. godine i sami izbori.
Mađari, na primer očekuju da će se u biračke spiskove upisati dovoljan broj pripadnika mađarske zajednice, jer, smatraju da neposredni izbori garantuju veći legitimite nacionalnih saveta.
Jasna ovlašćenja nacionalnih saveta
Nacionalne savete sa nešto manjim ovlašćenjima i nedovoljno definisanim instrumentima i načinom rada do sada je imalo 15 manjinskih zajednica. Svoje predstavnike koji će sada raditi po novom zakonu manjine bi trebalo da biraju u maju naredne godine. Ti nacionalni saveti, ubuduće će odlučivati o kulturi, obrazovanju, očuvanju jezika i tradicije u saradnji s lokalnim vlastima.
Mađari sa kojima smo razgovarali u Subotici smatraju da izabrani nacionalni saveti treba da imaju jednu praktičnu primenu i da omoguće da manjine same odlučuju o svojoj sudbini, kako će se obrazovati i informisati, u skaldu sa zakonskim mogućnostima.
"Mislim da bi trebalo voditi brigu o tome da se neguje naš jezik i naša kultura, mi smo ovde rođeni i mi bismo tu hteli i ostati i da ovde možemo da zadržimo svoj identitet", smatra Eva Sadecki iz Subotice, gde živi i najveći broj Mađara.
Jedan od instrumenata kojima će budući saveti raspolagati je i pravo na osnivanje medija na sopstvenom jeziku.
"Ni Televizija Novi Sad ni Televizija Beograd, ni inostrane televizijske stanice na mađarskom jeziku ne mogu se pozabaviti u tolikoj meri situacijom, problemima, rezultatima, srećom i nesrećom ljudi koji žive ovde, nego što to može neka lokalna ili regionalna televizija", kaže Arpaši Ildiko, urednica Televizije Panon koja na teritoriji Subotice emituje na mađarskom jeziku.
"Mislim da smo se mi tu našli jer se vrlo intezivno bavimo severnom Vojvodinom, izlazimo u naselja, na njihove događaje, istražujemo njihove probleme i prošlosti sadašnjost i budućnost i mislim da smo vrlo gledani zbog toga", kaže Arpaši Ildiko.
Dva tipa izbora
Ako se na posebne biračke spiskove upiše više od pola pripadnika nacionalne manjine prema poslednjem popisu stanovništva, umanjeno za 20 odsto, članovi nacionalnog saveta biraće se na neposrednim izborima. U suprotnom pripadnici manjinske grupe koji imaju podršku najmanje stotinu pripadnika svoje zajednice postaće članovi elektorske skupštine koja bira članove nacionalnog saveta.
"Bez obzira što politički diskurs unutar zajednice još uvek nije okončan jer sada ima novih prigovora na to da li će izbori biti u redu, mislim da je otklonjena svaka realna sumnja u legitimitet ovog modela izbora. Ukoliko se ostvari većina mogućih birača koji su upisani na mađarski birački spisak, odna će barem većina donositi odluke", kaže Laslo Joža, predsednik Mađarskog Nacionalnog saveta.
Novi nacionalni saveti
Legitimna predstavnička tela od narednog leta moglo bi da dobije 20 nacionalnih manjina. Po prvi put nacionalne savete imaće Česi, Slovenci, Aškalije i Albanci.
Oni bi tako mogli da utiču na sve odluke koje se na primer tiču izrade udžbenika na svom jeziku ili izbora škola u kojima će se održavati nastava s elmentima svoje kulture. Saveti bi dobijali sredstva iz budžeta, a rad saveta bi kontrolisala država.
"Praksa koja do sada nije viđena za oblasti obrazovanja, kulture i službene upotrebe jezika i pisma, dakle za ključne teme i oblasti manjinskog razvoja, sva odgovornost ali i pravo sada se prebacuje na nacionalne savete. Sada će nacionalni saveti biti ti koji će kreirati tempo, dinamiku i pravac u zakonskim okvirima razvoja jedne nacionalne zajednice",rekao je ministar za ljudska i manjinska prava Svetozar Čiplić.
Same izbore kontrolisaće za to formirana Centralna izborna komisija, isto kao i kod izbora lokalnog ili republičkog tipa. Uvid u posebne biračke spiskove imaće samo oni koji su na te spiskove i upisani a ti spiskovi će se voditi po istom principu kao i opšti birački spisak.
Formulari sa zahtevom za upis u biračke spiskove prikupljaće se u lokalnim samoupravama od 9. novembra. Sredstva za izbore predviđena su budžetom dok će troškovi obuke komisije, kandidata i za prevođenje lista na devet manjinskih jezika biće prikupljena iz donacija.
.jpg)
