Izvor: RTS, 12.Jul.2009, 18:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Predsednički izbori u Kongu
Građani Republike Kongo biraju predsednika. Opozicija zahtevala da se glasanje odloži i poziva na bojkot.
Građani Republike Kongo glasaju danas na predsedničkim izborima, za koje opozicioni lideri tvrde da neće biti ni slobodni ni pošteni, pa su pozvali na bojkot.
Izborna komisija saopštila je da će se o 13 kandidata izjašnjavati >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << 2,2 miliona građana sa pravom glasa.
Među 13 kandidata nalazi se i dosadašnji predsednik Deni SasuNgeso (66) koji je na čelu države gotovo 30 godina. Za njega se veruje da će osvojiti većinu, budući da ima podršku oko 100 stranaka i udruženja.
Sa druge srane, opozicija je podeljena a, kako ocenjuje Frans pres, jedino bivši ministar finansija Matijas Džon (62) mogao bi da "smeta" Sasu Ngesu da pobedi.
Džon i još četvorica opozicionih kandidata pozvali su na bojkot izbora, dok je vladajući blok pozvao glasače da na izbore izađu u velikom broju.
Oko 17.000 pripadnika policije obezbeđuje glasanje, a na biračkim mestima je oko 100 posmatrača Afričke unije, Međunarodne organizacije frankofonije, kao i više nevladinih organizacija.
Šef kancelarije za ljudska prava u Kongu Buka Ovoko smatra da Kongo ne može da ima 2,2 miliona birača i da je takva brojka "groteskna".
"Kongo ne može da ima toliko mnogo birača. Monstruozni registar birača korak je unazad za izborni proces", rekao je Ovoko.
Opozicione partije, navodeći neregularnosti u biračkim spiskovima i karticama, zatražile su da izbori budu odloženi kako bi bila sastavljena nova izborna komisija i revidirali birački spiskovi, koji su bili razlog pritužbi i tokom izbora 2002.
Šef delegacije Evropske komisije u Kongu Migel Amado, takođe je izrazio bojazan zbog procesa registra birača, kao i činjenice da mnogi građani nisu dobili kartice za glasanje. Sasu Ngeso se na čelu Konga nalazi sa prekidima od 1979, kada je došao na vlast vojnim pučem.
Na prvim višepartijskim izborima 1992. Sasu Ngeso je izgubio od Paskala Lisube, da bi se na mesto šefa države vratio 1997, posle građanskog rata u kome je uništen veći deo prestonice Brazavila.
Sporenja uoči izbora dovela su do napetosti, tako da su mnogi građani iz straha od nemira napustili prestonicu, ali analitičari smatraju da je malo verovatno da će doći do nasilja.
