Izvor: RTS, 29.Jul.2013, 13:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poraz "opcije za sreću"
U misterioznoj himalajskoj kraljevini Butan održani drugi demokratski izbori u istoriji zemlje. Partiju premijera koji je postao svetski poznat po promociji koncepta "bruto domaće sreće", treba da odmeni čisto ekonomski napredak kome je cilj rast bruto domaćeg proizvoda i drugih pokazatelja.
Ni sreća više nije magnet za birače, bar ne u Kraljevini Butan. Ovog meseca na drugim opštim izborima u istoriji te države poraz >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << je doživeo svetski poznati, sada već bivši, premijer Jigmi I Tinli. On je na forumima u Ujedinjenih Nacijama i u susretima sa državnim liderima širom sveta promovisao filozofiju butanskih kraljeva da zemlja u razvoju treba da se odupre globalizaciji, konzumerstvu i nekontrolisanom tehnološkom napretku, te posveti očuvanju svoje kulture, negovanju tradicionalnih vrednosti i duhovnosti.
Po toj filozofiji, sam ekonomski napredak i novac ne mogu da donesu sreću, pa napredak države ne treba da se meri čisto ekonomskim pokazateljima kao što je domaći bruto proizvod, već stepenom očuvanosti kulture i prirode, te osećajem sreće. Stoga, ono što bi države trebale da imaju za svoj cilj je pre svega sreća naroda, a ne unapređenje ekonomskih pokazatelja.
Egzotično kraljevstvo pod nebeskim svodom
Butan nikada nije bio kolonizovan od strane ni jedne velike sile, pa je uspeo da očuva svoju drevnu kulturu relativno netaknutu.
Ova kraljevina na krovu sveta, Himalajima, decenijama se nalazila u potpunoj ili delimičnoj izolaciji - svojevoljno. U prirodnim lepotama obdarenom Butanu nacionalna valuta uvedena je tek sedamdesetih godina, a televizija tek 1999, zajedno sa internetom.
Sedamdesetih godina prošlog veka tadašnji kralj Butana, koji je bio obrazovan u Indiji i Britaniji, shvatio je da sam ekonomski rast nije dovoljan za sreći i formulisao je ideju "bruto domaće sreće".
Narod izabrao ekonomiju umesto ideala
"Bruto domaća sreća" pored ekonomskog rasta i razvoja obuhvata i očuvanje kulture i životne sredine i sujbektivni osećaj zadovoljstva, odnosno sreće kod građana.
Bivši premijer Tinli tokom svoje vlade osnovao je centar za Butanske studije čiji je jedan od zadataka bio da definiše standarde po kojima bi se merila složeno koncipirana "bruto domaća sreća."
Na međunarodnoj sceni on je bio jedan od vođa pokreta za reformu monetarnog sistema Breton-Vuds koji je uspostavio osnove za trgovačke i finansijske odnose među državama sredinom prošlog veka i doveo do formiranja Svetske Banke i Međunarodnog Monetarnog Fonda.
Azijski komentatori ocenjuju da je njegova politika promocije bruto domaće sreće i tradicionalne kulture svojom originalnošću svratila svetsku pozornost na njegovu malu državu koja broji svega 700.000 stanovnika i nalazi se stešnjena izmežu najmnogoljudnijih država sveta Kine i Indije.
Za vreme Tinlijevog petogodišnjeg mandata, do tada izolovani Butan uspostavio je odnose sa 32 države. U isto vreme, zemlja je polako počela i da se otvara i za veću ekonomsku saradnju sa inostranstvom, te je zabeležila ekonomski rast od oko devet odsto godišnje, što je procenat populacije koji živi ispod linije siromaštva smanjilo sa 23 na 12 odsto.
Ipak, to nije bilo dovoljno za novi mandat. Stanovnici Butana, od kojih su zbog teškog terena i nedostatka infrastrukture neki morali sedam dana da pešače do glasačkih mesta. U izjavama izveštačima rekli su da žele više posla i bolji standard koji je ugrozilo ukidanje jeftinih pošiljki gasa i kerozina iz Indije. Do problema u snabdevanju i poskupljenja tih potrepština došlo je zbog duga i nelikvidnosti butanske države.
Mladi Butanci takođe žele bolje snabdevanje strujom, bolju mrežu mobilne telefonije i internet.
Po ocenama azijskih analitičara, butanski glasači su u opozicionoj Narodnoj demokratskoj partiji izabrali političku opciju koja za cilj ima rešavanje konkretnih ekonomskih pitanja, iskorenje korupcije i unapređivanje tradicionalno dobrih odnosa sa Indijom, a ne idealističke pokušaje da se od Butana napravi svetski lider u kulturi i promociji koncepta "bruto domaće sreće" po cenu zapostavljanja realnih unutrašnjih problema.
