Izvor: B92, 20.Maj.2022, 09:37

Politika i izbori 2012: Kako je počela decenija vlasti naprednjaka u Srbiji

Tomislav Nikolić je pre tačno deceniju pobedio na izborima za predsednika Srbije i omogućio SNS-u da napravi zaokret koji je potpuno promenio političku scenu.

"Dame i gospodo novinari, postoji božija pravda."

Ovu rečenicu izgovorio je, uz blagi osmeh i po koju šalu, pre tačno deceniju, 20. maja 20212. godine, tadašnji predsednik Srpske napredne stranke (SNS) Tomislav Nikolić.

Samo nekoliko trenutaka ranije, u drugom krugu predsedničkih >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << izbora zvanično je pobedio Borisa Tadića, postao predsednik Srbije i zatim potpuno promenio političku sliku u zemlji.

Tik uz njega, dok je saopštavao pobedu, stajala je i Zorana Mihajlović, visoka funkcionerka SNS-a.

"Iako je bilo članova Predsedništva SNS-a koji su smatrali da ćemo izgubiti, ja nisam imala nikakvu dilemu", kaže Zorana Mihajlović za BBC na srpskom, deset godina kasnije.

"Tomislav Nikolić je stvarno taj koji je suštinski uveo Srpsku naprednu stranku u vlast."

I zaista, nakon majskih izbora 2012. godine politička scena doživela je potpuni zaokret.

Porazom Borisa Tadića, Demokratska stranka (DS) je, posle 12 godina u vlasti, izgubila gotovo sve poluge moći - ključnog koalicionog partnera za sastav Vlade, Socijalističku partiju Srbije (SPS), pa tako i vlast u parlamentu.

Sve to je kasnije dovelo do "uništavanja stranke", kaže Dragan Đilas, nekadašnji predsednik DS.

"To vam je kao kada kažete - da neko u 93. minutu nije promašio penal, uzeli bismo Ligu šampiona", opisuje Đilas izbore 2012.

"Tadićev poraz je za sve bio neočekivan, uključujući i Tomislava Nikolića."

Na pitanje da za BBC govore o predsedničkim izborima 2012. godine i događajima koji su potom usledili, nisu bili zainteresovani glavni akteri.

Ni Boris Tadić, kao ni Ivica Dačić, predsednik SPS-a, koji je posle ovih izbora promenio dogovor sa DS o koaliciji u parlamentu i formirao vlast sa SNS.

Tomislav Nikolić je kao odgovor na zahtev za razgovor napisao da je "odavno odustao od medija".

I pobednici i gubitnici na političkoj sceni Srbije iz te 2012. godine slažu se u jednom - na rezultat nisu uticali samo kandidati niti neki pojedinačni događaj, već splet brojnih okolnosti u kojima se zemlja našla.

U periodu predizborne kampanje, Zorana Mihajlović je bila jedna od vodećih funkcionerki naprednjaka.

U SNS je ušla dve godine ranije, a sama stranka formirana je još dve godine ranije, raskolom koji je nastao između Tomislava Nikolića i Vojislava Šešelja u Srpskoj radikalnoj stranci (SRS).

Nikolić je tada sa Aleksandrom Vučićem istupio iz radikala i napravio naprednjake, da bi na predsedničke izbore 2012. godine izašao kao opozicija.

"Može neko sad da govori o SNS-u šta hoće, ali Srbija je bila ozbiljno ranjena te 2012. godine", i danas smatra Zorana Mihajlović.

Od 2000. godine, kada je srušena vlast Slobodana Miloševića, ona kaže da je u zemlji "postojala nada da Srbija može u Evropsku uniju i da može mnogo bolje", ali dodaje da je pripadala razočaranima u vlast DS.

"Ta nada koju ljudi izgube posle velikih političkih promena je najveći problem za jednu političku partiju i zato sam bila protiv DS", kaže Zorana Mihajlović, koja je od 2004. do 2009. bila u vlasti sa demokratama, kao članica stranke G17 plus.

"Ljudi su hteli promenu."

I Dragan Šutanovac, nekadašnji visoki funkcioner DS i blizak saradnik Borisa Tadića, slaže se da je "mleko već bilo prosuto" među demokratama i pre izbora.

"Izgubili smo realan odnos prema vlasti u te četiri godine", kaže Šutanovac, misleći na period od 2008. do 2012.

U stranci se, kaže, "nisu dogodile potrebne reforme, a nije nikakva tajna da su u vrhu DS postojali klanovi".

Šutanovac problem vidi i u tome što je Tadić u februaru 2004. godine postao predsednik DS, a državu je počeo da vodi u predsedničkom mandatu samo pola godine kasnije.

"Tadić nije imao vremena da se ozbiljno pozabavi organizacijom u stranci", misli Šutanovac.

Ipak, temelj za promenu vlasti postavljen je na drugoj strani, smatra Dušan Spasojević sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu, ukazujući na period nakon 2008. godine kada su formirani naprednjaci koji su bili "prihvatljiviji Zapadu i imali koalicioni potencijal".

"SNS su bili umerenija verzija radikala", kaže Spasojević.

"Srbija je došla u situaciju da ima dve velike liste - DS i SNS, čija je ideološka razlika bila sve manja."

Čitav period ovaj politikolog naziva "vremenom okretanja stranaka ka ideološkoj sredini, na središnjeg birača".

"Razgovaralo se i o ideji svadbe slonova, odnosno koaliciji dve velike stranke, ali je presudilo pitanje korupcije, za koju su jedni druge optuživali", dodaje politikolog.

Boris Tadić trebalo je da bude predsednik Srbije do 2013, jer mu je tek tada isticao petogodišnji mandat.

Ipak, doneo je odluku da mandat skrati i da se predsednički izbori održe zajedno sa parlamentarnim i lokalnim.

Jedini koji je možda slutio poraz bio je, prema rečima Dragana Šutanovca, sam Boris Tadić.

U noći posle prvog kruga izbora, Šutanovac je, kaže, ušao u Tadićevu kancelariju.

Već je stigla vest da je dobio više glasova od Nikolića.

"On je sedeo nekako zabrinuto", kaže bivši član DS.

"Rekao mi je: 'Šuki, ovo nije dobro, izgubiću u drugom krugu'.

"Meni se pojavio mali alarm, ali nedovoljno veliki da se svi uzbunimo."

Nakon toga, dodaje Šutanovac, u DS su "dopustili sebi da već dele funkcije".

"Naši kol centri su prestali da rade, ljudi su pogasili motore", kaže on.

Do trenutka kada je Boris Tadić izašao 20. maja uveče pred novinare, priznao poraz i izjavio čuvenu rečenicu "vidimo se u nekom drugom filmu", već su mnoge stvari bile jasne.

Izlaznost je bila čak 11,5 odsto manja nego u prvom krugu.

"Većina ljudi je mislila da je tu sve završeno, da će Tadić svakako pobediti", kaže Đilas.

Nikolić je, pak, "izvukao sve na birališta jer je između izbornih krugova podignuta tenzija zbog navodne krađe izbora", kaže Dušan Spasojević.

"Ipak, možda najvidljiviji simbol kritike prema Tadiću bili su beli listići, odnosno građani koji su izašli na izbore, ali nisu nikome dali glas", dodaje politikolog.

"To su ljudi koji nisu hteli da glasaju da Nikolića, ali su hteli da kazne Tadića."

Među belim listićima bilo je i dosta javnih ličnosti koji su otvoreno govorili o ovoj kampanji.

Beli listići su bili, dodaje politikolog, "vrlo specifična i radikalna artikulacija nezadovoljstva koje se osećalo u čitavom biračkom telu DS".

Manji broj ljudi je, misli on, "bio spreman da promeni kurs i glasa za Nikolića, ali najveći deo je imao manju motivaciju da izađe na izbore".

"Ta stvar sa belim listićima je bila potpuno pogrešna procena ljudi", misli Đilas.

"Ljudi su hteli da kazne Tadića, ne shvatajući da će tako pobediti Nikolić i Vučić."

Da se previše kockica u zidanju političke vlasti naprednjaka složilo u jednom trenutku, tvrdi i Šutanovac, ali dodaje da je dobrom rezultatu Nikolića kumovao još jedan loš potez DS.

Na Šutanovčeve opaske da se "beogradski i vojvođanski deo DS nisu adekvatno potrudili da obezbede podršku Tadiću u drugom krugu", Dragan Đilas, koji je vodio beogradski odbor demokrata, odgovara da su to "besmislice".

"Ja sam ušao u politiku zbog Borisa Tadića, ubeđivao sam ga da se kandiduje za predsednika i prvi sam mu javio da je postao predsednik 2004. godine", kaže Đilas.

"Čak i da ga nismo podržavali, a zaista jesmo, svako od nas ko se bavi politikom je shvatao da, ako se promeni predsednik, u državi će se sve promeniti."

"Jedno veliko iznenađenje" - ovako je Slavica Đukić Dejanović, jedna od osnivačica Socijalističke partije Srbije, videla tadašnju pobedu Tomislava Nikolića.

Samom pobedom na predsedničkim izborima, Tomislav Nikolić učinio je zapravo samo deo posla.

Nisu naprednjaci bili ti koji su sami potpuno promenili političku sliku Srbije.

To je uradio Ivica Dačić, predsednik SPS-a, odlučivši da njegova partija te 2012. godine odustane od dojučerašnjih partnera -Demokratske stranke, i da Vladu formira sa SNS, a Dačić dobije mesto premijera.

Ovo nije bio prvi put da Dačić menja strane.

Socijalisti su 2008. godine nakon izbora u Beogradu potpisali koalicioni sporazum sa radikalima o formiranju vlasti u Beogradu, a kandidat ove koalicije za prvog čoveka prestonice bio je Vučić.

Ipak, SPS je odlučio da formira koaliciju na republičkom nivou sa Demokratskom strankomi da raskine sporazum potpisan sa SRS.

Ivicu Dačića, njegova stranačka koleginica Đukić Dejanović naziva "čovekom koji je uvek imao viziju".

"Dačiću dugujemo zahvalnost jer je uvek znao kako da napravi zaokret i da modernizuje stranku."

Ovu sposobnost Đukić Dejanović smatra ključnom za činjenicu da je njena stranka opstala nakon devedesetih i politike Slobodana Miloševića.

"Iako je bilo planirano da budemo demontirani, mi smo opstali", kaže ona.

Period od 2008. godine do danas političarka naziva strategijom stranke da "podržava one koje narod podržava".

Ministarka u brojnim srpskim vladama, kaže da SPS daje "svoj manjinski doprinos, iako je on u nekim trenucima ključan".

Demokratska stranka je na parlamentarnim izborima 2012. dobila, sa koalicionim partnerima, 22,11 odsto glasova, da bi dve godine kasnije, na narednom glasanju, rezultat bio gotovo četiri puta lošiji.

Za samo dve godine, došlo je do velikog sukoba između dve frakcije - jedne koja je stajala iza Borisa Tadića i druge, koja je podržavala Dragana Đilasa.

Ipak, samo mesec dana pred parlamentarne izbore 2014, Boris Tadić izašao je iz stranke i formirao Novu demokratsku stranku, koja je kasnije promenila ime u Socijaldemokratska stranka.

Ništa što je politikolog Dušan Spasojević video tog majskog dana 2012. godine, nakon predsedničkih izbora, nije ukazivalo na dugoročne političke promene koje su usledile.

"Izuzetno brz raspad DS je prva brana koja je popustila pred naprednjacima", kaže Dušan Spasojević.

"Nisam ni verovao da će naprednjaci toliko napredovati - verovalo se da će postojati dva bloka, jedan centralni, sa DS-om i drugi centralno konzervativni, sa SNS-om."

Tek sa izborima 2014, dodaje on, smo dobili "obrise nove političke realnosti u kojoj dominiraju naprednjaci".

Ovakvom raspletu događaja nije se nadao ni Dragan Đilas, ali kaže da je tome "umnogome doprinela medijska slika u Srbiji koja je pod jakim uticajem SNS".

Na pitanje, da li bi nešto promenio da može, kaže da "ne razmišlja o tome".

"Verovatno ne bih prihvatio da budem predsednik Demokratske stranke", ipak dodaje Đilas.

"Da nije podeljena 2014, ona bi danas vladala Srbijom."

Ovakvom raspletu svakako se nadala Zorana Mihajlović.

Posle punih deset godina na vlasti, vlastitoj stranci bi, kaže, dala "jednu dobru osmicu za rad, ako je na fakultetu".

"Zašto kažem osam, a ne deset?", kaže ona.

"Zato što je bilo puno situacija koje su nas sačekale i bez obzira na svu energiju, znanje i strast, neke stvari nisu mogle da se rešavaju tom brzinom i to mi je žao."

Tu ubraja i pitanje Kosova, kao "stvari koje ne možete da promenite".

"Na onoj strani koja bi mogla da bude bolja jeste priča i o kadrovima", kaže ona.

"Tu je negde naš problem i to se sada vidi."

Ipak, ubeđena je da "ono što je napravljeno za tih deset godina, nije za prethodnih dvadeset".

Nakon predsedničkih izbora 2022, na kojima je Aleksandar Vučić dobio drugi mandat i ostvario ubedljivu pobedu, ostaje i pitanje za funkcionerku naprednjaka - da li bi Vučiću moglo da se dogodi nešto slično kao i Tadiću 2012, da izgubi izbore za koje je mislio da su gotovi u njegovu korist?

"Koliko ga ja poznajem, on nikada nije bio takav", misli Mihajlović.

"On se sprema i za najmanju stvar. Pored čitave mašinerije, on nikada nije rekao: 'Ovo će biti jednostavno'."

Pogledajte video: Iza kulisa izbora 2022

Pratite nas na Fejsbuku,Tviter i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom
Pogledaj vesti o: Tomislav Nikolić

Nastavak na B92...