Izvor: Politika, 27.Avg.2008, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Penzioneri preskočili minimum

Osim korekcije penzija za 10 odsto, penzionerima pripada i zakonsko povećanje prinadležnosti od 1. oktobra

Izborna obećanja data penzionerima, da će im se prinadležnosti pre kraja ove godine povećati za 10 odsto, vladajuća koalicija će ispuniti. To je juče gostujući u „Poslovnom klubu” „Politike” potvrdio i premijer Mirko Cvetković. Dodao je, međutim, da sumnja u mogućnost >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da će od naredne godine prosečna penzija iznositi 70 odsto prosečne zarade, iako je upravo to bio jedan od ključnih zahteva dr Jovana Krkobabića uoči formiranja novog kabineta.

Osim linearnog povećanja od 10 odsto, najstariji u Srbiji mogu računati i na uvećanje koje im po zakonu pripada od 1. oktobra. Iako je premijer Cvetković najavio da bi to povećanje moglo biti šest-sedam odsto, računica penzionera pokazuje da ona najverovatnije neće preći pet procenata.

Milan Nenadić, član Upravnog odbora PIO Fonda, kažeda je od aprila do jula zabeležen rast zarada od 3,2 odsto, a da u avgustu nema povećanja troškova života, s kojima se prinadležnosti u najvećoj meri i usklađuju. Realno je očekivati da će od 1. oktobra penzije biti veće za najviše pet procenata po tom osnovu. Prosečna penzija u zaradi ovog časa učestvuje sa oko 57,6 odsto. S najavljenim povećanjem od vanrednih deset i redovnih pet procenata,iznos na čeku će prvi put od početka ove godine preći zakonski minimum od 60 odsto. Istovremeno će prosečna penzija u prosečnoj zaradi za celu 2008. godinu iznositi oko 60 odsto, kaže Nenadić, dodajućida najstariji ne treba da računaju na vanredno usklađivanje penzija i od 1. januara 2009.

I pored svih negodovanja penzionera da im je standard vrlo loš, brojke pokazuju da sestvari, ipak, polako pomeraju s mrtve tačke. To potvrđuje i podatak da su prinadležnosti u julu ove u odnosu na isti mesec 2007. godine veće za 28 odsto, kao i da su plate za isti period povećane za 19 procenata.Uredba o penzijama, na osnovu koje će se povećati za 10 odsto, trebalo bi danas da „prođe” vladu i biće samo prelazno rešenje do novog zakona o penzijama.

Nejasno je, međutim, šta će se zapravo menjati u zakonu o penzijama. Verovatno merila budućeg usklađivanja penzija, ali o tome tek treba da se postigne saglasnost među koalicionim partnerima i u Skupštini. Nenadić kaže da je uredba o penzijama samo prelazno rešenje dok se ne donese novi zakon. Uovom času bilo bi ozbiljno dovedeno u pitanje i njihovo povećanje od deset odsto jer skupština – ne radi.

Iako bi novim zakonom trebalo da se reši i pitanje razlika između najviših i najnižih penzija, Nenadić kaže da iznos na čeku zavisi od godina radnog staža i toga o kojoj je penziji reč. Zato nema smisla smanjivati nekome penziju ako je radio ceo radni vek ili povećati onom sa pet ili deset godina radnog staža. Najniže penzije primaju mahom oni koji su malo radili, kratko uplaćivali sebi doprinose ili je reč o porodičnim i invalidskim penzijama.

Interesantno je, međutim, da niko ne postavlja pitanje velikih razlika u platama u javnim preduzećima, jedan prema 50, a bode oči raspon penzija jedan prema 9,3, ističe Nenadić.U ovom času najniža penzija iznosi 9.715, dok je najviša po novom zakonu 90.300 dinara. Prima je tek 40 penzionera.

Jasna Petrović

[objavljeno: 28/08/2008.]
Pogledaj vesti o: Izbori

Nastavak na Politika...