Izvor: NoviMagazin.rs, 18.Jun.2020, 14:27
Parlamentarni, pokrajinski i lokalni izbori 21. juna: Glasaj, ne glasaj, ishod se zna!
Na političkoj vetrometini je 14 većinskih lista, koje formalno nastupaju kao opozicija (Vučiću), a dobar deo njih bije glas, ranije rezervisan prevashodno za Vojislava Šešelja i njegove radikale, da su najlojalnija Vučićeva opozicija. Sigurni su SNS i SPS–JS kao pobednici i bojkot-opozicija kao vanparlamentarna. Nema sumnje da među onih 14 lista ima tzv. kukavičjih jaja, posebno na desnom krilu, koje je manje ubedljivo nego što se najavljivalo, sa silnim ratnim huškačima i ratnim >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << zločincima i mirnodopskim neo/fašistima, takođe sa presudama, poput novosadskog Firera. Ali ima ih i više nego dovoljno.
Piše: Jelka Jovanović
U sedmicama pre redovnih, datumski zbog koronavirusa mesec i po dana pomerenih parlamentarnih, pokrajinskih i lokalnih izbora u Srbiji, sve više se kristališe stav da se ne bira vlast, pošto je unapred poznata, već – opozicija, u podjednakoj meri parlamentarna koja učestvuje na izborima i buduća vanparlamentarna koja izbore bojkotuje.
Šta ta neuobičajena konstatacija krije u sebi, nije teško dokučiti ako se zna raspored snaga; nesporni pobednici su dve prve lista sa zbirne koja ima 21 takmaca. Praktično, to su Aleksandar Vučić, odnosno njegova Srpska napredna stranka sa brojnim koalicionim partnerima i dvojac Ivica Dačić – Dragan Marković Palma, odnosno Socijalistička partija Srbije i Jedinstvena Srbija. S tim što je mala nepoznanica hoće li manji partneri uspeti da uzmu nešto većima ili će ih ovi dotući u smislu manjeg skora.
Na suprotnoj strani je bojkot-opozicija koju čini Savez za Srbiju, predvođen Strankom slobode i pravde, Demokratskom strankom, Narodnom strankom i Pokretom Dveri ili četvercem Dragan Đilas, Zoran Lutovac, Vuk Jeremić i Boško Obradović. Sa saradnicima iz drugih pokreta i stranaka unutar SzS.
Na vetrometini se, praktično, našlo 19 lista, mada je preciznije reći 14 većinskih, koje formalno nastupaju kao opozicija (Vučiću), a dobar deo njih bije glas, ranije rezervisan prevashodno za Vojislava Šešelja i njegove radikale, da su najlojalnija Vučićeva opozicija.
Nema sumnje da među tih 14 lista ima tzv. kukavičjih jaja, posebno na desnom krilu koje je manje ubedljivo nego što se najavljivalo sa silnim ratnim huškačima i (osuđenim) ratnim zločincima, ali i mirnodopskim neo/fašistima, takođe sa presudama, poput novosadskog Firera i kapetana Dragana, ali ima ih i više nego dovoljno. Mada, Šešelj i dalje ima primat, pošto će uprkos zakonskoj odredbi o maksimalnoj zatvorskoj kazni biti kandidat, a verovatno i ponovo poslanik
Nema sumnje ni da većina prijavljenih lista sanja cenzus spušten za tri odsto. Nema, naravno, sumnji da neki od takmaca neće s Vučićem u koaliciju, ali ruku u vatru čovek može staviti na, na primer, Zorana Živkovića, čija dvočlana koalicija, na nesreću, ima izgleda da uđe u novi skupštinski saziv koliko i rtanjski vanzemaljci. Koji nisu na zbirnoj listi.
Novinari na listama
Na 21 proglašenoj listi za izbore 21. juna nalaze se imena 35 kandidata za poslanike koji su se izjasnili kao novinari, prenelo je Udruženje novinara Srbije (UNS). Iz UNS-a su uoči nedeljnih izbora podsetili da Kodeks novinara Srbije propisuje da učešće u “političkoj, izbornoj ili medijskoj kampanji ne može da se obavlja istovremeno s novinarskim, odnosno uredničkim poslom”. “Pravilo je profesije i da bi novinar ‘trebalo da učini sve’ da izbegne situacije koje bi mogle da dovedu do sukoba interesa, stvarnog ili prividnog, i koje bi mogle da ga navedu da kompromituje svoj ugled ili ugled profesije”, saopštio je UNS.
Takođe, jasno je da će sve manjinske liste koje obezbede poslanička mesta po prirodi političkih odnosa biti u ili bar uz vlast nakon izbora, makar sebi pravili opozicioni imidž, kao što to radi bivši sandžački muftija Muamer Zukorlić.
Napokon, sve je manje sumnji da su se, hvatajući se za udicu na koti cenzus tri, mnogi lideri tzv. većinskih lista zaleteli, pa se sad međusobno glože kao poslovične piljarice optužujući jedni druge da su im Vučićevi aktivisti skupljali (čitaj: prodali) potpise podrške; nekima još u prvom delu kampanje pre vanrednog stanja, nekima u poslednji čas, štaviše u ponoć i pet minuta, pošto su neke liste imale dodatni rok, poput Koalicije za mir Čedomira Jovanovića i, što ne reći precizno, skandaloznog Lavijatana. Ili takođe prozvanog Pokreta slobodnih građana, koji je avanzovao više hiljada potpisa na Novom Beogradu, gde ne izlazi na izbore.
KAMPANJA BEZ KAMPANJE: Najčudnija stavka ove poduge kampanje jeste da se ne nadmeću ideje i programi, pa ni oni profašistički, klerikalni, monarhistički i krajnje desni. Ne nadmeću se ni lideri, sem jednog; vedete i statisti sa unapred zadatim rolama. Cilj je da uz vodećeg i onih do njega i manjina, još neka od lista prođe i tako obezbedi tzv. legitimitet izbora (eto, pa 21 lista, za početak, a možda i sedam, osam uđe na skupštinska vrata!) i, još važnije, obezbedi dvotrećinska većina pobednicima da bi bez dodatnog trgovanja u skupštinskim klubovima i klupama u narednih godinu, dve mogli da obave ranije obećane radnje. Pre svega kosovsku priču i ustavne promene u delu pravosuđa, bez kojih su evropske integracije Srbije ne pusti sanak nego noćna mora bez kraja i nade. Uprkos tome ili zahvaljujući tome, Kosovo nije izborna priča, a na pravosuđe gotovo niko i ne misli, mada se povremeno čuje da su tužioci i sudije korumpirani i treba ih istrebiti, bez jasnih naznaka ko ih, kako i zašto korumpira, ucenjuje…
No, uprkos povelikim ulozima kao što su teritorija (Kosovo) i pravda, ako bi namernik koji voli svakojake fešte naleteo ovih dana u Srbiju, pomislio bi da su ovo neki baš čudni izbori, bezmalo čudovišna rabota, ali svakako predsednička ili kancelarska (ako ne zna Ustav). Naime, sa bilborda i iz marketinških materijala smeši se najčešće jedno lice – predsednik Srbije i najveće Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić. A ako taj nemarnik zađe malo dublje u Srbiju pomislio bi da je ova zemlja na brdovitom Balkanu odavno savladala veštinu kloniranja jer se u mnogim opštinama i gradovima takmiči opet neki Aleksandar Vučić, ponegde sa dodatkom, kao na primer u Svilajncu, na sloganu “Za našu decu” s nazivom grada.
U šumi Vučića promolili se i povremeno neki drugi likovi, što zvanično njegovi, što nezvanično, što oni sa druge strane, ali svi zajedno znatno sitniji i ređi.
Kurioziteta radi, u izbornom materijalu SNS-a, koji je u utorak distribuiran kroz dnevnu štampu – naslovljen kao Srbija 2025. (iako mandat traje četiri godine!), uz već rečeni slogan, noseću fotografiju A. V. s nekom dečicom i poziv “glasaj 21. juna” – na 24 strane ima 19 Vučićevih fotografija iz raznih prigoda; najveće i najubedljivije su “usamljeničke”, poput one sa milion ekrana ili naglašene, sa svetskim državnicima od Putina preko Makrona, Orbana, Erdogana do nezamenljive Merkelove i još manje zamenljivog kineskog lidera Si Đinpinga.
No, ako je suditi po toj publikaciji, možda Vučić – koji se ne takmiči jer su predsednički izbori 2022! – ispuni ranije naširoko plasirano unutarstranačko obećanje o “osvežavanju” Vlade Srbije (kadrova SNS što se tiče), pošto su se uz njega “provukli” tek premijerka Ana Brnabić, te ministri/ke Branislav Nedimović, Zoran Đorđević, Zlatibor Lončar, Zorana Mihajlović i Jadranka Joksimović, uz nešto pokrajinskih funkcionera.
Što je, naravno, samo indicija, možda suvišna, pošto se iz krugova bliskih predsedniku šuška da Ana Brnabić ima privatnih, porodičnih obaveza koje je možda spreče da prihvati novi mandat, a Vučić pak stranačkih problema da zadrži Zoranu Mihajlović. Nedimović je ostao prvi na listi i kao takav kandidat za premijera, ali rejting mu je dobrano ugrožen tokom korone kad je iznebuha i sa više nego upitnim uspehom postavljen za šefa kriznog štaba na jugu Srbije, dok Đorđević beleži toliko, rečnikom čika Jove Zmaja kazano, negativnih brojanja, da ga je teško zamisliti na visokoj poziciji u “novoj” administraciji.
Kao i Nebojšu Stefanovića, koji će navodno biti udomljen u jakoj partijskoj ulozi, što je možda i čvršće od ove rovite državne. Za razliku od, recimo, Aleksandra Vulina, koga nema u publikaciji, ali uniformi i oružja ima “onoliko”, a ko bi drugi sem ministra vojnog bio zaslužan za to, bez obzira na to što je pridruženo lice SNS-a?
No, to je priča, što bi se reklo, za 22. jun i kasnije. Baš kao i ona o opozicijama, s ove i one strane skupštinskih vrata.
Ipak, bode oči da je i kampanja u medijima nekako omeđena, s tim što u nešto većoj meri ima premijerke, koja je već nekoliko meseci i visokopozicionirana članica SNS-a. U izbornim predstavljanjima pojavi se još poneko od vladajućih uglednika, uz predstavnike neke od preostalih 20 lista, baš kao što promakne i poneki bilbord s porukama preostalih takmaca.
Izborni informativni program je, uz ponešto živih emisija, bar na nacionalnom nivou prava bruka, i medijska i politička, pošto je sastavljen mahom od propagandnih poruka koje se montiraju u štabovima i kao već gotov materijal šalju emiterima, pa svi “izborni blokovi” liče jedan na drugi kao jaje jajetu.
Kampanja bez kampanje, sem izrazite funkcionerske, započete pre vanrednog stanja uvedenog 15. marta zbog epidemije izazvane koronavirusom, obilato korišćene tokom vanrednog stanja i nastavljene posle njegovog ukidanja 6. maja.
Na kablovskim televizijama N1 i Nova S vrte se i bojkot-spotovi koalicije Savez za Srbiju, posle zabrane emitovanja zbog pominjanja Vučićevog imena premontiranih u poruku – suprotnu onoj koju šalje SNS – “jedini način da ne glasaš za režim je da ne glasaš”.
Malo veselja u učmalu kampanju bez života uneo je spot Ujedinjene demokratske Srbije – koja verovatno ima najprestižniji poslanički staž, kvalitativno i kvantitativno! – u kojoj su Marko Đurišić i Nenad Čanak bukvalno poliveni litrama vode pod udarima veštačkog vetra… Ko razume, shvatiće, što rekli cinici.
Kako izveštaji s terena govore, na sličan način se odvija i kampanja za lokalne i pokrajinske izbore – vuku se tantijemi iz borbe sa epidemijom tamo gde je bila uspešna, kao na primer u Vojvodini, ili se otvaraju razni objekti i objektići. Mesna zajednica Kostolac se, recimo, proslavila po otvaranju jedne fotokopirnice, a kontroverzni leskovački gradonačelnik Goran Cvetanović najavom novih javnih toaleta kad građani dopuste da se te impozantne građevine dignu u njihovom kvartu. Dok ga nisu dotukli meštani jednog sela čudnog imena, poznati po najvećoj podršci Vučiću, koji su najavili bojkot ako ne dobiju obećani put i osvetljenje. Toliko opasno da je šef puteva Srbije Zoran Drobnjak, u društvu Cvetanovića, morao urgentno i lično da odveze obećani asfalt.
Što bi, da nije sve prilično tamno, bilo odlična asocijacija na dane i godine pre 2000, kad je bila aktivna opoziciona kampanja u kojoj su asfalt i demokratija bili u direktnoj vezi, ali u lokalnim samoupravama koje su četiri godine ranije osvojile i odbranile vlast.
Uz obilatu podršku međunarodne zajednice.
SPISAK: Na parlamentarnim izborima u Srbiji 21. juna za 250 poslaničkih mesta nadmetaće se 21 lista, mahom su većinske i koalicione, sa ukupno 3.595 kandidata/kinja. Istog dana su u većini gradova i opština lokalni izbori i pokrajinski u Vojvodini, a glasaće se na 8.386 biračkih mesta.
Prema navodima Republičke izborne komisije (RIK), biće štampano 6.616.583 glasačkih listića, od čega za 6.583.665 u Srbiji, a dodatnih 32.918 listića su rezerva od 0,5 odsto od ukupnog broja birača.
Zbirnu listu čine po redosledu predaje: 1) Aleksandar Vučić – Za našu decu, 2) Ivica Dačić–SPS–JS–Dragan Marković Palma, 3) Dr Vojislav Šešelj – Srpska radikalna stranka, 4) Savez vojvođanskih Mađara – Ištvan Pastor, 5) Aleksandar Šapić – Pobeda za Srbiju, 6) Za Kraljevinu Srbiju – Žika Gojković.
Na poziciji 7 je Ujedinjena demokratska Srbija, slede: 8) Akademik Muamer Zukorlić – Samo pravo – Stranka pravde i pomirenja – Demokratska partija Makedonaca, 9) Metla 2020, 10) Milan Stamatović – Zdravo do pobede – Dragan Jovanović – Bolja Srbija – Zdrava Srbija, 11) SDA Sandžaka – dr Sulejman Ugljanin, 12) Milica Đurđević Stamenkovski – Srpska stranka Zavetnici, 13) Narodni blok – Velimir Ilić – general Momir Stojanović, 14) Sergej Trifunović – Pokret slobodnih građana, 15) Suverenisti na 15. mestu.
Poslednji deo liste drže: 16) Albanska demokratska alternativa – Ujedinjena dolina, 17) Grupa građana: 1 od 5 miliona. 18) Nek maske padnu – Zelena stranka – Nova stranka, 19) Čedomir Jovanović – Koalicija za mir i 20) Ruska stranka – Slobodan Nikolić i, posle niza peripetija u dodatnom roku Grupa građana Pokret Levijatan – Živim za Srbiju, sa 26 kandidata.
Među takmacima je pet manjinskih lista, s tim što Savez vojvođanskih Mađara ima kandidate/kinje za svih 250 poslaničkih mesta.
Poseban začin izborima daje najava liste 1 od 5 miliona da će uvesti bojkot u parlament, što znači da će svoje mandate – ako ih uopšte osvoje – brzo prepustiti drugim strankama. Naime, prema zakonu (član 83), kad se ostavkama ili na drugi način iscrpi cela jedna kandidatska lista, članom 83. “mandat se dodeljuje izbornoj listi koja ima sledeći najveći količnik”, odnosno primenjuje se Dontov princip i kandidati se dele ostalim listama prema snazi – od SNS-a preko SPS-a i SRS-a do Šapića, radikala, možda PSG-a... Ili, daleko bilo, Levijatana, a sve izglednije monarhista Žike Gojkovića.
Šabac i Paraćin, strah i nada
Najveća nepoznanica i donekle nada lokalnih izbora su lokalna izborna nadmetanja u Šapcu i Paraćinu. Tamo su bivši članovi Saveza za Srbiju gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović, predsednik Zajedno za Srbiju i bivši potpredsednik DS-a predsednik opštine Paraćin Saša Paunović odlučili da nastave bojkot na nacionalnom nivou, ali da “svoje” lokalne samouprave ne prepuste bez borbe.
Zelenović je više nego jasan u poruci sugrađanima/kama, ali i čitavoj Srbiji, podjednako vladajućoj i bojkotašima.
“Želim da oni izbori budu pošteni i najviše na tome insistiram; slobodna volja naših građana mora da se čuje i meni lično je važno, kao i svim članovima mog tima, da li su ove četiri godine u kojima se zaposlilo 11.000 ljudi, otvorili smo najveću industrijsku zonu na Balkanu, imamo vrtiće jedini bez liste čekanja, gradimo škole za rad u jednoj smeni, izdvajamo sedam odsto za kulturu, razvijamo sistem navodnjavanja kap po kap... Da li sve to vredno građani ocenjuju”, kaže Zelenović za Novi magazin.
I još važnije: “Smatram da je privilegija Šapčana što će možda jedini u Srbiji izaći na poštene izbore, u drugim gradovima biće izbora, ali ne i prilike da se bira, i to je tužno.”
I naglašava: “Nama je tema da li Šabac sa ovom pozitivnom energijom, snažnom voljom građana da se brani i odbrani sloboda koju imamo može da dođe do tačke s koje šalje jasnu poruku svima da je promena u Srbiji moguća i da zavisi od volje građana i, naravno, zavisi od političke ponude. Ja sam siguran kad politička ponuda dobra.”
U Šapcu ima 12 lista, ali glavna borba biće između Vučićeve “Za našu decu”, koju vodi dosadašnji državni sekretar u Ministarstvu prosvete Aleksandar Pajić i Zelenovićeve “Šabac – naš grad”. Pitanje je s kim, sem dosadašnjih koalicionih partnera sa liste broj 2 koje predstavlja, između ostalih, odlazeći predsednik Skupštine Grada Šapca Nemanja Pajić, Zelenovićeva lista može da sarađuje. Tim pre što i pre četiri godine nije imala više glasova od SNS-a, ali je imala više pristalica.
“Mi smo uvek otvoreni da na dobar način razgovaramo, ali nije tema da li se neki politički lideri sviđaju jedni drugima, najvažnije je da li se slažemo oko politike. Ta je politika zacrtana i već 20 godina se sprovodi na sličan način; to je konstantan razvoj Grada do tačke da bude grad koji se najbrže razvija u Srbiji. Naravno da ima mnogo političkih opcija, i to je dobro.”
Slična je atmosfera u Paraćinu, gde je najubedljiviji takmac lista “Saša Paunović – Sigurno napred”. I očekuje, kako kaže, pobedu na paraćinski način. Kako objašnjava, kasno je bilo posle vanrednog stanja ući u izbornu trku – kao PSG – važna je priprema od najmanje godinu dana i pre nje dosadašnji rad.
Kao i Zelenović i Paunović može da se pohvali uspešnim četvorogodišnjim periodom, sa mnoštvom investicija, dve industrijske zone, uređenom infrastrukturom.
I, naravno, silnim spoticanjima države koje je Paunović prijavio Savetu Evrope i sa Zelenovićem i Milanom Stamatovićem doveo monitoring misiju u Beograd. Uzalud, pošto je ovdašnja vlast odbila da dozvoli uvod u funkcionisanje lokalnih samouprava gde vlast nije identična republičkoj.
No, uprkos razmiricama koje je u bojkot-bloku izazvala odluka Paunovića i Zelenovića da učestvuju na lokalnim izborima i uprkos snažnoj kampanji najmoćnije političke mašinerije u Srbiji usmerene na Paraćin i Šabac, s najvećom pažnjom iščekuju se upravo rezultati iz Šapca i Paraćina, pošto etrom struji uverenje da upravo oni mogu biti kota s koje će početi Vučićev pad.
Pogledaj vesti o: Srpska Napredna Stranka
.jpg)
