Izvor: SrbijaDanas.com, 11.Jun.2023, 08:17

REZULTATI PARLAMENTARNIH IZBORA U CRNOJ GORI: Istorijski sunovrat DPS-a, oglasili se Spajić i Knežević (FOTO/VIDEO)

U Crnoj Gori se danas održavaju parlamentarni izbori na kojima će se pred biračima naći 15 lista stranaka i koalicija. Pravo glasa ima više od pola miliona ljudi.

Biračka mesta za vanredne parlamentarne izbore u Crnoj Gori otvorena su jutros u sedam sati.

Lider Pokreta Evropa sad Milojko Spajić, koga je član PES predstavio kao budućeg premijera Crne Gore, rekao je da su ostvarili dobar rezultat i da očekuju da se Vlada što pre formira.
>> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com <<
Kazao je da je ostvarena velika pobeda, uprkos zloupotrebama državnih resursa.

Pokret Evropa sad oglasio se i poručio da su najjača politička stranka u CG nakon izbora.

- Imaćemo najveći poslanički klub u Skupštini, što će nam dati mogućnost da budemo glavni konstituent vlade CG - poručio član predsedništva PES Filip Ivanović.

Pokret Evropa sad osvojio je najviše glasova na vanrednim parlamentarnim izborima u Crnoj Gori objavio je Centra za monitoring i istraživanje (CeMI), na osnovu 100 odsto obrađenog uzorka izbora u Crnoj Gori.

Pokret Evropa sad na današnjim vanrednim parlamentarnim izborima osvojio je 26 odsto glasova, pokazuju preliminarni podaci CDT, na osnovu 100 odsto obrađenog uzorka.

Koalicija "Zajedno" (DPS-SD-LP-DUA) osvojila je 23 odsto, "Za budućnost Crne Gore" (NSD-DNP) 15,1, koalicija "Hrabro se broji" (Demokrate-URA) 13 odsto...

DPS, stranka doskorašnjeg predsednika Mila Đukanovića, prvi put u svojoj istoriji pala je ispod 30 odsto, a zapravo ima i manje od četvrtine prebrojanih glasova, pokazuju podaci.

Bošnjačka stranka ima 6,8 odsto.

Ispod cenzusa su Socijaldemokratska partija (SDP) sa 2,9, SNP i Demos sa 2,8, te Pravda za sve sa 2,7 odsto.

Albanski forum ima 1,7 odsto, Preokret 1,6, Albanska alijansa 1,5, Narodna koalicija (DHP, Prava, Slobodna) 1,1 odsto, Pokret za promjene 0,7, Hrvatska građanska inicijativa 0,7 odsto i Mi možemo 0,5 odsto.

Nosilac liste "Za budućnost Crne Gore", Milan Knežević, rekao je večeras da je ta koalicija spremna da formira vladu sa većinom iz 2020. godine, a da DPS i njene koalicione partnere ne vide kao bilo kakvu opciju za formiranje vlade.

On je objasnio da to podrazumeva da se bez koalicije "Za budućnost Crne Gore" ne može formirati Vlada, prenosi RTCG.

- Prethodna iskustva od 2020. nam govore da je neophodna stabilna Vlada. Spremni smo da formiramo Vladu sa svim subjektima koji su činili parlamentarnu većinu nakon 30. avgusta 2020. godine. Ne vidimo Demokratsku partiju socijalista i njene koalicione partnere kao bilo kakvu opciju za formiranje Vlade - poručio je Knežević.

Prema do sada 100 odsto obrađenih uzoraka, projekcija CDT je da PES ima podršku od 26 odsto glasova, koalicija Zajedno okupljena oko DPS 23 odsto, lista Za budućnost Crne Gore 15,1 odsto glasova, a lista Demokrate i URA 13 odsto glasova.

Pokret Evropa sad, po trenutnoj projekciji ima 23 poslanika, pokazuju preliminarni podaci Centra za monitoring i istraživanje (CeMI), na osnovu 90.5 odsto obrađenog uzorka izbora u Crnoj Gori.

Koalicija "Zajedno" (DPS-SD-LP-DUA) trenutno ima 22 poslanika, "Za budućnost Crne Gore" 13, a koalicija "Hrabro se broji" Demokrata i GP URA 11 poslanika.

Rezultati na osnovu uzorka 90.5% OBRAĐENOG UZORKA IZLAZNOST: 56.7% #ZaFerIzbore2023 🔗 https://t.co/OABYlXqZHh pic.twitter.com/p1rxGpQXsz

— CeMI (@CeMI_ME) June 11, 2023

Bošnjačka stranka trenutno ima se šest, a SNP i Demos dva poslanika.

U parlamentu su po projekcijama trenutno zastupljeni i Albanski forum sa dva, Albanska alijansa i HGI sa po jednim poslanikom.

🔛📷📷 UŽIVO parlamentarni izbori u Crnoj Gori

Rezultati na osnovu uzorka

78.7% OBRAĐENOG UZORKA IZLAZNOST: 56.6%#ZaFerIzbore2023 pic.twitter.com/LYQyhTuyVJ

— CeMI (@CeMI_ME) June 11, 2023

Prema do sada obraćenih 72.5 odsto uzoraka, pri izlaznosti od 56.4 odsto biračkog tela, Pokret Evropa sad ima podršku od 25,5 odsto, odnosno 23 mandata, a koalicija okupljena oko DPS 23,5 odsto, odnosno 21 poslanički mandat.

Koallicija Za budućnost Crne Gore ima podršku od 15,1 odsto biračkog tela ili 13 poslanička mandata, a Demokrate i Ura 12,3 odsto podrške ili 11 mandata.

Bošnjačka stranka do sada broji 6,8 odsto podrške ili šest mandata, koalicija SNP i Demosa 3,4 odsto ili tri mandata, a lista Pravda za sve 2,8 odsto, što znači da je ispod cenzusa.

Albanski forum ima 1,9 odsto podrške ili dva mandata, Albanska alijansa 1,4 odsto ili jednog poslanika.

Prema do sada objavljenim podacima CeMI Hrvatska građanska inicijativa je osvojila podršku od 0,7 odsto ili jedan mandat u parlamentu.

Predsednik Crne Gore Jakov Milatović stigao je u izborni štab Pokreta Evropa sad, koja trenutno, prema do sada obraćnom uzorku od 64 odsto glasova, ima najveću podršku od 25,4 odsto.

Sa Milatovićem, koji je zamenik predsednika PES, je u izborni štab došao i nosilac liste pokreta Milojko Spajić.

Iza PES je, prema prvim nepotpunim podacima CeMI, koalicja okupljena oko Demokratske partije socijalista sa 23,3 odsto podrške.

Ove izbore je obeležila mala izlaznost u odnosu na sve prethodne parlamentarne i predsedničke izbore u aprilu ove godine, što će, kako smatraju analitičari, doprineti većem broju poslaničkih mesta većim strankama i onima koje imaju dobru stranačku strukturu.

Pokret Evropa sad na današnjim vanrednim parlamentarnim izborima osvojio je 25,5 odsto glasova, pokazuju preliminarni podaci Centra za monitoring i istraživanje (CeMI), na osnovu 55.5 odsto obrađenog uzorka.

Koalicija "Zajedno" (DPS-SD-LP-DUA) osvojila je 23,3 odsto, "Za budućnost Crne Gore" 15.8, koalicija "Hrabro se broji" Demokrata i GP URA 12,4 odsto...,

Bošnjačka stranka ima 6.9 odsto, SNP i Demos 3.5 odsto.

Ispod cenzusa su trenutno Pravda za sve sa 2.7 odsto, SDP sa 2.4 odsto, Preokret sa 1.3 odsto i Narodna koalicija sa 1.2 odsto.

Albanski forum ima 2.1 odsto, Albanska alijansa 1.2 odsto, PzP i HGI po 0.6 odsto i Mi možemo 0.5 odsto.

Ono što je najvažnija informacija je da će u Tuzima definitivno biti ponovljeno glasanje na jednom biračkom mestu, saopštio je predsednik Državne izborne komisije (DIK) Nikola Mugoša nakon što su birališta zatvorena. Ocenio je da je izborni dan protekao u dobrom redu.

- Ako uzmemo u obzir činjenicu da nije podnesen nijedan prigovor Državnoj izbornoj komisiji, a ni opštini, svedoči da je izborni dan protekao u dobrom redu - rekao je Mugoša. Istakao je da su u DIK-u danas imali uobičajen broj poziva od opštinskih izbornih komisija i biračkih odbora.

U štabu Pokreta Evropa sad se okupljaju pristalice te stranke. U Medijskom centru je veliki broj novinarskih ekipa koje čekaju obraćanje nekog iz PES-a. Prvo obraćanje nekog od funkcionera najavljeno je za 21 sat.

U štabu koalicije "Zajedno", koji je po prvi put u novim prostorijama u zgradi Vektre, je mirno. Među funkcionerima DPS-a koji su došli u štab su član Predsjedništva Ivan Vuković i generalni sekretar Aleksandar Bogdanović. U štabu su brojne novinarske ekipe iz Crne Gore i regiona.

U štabu koalicije "Za budućnost Crne Gore", u Srpskoj kući, zasad je prilično mirna atmosfera. Pristalice koalicije počele su da pristižu polako nakon zatvaranja birališta u 20 sati, a čekaju se funkcioneri. Najavljeno je da bi oni trebalo da se obrate novinarima nakon 21 sat.

 Do 20 časova glasalo je 56, 4 odsto birača ili oko 305 760 birača.

Na izborima je učestvovalo 15 lista, a biračko pravo imalo je 542.468 građana.

Prvi preliminarni rezultati parlamentarnih izbora očekuju se oko 21 sat.

📢 ODZIV: Do 20 sati glasalo je 56.4% ili oko 305 760 birača. pic.twitter.com/kpsEXuZ1qv

— CDT_CrnaGora (@CDT_CrnaGora) June 11, 2023

Prema podacima Centra za demokratsku tranziciju (CDT) do 19 sati glasalo je 50,30 odsto upisanih birača.

Na vanrednim parlamentarnim izborima u Crnoj Gori do 17 sati glasalo je 42,2 odsto birača, saopštio je Centar za monitoring i istraživanje (CEMI).

Prekid glasanja zbog nestanka struje

Iz CEMI je saopšteno da je na pet biračkih mesta u Opštini Rožaje nestala struja, kao i da je tu glasanje prekinuto, prenosi RTCG.

Zatvoreno biračko mesto u Tuzima

U Tuzima je zatvoreno jedno biračko mesto, nakon što ga je član biračkog odbora napustio sa glasačkim listićima namenjenim za glasanje putem pisma i nakon reakcije policije, saopšteno je iz Centra za monitoring i istraživanje (CEMI).

Bivši predsednik Crne Gore Milo Đukanović izjavio je da očekuje da će nakon današnjih parlamentarnih izbora Crna Gora dobiti vlast koja će odgovarati njenim strateškim interesima i koja će nastaviti da zemlju vodi ka Evropi.

On je ocenio da će se vlast u Crnoj Gori vrlo brzo formirati i da će već večeras sve biti jasno.

- Očekujem da Crna Gora potvrdi svoje opredeljenje da se dalje razvija kao antifašistička, građanska i evropska država. Da nastavi put kojim je krenula posle 21. maja 2006. a to je put kojim se veoma dinamično i stabilno kretala do pre oko tri godine kada je zastala i počela da pokazuje izvesno kolebanje koje izaziva podozrenje međunarodne zajednice - rekao je Đukanović novinarima posle glasanja.

To je, kako je dodao, logično i prirodno u životu jedne mlade države koja je tek pre 17 godina obnovila nezavisnost.

Bivši predsednik Crne Gore je naglasio i da bez obzira što se povukao iz politike posle 35 godina koliko je bio u njoj, nikako ne može da bude nezainteresovan za politiku.

- Zainteresovan sam pre svega da Crna Goraostvari svoj strateški cilj, a to je da postane članica EU. Uveren sam i ubeđen da u novim generacijama postoji mnogo kvalitetnih ljudi srednje generacije koji mogu da preuzmu najvažnije državne funkcije. U ovom trenutku je najvažnije da Crna Gorapotvrdi da želi da bez zastajanja nastavi evropskim putem - naglasio je Đukanović.

Iz Koalicije "Aleksa i Dritan - Hrabro se broji!" saopšteno je da je prema njihovim podacima izlaznost na parlamentarnim izborima u Crnoj Gori do 16 sati - 39,08 odsto.

Iz Pokreta "Evropa sad" saopštili su da je, prema njihovim podacima, izlaznost do 16 časova 39,16 odsto.

- Na nivou centralnog regiona izlaznost je 39,96 odsto, na nivou severnog regiona izlaznost je 41,36 odsto, a na nivou južnog regiona izlaznost je 32.47 odsto - saopšteno je iz tog Pokreta.

Predsednik Vlade Crne Gore Dritan Abazović izjavio je danas, posle glasanja na parlamentarnim izborima u toj zemlji, da veruje da će izborni dan proteći u mirnoj, demokratskoj, relaksiranoj atmosferi.

- Nadam se da će građani Crne Gore izabrati dobro, da ćemo imati veliki rifreš i u državnom parlamentu i u drugim institucijama i najvažnije je da se nakon toga stvori većina koja našu državu može dalje ubrzano voditi prema Evropskoj uniji - istakao je Abazović.

Kako je rekao, veoma je zadovoljan svime što je pratilo izborni proces, kao i onim što je bilo na predsedničkim izborima.

- Naša država je definitivno na pravom putu i ja želim svima da čestitam koji daju doprinos da se stvorila ovakva klima u kojoj se ogromna većina političkih subjekata takmiči oko prezentacije ekonomskih programa, a ne oko nekih tema svađalica koje su bile karakteristične u nekom drugom izbornom procesu - naveo je premijer Crne Gore.

Prema podacima Centra za demokratsku tranziciju (CDT) do 15 sati glasalo je 35,1 odsto upisanih birača, odnosno 190.750 građana.

📊 🕒 Izlaznost po regijama do 15 sati na parlamentarnim izborima

sjever 37,7%

centar 37,3%

jug 30,8%#ZaFerIzbore2023 pic.twitter.com/qFIK3rDWfF

— CeMI (@CeMI_ME) June 11, 2023

Doskorašnji lider Demokratske partije socijalista, Milo Đukanović, glasao je danas u Podgorci.

On je rekao da od Crne Gore želi da potvrdi svoje političko opredeljenje i "da nastavi da se razvija kao antifašistička, građanska i evropska država".

Na pitanje da li, ukoliko njegova partija ostvari većinu, sebe vidi kao primijera izbegao je konkretan odgovor.

- Daleko smo od tih tema, skoro sam se povukao. Ipak, kao neko ko je 35 godina poveo u politici nikad ne mogu iz nje potpuno izaći. Zaintersovan sam naravno da Crna Gora kao država ostvari svoje ciljeve, pre svega da nastavi evropski put - istakao je Đukanović.

Predsednik Crne Gore Jakov Milatović glasao je na parlamentarnim izborima. Milatović je došao na biralište u pratnji supruge Milene.

Prema podacima CeMI-ja, izlaznost do 13 sati je 28,10 odsto, a prema podacima CDT-a, do 13 časova glasalo je 27,4 odsto građana.

Na parlamentarnim izborima 2016. godine u istom period glasalo je 39,9 odsto birača, a 2020. godine 51,5 odsto.

Prema podacima Centra za demokratsku tranziciju (CDT) do 12 sati glasalo je 22 odsto upisanih birača, odnosno 119.500 građana.

Prema podacima Centra za demokratsku tranziciju (CDT) do 11 sati glasalo je 16 odsto upisanih birača.

Prema podacima Centra za monitoring i istraživanje (CeMI) do 11 sati glasalo je 16,3 odsto upisanih birača.

Nosilac liste “Za budućnost Crne Gore” Milan Knežević glasao je na biračkom mjestu 88, Mojanovići, Zeta.

Prema podacima CDT-a, do 9 sati glasalo je 5,4 odsto ili 29.300 birača. Prema podacima CEMI-ja do 9 sati glasalo je 5,8 odsto birača.

Centar za monitoring objavio je da je prijavljena prva nepravilnost na biralištima.

- Prijavljena je upotreba mobilnog telefona na biračkom mestu, kao i fotografisanje glasačkih listića, što predstavlja povredu odredbi o tajnosti glasanja iz člana 69a i kršenje čl. 71a ZIOPa kojim je zabranjena upotreba elektronskih uređaja za komunikaciju u prostoriji za glasanje - saopšteno je iz CEMI-ja.

Prema podacima Centra za demokratsku tranziciju (CDT) do osam sati glasalo je 2,3 odsto upisanih birača ili oko 12.300 birača.

Biračka mesta za vanredne parlamentarne izbore u Crnoj Gori otvorena su jutros u sedam sati. Na izborima učestvuje 15 lista, a biračko pravo ima 542.468 građana. Biračka mesta biće zatvorena u 20 sati.

Ključni politički akteri u prvi plan stavili su socijalna pitanja i rešavanje društvenih i privrednih problema.

Ovi izbori, održavaju se četrnaest i po meseci pre regularnog roka, i posle pada dve vlade. Aktuelna, vlada Dritana Abazovića je duže u tehničkom mandatu nego što je imala podršku u parlamentu. Zato se s posebnom pažnjom iščekuje raspored snaga novog skupštinskog saziva, i dogovori koji bi doveli do stabilne većine za formiranje izvršne vlasti i izlazak iz političke i institucionalne krize koja u Crnoj Gori traje dve i po godine.

Pozicije glavnih aktera političke scene kao da se već znaju i u Crnoj Gori se favoritom smatra Pokret Evropa sad, koji recimo, na prethodnim parlamentarnim izborima nije ni postojao, a sada, očekuju da budu okosnica nove vlade. Navode da imaju veliki koalicioni kapacitet i da su svesni da je stabilnost vlade preduslov za dalje reforme.

- Ja sam ubijeđen da će izborni rezultat upravo diktirati ko će biti u novoj vladi. Dakle, mi ćemo na osnovu toga vidjeti koje prihvatljiv koalicioni kapacitet našim biračima, i ja smatram, iskreno da je to najbolji način da mi odredimo buduću koaliciju. Saradnja sa DPS-om ne dolazi u obzir - kaže Vasilije Čarapić iz pokreta Evropa sad.

U DPS-u, čiju listu sada predvodi Danijel Živković, smatraju da su tokom dve i po godine otkako su u opoziciji, uz reforme i promene unutar stranke, koncipirali izborni program po meri potreba građana i stvorili poziciju koja će im obezbediti učešće u stvaranju političke stabilnosti u zemlji.

- Da političke stranke, koje su prije svega proevropske orijentacije, porazgovaraju o tome na koji način mogu podijeliti odgovornost kako bi na najbolji način izašli u susret očekivanjima građana, a građani Crne Gore, njih 80 posto, vjeruje da je budućnost Crne Gore u Evropskoj uniji - napominje Andrija Nikolić iz Demokratske partije socijalista.

U Koaliciji "Za budućnost Crne Gore", čiju okosnicu čine tri stranke bivšeg Demokratskog fronta, podsećaju da nisu učestvovali u vladi Zdravka Krivokapića, niti u vladi Dritana Abazovića, da imaju dobar ekonomski program i da je vreme da im se, kao pobednicima režima Mila Đukanovića, dâ prilika.

- Oni koji su oborili režim Mila Đukanovića i koji su pobijedili samog Đukanovića u predsjedničkoj kampanji, da oni treba da formiraju parlamentarnu većinu i svakako da napravimo jednu ubjedljiviju parlamentarnu većinu od one koju smo imali 2020. godine. Takođe bi trebalo otvoriti vrata i autentičnim predstavnicima nacionalnih manjina - smatra Andrija Mandić iz Nove srpske demokratije.

Tu staru pobedničku većinu iz 2020. činile su i dve stranke koje sada nastupaju u koaliciji – Demokrate Alekse Bečića i Ura Dritana Abazovića, koje će takođe, uz preostale konkurente, odmeriti svoj uticaj i snagu.

Žrebom je odlučeno, na glasačkom listiću prva će biti lista „Jasno je! –Bošnjačka stranka –mr Ervin Ibrahimović, druga HGI –Na pravoj strani svijeta!“, a treća „Pravda za sve!- dr Vladimir Leposavić. Lista koalicije SNP i Demosa „Za tebe“ biće na četvrtom mestu, a na petom lista koalicije koju čine Prava Crna Gora, Demohrišćanski pokret, Slobodna Crna Gora, Demokratska srpska stranka i Pokret za Pljevlja, pod nazivom „Narodna koalicija –složno i tačka“.

Na šestom mestu je lista Albanska alijansa, koalicije koju čine Forca, Demokratski savez, Demokratski savez Crne Gore i građanska grupa Pokret za Tuzi, sledi lista „Preokret za sigurnu Crnu Goru –Srđan Perić“, a zatim lista  „Pokret za promjene –Prvo Crna Gora-Nebojša Medojević –Reforme za spas zemlje“. Lista „Da. Mi možemo za građansku Crnu Goru!“ je na devetom mestu, a na desetom lista koalicije koju čine Demokratska partija socijalista, Socijaldemokrate, Demokratska unija Albanaca i Liberalna partija- „Zajedno! Za budućnost koja ti pripada – Danijel Živković“. Lista „Evropa sad –Milojko Spajić“ je na 11.mestu na glasačkom listiću, sledi „SDP –Za našu kuću“, a zatim lista koalicije Građanaskog pokreta URA i Demokrata „Aleksa i Dritan –Hrabro se broji!“

Na 14.mestu je lista koalicije Nove srpske demokratije, Demokratske narodne partije i Radničke partije „Za budućnost Crne Gore“, a na 15.mestu lista Albanska alternativa, Demokratski savez Albanaca pod nazivom „Albanski forum –Nik Đeljošaj Besa za Evropski razvoj.“

Ovo su dvanaesti parlamentarni izbori od uvođenja višepartijskog sistema u Crnoj Gori, a šesti nakon obnove državne nezavisnosti. Očekuje se da ovi izbori stave tačku na krizu nastalu posle promene vlasti 30.avgusta 2020.godine, nakon čega su smenjene dve vlade.

Demokratska partija socijalista Mila Đukanovića prvi put na parlamentarnim izborima  nastupa kao opoziciona stranka i bez nekadašnjeg lidera kao nosioca  izborne liste, koji je podneo ostavku na mesto predsednika stranke nakon poraza na predsedničkim izborima. Nakon pada DPS režima Demokratski front je prestao da postoji jer, kako su saopštili njegovi lideri, ostvaren je cilj.

Nastavak na SrbijaDanas.com...

Nezavisne Novine: Parlamentarni izbori u Crnoj Gori godinu i po prije roka i nakon pada dvije vlade