Izvor: Deutsche Welle, 21.Nov.2016, 16:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Orevoar za Sarkozija, trijumf za Filona
Bivši francuski predsednik Nikola Sarkozi prošao je katastrofalno na unutarstranačkim izborima i povlači se iz politike. Novi favorit za kandidaturu Republikanaca i samim tim za Jelisejsku palatu zove se Fransoa Filon.
Kada je pre četiri godine prvi put rekao orevoar, brzo se vratio. Ipak jučerašnji unutarstranački izbori u redovima francuskih Republikanaca definitivno su poslali Nikolu Sarkozija (61) u političku penziju. „Nije mi uspelo da ubedim većinu >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << birača", rekao je bivši predsednik. Nakon što je obrađen najveći deo glasova, postalo je jasno da je Sarkozi tek treći izbor članova i simpatizera francuskih konzervativaca – dobio je samo 21 odsto glasova. To je gorak poraz čoveka koji bi, da je odlučivao partijski establišment, bez sumnje bio odabran da sledeće godine trči izbornu trku sa šeficom Nacionalnog fronta Marin Lepen i kandidatom poljuljanih socijalista.
Sprečen košmar levice
Ali nisu odlučivali stranački prvaci nego građani. Prvi put u istoriji su konzervativci na taj način birali svog takmaca za predsedničke izbore što su iskoristili brojni simpatizeri Republikanaca. Glasalo je njih oko četiri miliona na 10.000 izboranih mesta širom zemlje. Pretpostavlja se da je dobar deo tog broja zapravo naklonjen levom delu političkog spektra i da su se prijavili na glasanje upravo kako bi osujetili izbor Sarkozija. Jer mogao je da učestvuje svako ko je upisan na birački spisak i ko je potpisao objavu privrženosti „vrednostima desnice i centra" i težnji za smenu vlasti, to jest socijalističkog predsednika Fransoa Olanda. No takvu objavu može svako da potpiše i ona ni na šta ne obavezuje.
Porazom Sarkozija je za liberalne Francuze je tako sprečen košmar da se u drugom krugu predsedničkih izbora nađu Marin Lepen i Nikola Sarkozi koji se u poslednje vreme trudi da desničarskom retorikom doskoči Nacionalnom frontu. U kampanji je Sarkozi igrao na kartu mobilizaciju konzervativnih pristalica. Tako je bivši predsednik najavljivao drastično ograničenje doseljavanja, zabranu marama na univerzitetu i takozvanog burkinija – ženskog odela za kupanje koje prekriva celo telo. To nije upalilo. Štaviše, izlazne ankete jučerašnjeg glasanja pokazuju da osam odsto onih koji su učestvovali na unutarpatijskim izborima ima simpatije za ekstremnu desnicu.
Posrtanje Sarkozija dobro je došlo drugoj dvojici kandidata koji će se naći u drugom krugu izbora Republikanaca u nedelju koja dolazi. Neočekivani favorit je postao Fransoa Filon sa 44 odsto podrške u prvom krugu, a sledi ga Alan Žipe sa 28 odsto. Ta dvojica bivših premijera pokušaće da pridobiju podršku koja je u prvom krugu otpala na preostalih pet kandidata. Doduše, u svom oproštajnom govoru je Sarkozi podržao Filona pa će Žipeu biti potrebno malo čudo da ga prestigne.
Ubedio svojim karakterom
Filon je pet godina (2007-2012) bio premijer pod Sarkozijem i važi za privrednog liberala. Njegova kampanja se manje-više svodila na najavu najradikalnijeg programa ekonomske sanacije u poslednjih nekoliko decenija. Filon namerava da smanji broj zaposlenih u javnom sektoru za pola miliona, smanji državne izdatke za 100 milijardi evra godišnje, kao i da osetno snizi poreze privrednicima. „Poručujem svim Francuzima da ćemo zajedno sprovesti odlučujuće reforme za Francusku", rekao je Filon.
Fransoa Filon, pre trke 8.7.2016.
Nemački nedeljnik Špigel na svom portalu tumači da je Filon ubedio birače svojim karakterom i skromnim nastupom, iako zagovara iste tvrdo konzervativne stavove kao Sarkozi. „On je rezervisan tamo gde je Sarkozi agresivan, empatičan tamo gde Žipe hladan", piše Špigel.
Alan Žipe, koji je važio za favorita, polagao je nade u visoku izlaznost i birače koji nisu ni preterano konzervativni ni preterano naklonjeni liberalnoj ekonomiji. Bivši gradonačelnik Bordoa predstavljao se kao umeren političar i izričito je pozivao razočarane glasače socijalista da ga podrže. U tome će biti njegova strategija pred drugi krug – da privuče što više glasača levice da učestvuju na unutarstranačkim izborima Republikanaca. Ka svom protivkandidatu Filonu uputio je jednu ironičnu izjavu: „Želim moderne reforme, a ne generisanje nostalgije za prošlim vremenima."
Ukoliko aktuelni predsednik Oland završi mandat kao što je predviđeno, Francuzi će predsednika ili predsednicu birati 23. aprila sledeće godine. Ili, bolje reći, u drugom krugu 7. maja. Do sada je za izbor predsednika Pete Francuske Republike uvek bio neophodan drugi krug. Sva je prilika da će tamo snage odmeriti Marin Lepen i Fransoa Filon. I sva je prilika da će ovaj drugi i mnogim simpatizerima socijalista i zelenih delovati kao „manje zlo". Fransoa Filon je verovatno sledeći stanar Jelisejske palate.
.jpg)
