Izvor: Blic, 08.Maj.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od pretnji do zločina - samo je korak
Izborna kampanja, koja traje skoro dva meseca, ima nekoliko veoma negativnih, ali i opasnih karakteristika. Prva je da je preduga i da je zato postala dosadna. Taj utisak, verovatno, dobrim delom proizlazi iz činjenice da su predsednički izbori završeni 3. februara, a vanredni parlamentarni i ostali izbori, raspisani 13. marta za 11. maj. Drugim rečima, od 12. decembra 2007, kada su bili raspisani >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << predsednički izbori, do održavanja predstojećih izbora 11. maja, pauza bez izborne kampanje trajala je svega 39 dana! Ta činjenica dovoljno govori koliko je dragocenog vremena, ljudske energije i novca potrošeno na izborne kampanje.
Tekuća izborna kampanja postala je i veoma zamorna, tako da normalan građanin jedva čeka njen kraj. A takva je, pre svega, zato što predugo traje, zato što najvećim delom predstavlja reprizu nedavne predsedničke kampanje, zato što je vode isti ljudi kao i na prethodnim izborima, sa istim osnovnim temama, porukama i megalomanskim obećanjima. Jedina bitna razlika je što je sada apsolutni naglasak, uz vrlo agresivnu retoriku „patriotskih snaga", stavljen na upravo potpisani sporazum o stabilizaciji i pridruživanju EU (SSP), to jest na odnose sa EU i na pitanje Kosova. Uostalom, pad dosadašnje koalicione vlade direktna je posledica dramatičnog sukoba DSS-NS, s jedne, i DS i G17 plus, s druge strane, oko ovih pitanja. Zato izborna tema evropskih integracija i Kosova praktično ima referendumski značaj i karakter.
Sledeća bitna karakteristika izborne kampanje je da je veoma prljava i agresivna, pogotovo u svom završnom delu. To je posledica, pre svega, dubokog i nepomirljivog sukoba dve koncepcije buduće državne politike Srbije. Akteri agresivne i prljave izborne kampanje protiv DS i G17 plus jesu partije nacionalističkog i narodnjačkog bloka. A glavni „izvođači radova" provereni su nacionalistički ekstremisti, kojima je „uža specijalnost" primitivni jezik kleveta, uvreda, mržnje i pretnji, u čemu prednjače „novokomponovani" radikali iz redova DSS i NS. Njihov jedini „argument" protiv potpisivanja SSP jeste da je reč o priznanju nezavisnosti Kosova i o izdaji Srbije od strane rukovodstva DS i G17 plus, posebno B. Tadića kao predsednika republike. Dodatni „argumenti" su im, naročito posle potpisivanja SSP, svakodnevne pretnje smenjivanjem, političkom i krivičnom odgovornošću. Uzalud argumentovana dokazivanja druge strane da je reč o ekonomsko-trgovinskom sporazumu sa EU, a ne o političko-statusnom aktu, da je SSP zasnovan na Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti i da se njime ne određuje status Kosova. Nije pomogla ni zvanična izjava ruskog ministra spoljnih poslova Lavrova da bi za rešavanje statusa Kosova bilo mnogo bolje da je SSP potpisan znatno ranije, ali da je „bolje ikada nego nikada".
Sve do samog čina potpisivanja SSP sa EU, Demokratska stranka i njen lider B. Tadić bili su, nažalost, predmet vrlo agresivne i prljave kampanje i od strane vrha LDP. Ona se sastojala u izjednačavanju politike DS i B. Tadića sa politikom DSS i radikala i u neukusnom svojatanju statusa jedinog pravog nastavljača politike pokojnog Z. Đinđića, čak i u otvorenom pozivanju pristalica DS da napuste tu stranku i da pređu u LDP. Valjda su u tome videli jedinu šansu da preskoče izborni cenzus i da se nametnu DS-u kao neizbežni postizborni koalicioni partner, pod uslovom, kako u LDP-u kažu, da DS prihvati njihovu politiku!
Posle potpisivanja SSP od strane potpredsednika Vlade B. Đelića, a u prisustvu predsednika Srbije B. Tadića (29. aprila), izborna kampanja nacionalističko-narodnjačkih partija dobila je novi, krajnje negativan karakter i tok. Postala je dodatno agresivna, preteća i objektivno opasna. Potpisivanje SSP V. Koštunica je okarakterisao kao „antiustavan i antidržavan čin" B. Tadiića, koji će biti poništen od strane nove Vlade Srbije i Skupštine, čime je, između ostalog, najavio buduću koaliciju DSS i radikala. Isto govore i njegovi prirodni, „poželjni koalicioni partneri" - radikali, kao i SPS, mada u pristojnijoj formi. Posebnu agresivnost, kao i obično, ispoljava V. Ilić, koji predsednika republike na predizbornim skupovima bestidno naziva izdajnikom Srbije, dok „jurišnici" DSS sa Kosova najavljuju podnošenje krivične prijave protiv B. Tadića, B. Đelića i V. Jeremića zbog veleizdaje. Visoki funkcioneri DSS potpis na SSP nazvali su „Judinim pečatom", a jedan od čelnika radikala je potpisivanje SSP izjednačio sa potpisom Trojnog pakta sa nacističkom Nemačkom u martu 1941. godine.
Zato ne predstavlja iznenađenje da su odmah posle takvih izjava, širom Beograda preko noći izlepljeni plakati sa likom B. Tadića i B. Đelića na kojima piše: „Državni neprijatelji". Ali, „u kompletu" sa njima su i plakati sa likom hrvatskog političara S. Radića, ubijenog 1928. godine od strane „srpskog patriote" i radikala Puniše Račića, sa natpisom: „Jedan je Puniša Račić". Potpisnik ovih „patriotskih" plakata je javnosti i policiji poznata organizacija „Familija srpskih navijača". Poruka je jasna: raspisuje se „konkurs" za novog Punišu Račića! Neposredno posle toga usledilo je i preteće pismo upućeno predsedniku republike sa porukom „da će položiti račune za izdaju i da će dobiti ono što zaslužuje - metak u čelo". Reč je o teškim krivičnim delima ugrožavanja sigurnosti više osoba, i to na visokim državnim funkcijama, kojim se policija i tužilaštvo moraju hitno i temeljito pozabaviti.
Nema sumnje da su za ulazak izborne kampanje u krajnje prljavu i opasnu fazu odgovorne partije nacionalističko-narodnjačkog bloka i njihova vođstva. Naime, njihove klevetničke, uvredljive i preteće poruke političkim protivnicima direktno podstiču nacionalističke ekstremiste na javni linč, čak i pretnje ubistvom političkih protivnika. A odatle do zločina, kao što politička istorija Srbije svedoči - samo je korak!
