Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 10.Feb.2020, 10:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Niži cenzus - dobre i loše strane
Smanjivanjem izbornog cenzusa sa pet na tri odsto vladajuća stranka gubi, ali zbog najave bojkota na neki način i dobija jer će u parlamentu ipak biti više stranaka, kaže direktor agencije "Ipsos stratedžik" Srđan Bogosavljević.
On ističe da je strankama povećana mogućnost ulaska u parlament, što može imati pozitivne, ali i negativne posledice, budući da je cenzus ostao isti za koalicije.
"To može da bude dobro jer je tri odsto glasova dovoljno da neko >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << bude reprezent 90.000 ili već koliko građana. Međutim, ono što ne valja je što je taj cenzus ostao i za koalicije, a inače je boljka našeg sistema da imamo mnoštvo stranaka u parlamentu i u vladi. Nemamo punu odgovornost pred biračima jer pola od tih stranaka nikada nije ni bilo na izborima", objašnjava Bogosavljević za RTS.
Kaže da niži cenzus pogoduje manjim strankama koje planiraju da izađu na izbore.
"Čisto računovodstveno, najjača stranka je ta koja će nešto izgubiti, ali s obzirom da imaju bojkot, na neki način i dobijaju jer će više stranaka preći cenzus, pa će parlament biti šareniji i imaće više različitih glasova i mogućnost da izgleda demokratskije", ističe Bogosavljević.
Smatra da promena izbornih pravila u izbornoj godini spada u neku vrstu nepristojnosti.
"S druge strane, imamo da je organizovan dijalog vlasti i opozicije o izbornim uslovima sa velikim zakašnjenjem, da su se evropski poslanici uključili, da je jedan niz nekakvih promena izbornih uslova već dogovoren, tako da i ovo može da se tretira u tom smislu", navodi Bogosavljević.
Ističe da manji cenzus svakako nije restriktivna stvar za stranke koje će učestvovati na izborima.
"Bojkot je legitiman način borbe kada se sa nečim ne slažeš. Vrlo malo je uspešnih bojkota, ali ima i takvih. Pitanje je procene. Kada treba da vagate, nije lako", kaže Bogosavljević.
Navodi da u Srbiji 60 odsto birača zna za koga će glasati, a da se ostali odlučuju u poslednjem momentu.
"Istraživanja pokazuju da birače najviše zanima ekonomija. Međutim, vrlo im je teško da prepoznaju ko je taj ko stvarno nudi ekonomiju jer sve stranke kažu da imaju plan za boljitak", kaže Bogosavljević.
Objašnjava da prvi put posle SPS-a u Miloševićevo vreme imamo stranku za koju možemo da kažemo da je sama na vlasti jer ima 50 odsto poslanika, pa je za sve što uradi, ili kriva ili zaslužna.
"Pre toga su sve bile neke koalicione kombinacije gde nikoga niste mogli da optužite ili da mu pripišete zasluge, pa nemamo iskustva ko je taj ko stvarno nešto ume. Onda gledamo da li verujemo tom čoveku ili ne, a to je stvar psihologije", objašnjava Dragan Bogosavljević.
Romske partije pozdravljaju smanjenje cenzusa
Romska partija i Romska partija jedinstva pozdravile su danas usvajanje izmena Zakona o izboru narodnih poslanika i lokalnim izborima, uz ocenu da predstavljaju suštinski korak ka zagarantovanim mestima za manjinske zajednice i doprinose jačanju demokratskog pluralizma.
Stranke u saopštenju ocenjuju da ne stoje kritike da novo zakonsko rešenje dovodi do različitog vrednovanja glasa pojedinca.
Navode i da smanjene cenzusa za većinske stranke na tri odsto nesumljivo doprinosi jačanju demokratskog pluralizma na duže staze.
Podsećaju da je izmenama zakona predviđeno da se ukupan količnik manjinskih lista prilikom dodele mandata po Dontovom sistemu uveća za 35 odsto, a da je većinskim partijama smanjen cenzus sa pet odsto na tri odsto.
Pogledaj vesti o: Izbori
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
