Izvor: Politika, 22.Apr.2012, 23:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Muamer veličanstveni
Zamislite, sedmi je maj 2012. godine. Osvanulo je sunčano jutro, posle Đurđevdana. Izborna komisija je potvrdila da je predsednik Srbije časni muftija Muamer efendija Zukorlić.
„Alah je uz Srbe”, izjavljuje u svom prvom obraćanju naciji novi šef države, čija je kandidatura bila, zapravo, njegova zamena za krik. Dakle, umesto da krikne zbog teškog položaja Bošnjaka u Sandžaku, muftija se kandidovao >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za predsednika.
Jedinica garde postrojena je u njegovu čast, a efendija ubeđuje svet, dok se na dvoru služe vruća jagnjetina iurmašice, da Srbija njegovim izborom nije postala teokratska država. Zato prvog jutra svoje vladavine, u rezidenciju prima njegovu svetost patrijarha Irineja, nadbiskupa Hočevara i rabina Isaka Asiela. Oni su bukvalno shvatili Ustav Srbije, pročitali da smo sekularna država, pa se nisu kandidovali.
I dobro je da nisu, jer je i Srbima i braći Bošnjacima, i ostalim etničkim zajednicama,dosta i ove kampanje, na carstvu zemaljskom, pa bi jedva podneli i onu drugu, na carstvu nebeskom. Zamislite, opet, da su vrhovni izaslanici svevišnjeg podneli kandidaturu, pa da, recimo, neki od vladika ili biskupa, smisli slogan „Meni je raj, a tebi kraj”, dok bi manje stranke, poput Hare Krišne ili Jehovinih svedoka, pokušale da osvoje glasove kampanjom „od vrata do vrata”. Zamislite, takođe, da efendija svim mučenicima tranzicije, bez obzira na veroispovest, obeća umesto radnih mesta – 72 device u raju.
Srećom, to se neće dogoditi, jer se od svih verskih lidera, samo muftija prihvatio teškog bremena predsedničke kandidature. Pri tom je obećao da će verski objekti biti zaštićeni od kampanje, podsetivši da je Islamska zajednica prva na Balkanu donela odluku da imami i verski službenici ne mogu da se bave politikom. Zato je nejasno kako je efendija uspeo da izvede najveći mađioničarski trik ovih izbora –da podeli jednog sebe, na kandidata i muftiju. Gde li je ta međa, na širokom polju delovanja časnog efendije, gde se Muamer muftija pretvara u Muamera političara?
Šta bi, takođe,mogao da bude njegov izborni slogan koji bi privukao i ostalu braću i sestre, osim Bošnjaka? Ako je tačno da Srbi obožavaju Sulejmana Veličanstvenog, a tačno je, muftija bi, tokom izborijade, mogao da marketinški odlično poentira, igrajući na kartu mentalnog uticaja turskih sapunica na prosečnog srpskog glasača.
Nekada davno, Srbi nisu mogli da spavaju zbog Kasandre (ili to beše Ljovisna), dok danas imaju podočnjake zbog brata Sulejmana, koji je s jednakom žestinom osvajao teritorije i gomilao „dragane” u svom haremu. Ali tadašnji gospodar prikazan je toliko fensi i našminkano, da je Sulejmanov pohod koji je krenuo sa Prve srpsketelevizije, koja je, uzgred, u vlasništvu Grka, izazvao velike proteste nekih ovdašnjih istoričara. Prema našoj istoriografiji, Sulejman je bio opaki tip koji je, osvajajući Beograd,sekao glave i nabijao na kočeve, dok ga turski scenaristi prikazuju kao kvarcovanog plejboja koji se više motao po haremu nego po bojištima. I, kao takav, poručuje da su i sapunice deo opšteg napora da se Ankara konačno priključi Briselu.
Ako bi muftija bio pragmatičan, za šefa izbornog štaba angažovao bi najveću glumačku zvezdu turskih telenovela,Halita Ergenča, za kojim jednako uzdišu srpske, turske i evropske domaćice, pa da zajedno, sa bilborda, pošalju poruku kako je Sandžaklija Zukorlić unapređen u – Muamera veličanstvenog. Mada bi sasvim pristojno zvučalo i – Muamer Zukorličanstveni.
Aleksandar Apostolovski
objavljeno: 23.04.2012.
Pogledaj vesti o: Izbori, Kandidatura Srbije, Dvor
