Izvor: VOA, 10.Apr.2024, 17:53
Može li opozicija u Srbiji pretnjom bojkotom da „skuje“ prihvatljive izborne uslove?
BEOGRAD — Kao i prethodnih nedelja i meseci, i tokom predstojećih nekoliko dana u centru pažnje političkih zbivanja u Srbiji ostaju izbori u Beogradu, kao i pitanje - da li će vlast nakon nekoliko neuspelih runda dijaloga pokleknuti pod pritiscima i prihvatiti zahteve za poboljšanje izbornih uslova i na taj način sprečiti opoziciju da ih bojkotuje? Koliko je ovo pitanje trenutno važno u političkom životu Srbije ukazuje i činjenica da je u sredu sa najvišim državnim zvaničnicima Srbije razgovarao i predsedavajući OEBS-a Ijan Borg, a da je predsednica parlamenta Ana Brnabić u „pomirljivom“ tonu i sa „ispruženom rukom za dijalog“ za dan kasnije zakazala novi, treći kolegijum sa predstavnicima političkih stranaka o izbornim uslovima. Ipak, veliko je pitanje koje će se stranke pojaviti na sastanku kod Brnabić, jer unutar najveće opozicione koalicije „Srbija protiv nasilja“ (SPN) o tome nema saglasja. U prvim reakcijama ističe se da je nelogično da se prvo raspišu izbori, a da se tek nakon toga razgovara o uslovima u kojima treba da se održi glasanje u Beogradu 2. juna. Zvaničnik novog DSS-a Predrag Marsenić ističe da su očekivali da će mnogo ranije biti pozvani na razgovore kod predsednice Skupštine Srbije, ali da je izostala dobra volja predstavnika vlasti. „Mi smo tri nedelje pre 1. aprila, kada smo pozvani prvi put, uputili dopis zajedno sa SPN sa željom da se što pre dođe na te pregovore, tačnije razgovore. Prve dve tačke su tog 1. aprila prihvaćene, treća nije, ali naravno nije bilo nikakve prepreke da se te prve dve tačke sprovode. Znači da krenemo da napravimo jednu komisiju koja bi se bavila time. Nažalost, vlast je očigledno svojim ponašanjem pokazala da nema dobru volju i zbog toga smatramo da zaista nema potrebe da idemo na ove konsultacije na koje smo sada pozvani“, kaže Marsenić u razgovoru za Glas Amerike i ističe da DSS ostaje pri stavu da na izbore kakve organizuje vlast ne treba izlaziti, to jest da ih treba bojkotovati i pružati im, kako kaže - aktivan otpor. U Zeleno-levom frontu (ZLF), koji je deo šire izborne koalicije Srbija protiv nasilja, na stvar gledaju malo drugačije. Kako ističe Robert Kozma, poslanik ZLF-a oni smatraju da se do poslednjeg trenutka treba boriti za poboljšanje izbornih uslova - od sređivanja izbornog spiska i poboljšanja medijske situacije, do toga da sve lokalne izbore treba održati u jednom danu: „I u tom kontekstu borbe za poboljšanje izbornih uslova posmatramo i sutrašnji sastanak, kolegijum u Narodnoj skupštini. Imamo odgovornost da pronađemo institucionalni izlaz iz duboke političke i društvene krize koju je ovaj režim stvorio upravo zloupotrebom svih institucija, zloupotrebom državnih resursa, zloupotrebom medija i zato prosto stavljamo naglasak do poslednjeg trenutka, dok god je to moguće na poboljšanje samih izbornih uslova“, kaže Kozma. On podseća da će biti održan i sastanak koalicije na kome će ZLF izneti svoje stavove: „U ovom trenutku nije stvar izjašnjavanje o bojkotu, nego fokus mora biti na poboljšanju izbornih uslova“, kaže on. Na pitanje da li veruje u iskrenost vladajuće koalicije kada ih poziva na razgovore o izbornim uslovima, Kozma naglašava da se u ZLF ne obaziru na takva pitanja, s obzirom da je "režim neodgovoran i da je zato na opoziciji da se ponaša odgovorno i da se bori da se do razrešenja duboke političke krize dođe na institucionalan način". „Protiv autoritarnog, nedemokratskog režima moramo se boriti svim sredstvima, i institucionalnim i vaninstitucionalnim i ne treba ostavljati prostor i ustupati ga ovom kriminalnom režimu. U ovom trenutku je borba za poboljšanje izbornih uslova, ne interesuje me lično da li je sa druge strane imamo iskrenost ili neiskrenost - znamo da je to kriminalan režim, samim tim verovatno nisu iskreni. A pitanje je da li mi možemo učiniti sve da ih nateramo da poboljšanja izbornih uslova“, kaže Kozma u razgovoru za Glas Amerike. Politički konsultant Dušan Milenković smatra da je malo verovatno da vlast u četvrtak saopšti da prhvata celokupan paket zahteva koji joj je dostavila opozicija, ali ipak ostavlja prostor da se nekakav obrt dogodi. Kaže da ne vidi razlog zbog kog bi opozicija odbila da ode na kosultacije jer - „nemaju šta da izgube“. „Mislim na nema izgleda da vlast prihvati ceo paket zahteva opozicije - tu pre svega mislim na značajno unapređenje izbornog procesa i odustajanja režima od toga da poseže za kriminalnim radnjama kako bi upravljao rezultatima izbora. Ali, da li bi nešto što (predsednik Srbije Aleksandar) Vučić i vlast ponude opoziciji bilo dovoljno da oni prihvate uslove igre - to nije nemoguće da se desi“, kaže on dodajući da je vlast u prethodnom periodu nekoliko puta pokazivala znake slabosti. Milenković kaže i da se na osnovu poruka koje su proistekle iz prethodna dva neuspela sastanka stiče utisak da još uvek postoji prostor za postizanje nekog dogovora, dodatno jer je, kako ističe - predstavnicima SNS-a kao i većini autokratskih režima u okruženju bitno da „navuku fasadu demokratije“. „Da li je taj prostor toliki da svi izbori budu 2. juna ili negde na jesen? - to je drugo pitanje, pogotovo jer imamo različitu komunikaciju od opozicionih aktera. Jedni sada kažu da nije dovoljno da svi izbori budu 2. juna jer je već kasno za poboljšanje izbornih uslova, dok su drugi ostavili mogućnost za tu vrtu kompromisa. Tako da verujem da bi to moglo da bude jedno od rešenja i da bi verovatno moglo da bude odlučujuće za to da vidimo opoziciju na svim izborima koji nam dolaze“, kaže on za Glas Amerike. Govoreći o mogućnosti bojkota ponovljenih izbora u Beogradu, Predrag Marsenić iz NDSS-a podseća da je i Aleksandar Vučić naterao Srbe sa Kosova i Metohije da bojkotuju izbore: „I onda se postavlja pitanje da li su oni onda sami sebe eliminisali, da li su izgubili legitimitet time što su bojkotovali izbore. Dakle, bojkot izbora, tačnije u ovom slučaju to će biti aktivan otpor, je u stvari jedan vid borbe da bismo se izborili za naša prava koja nam pripadaju. Ta prava pripadaju svim građanima i Beograda i Srbije da glasaju na slobodnim i fer izborima“, kaže čelnik DSS-a i ističe da nema mnogo smisla u onome što radi i govori vlast: „Ukoliko na izborima nema opozicije, a mi ovo ne smatramo za izbore i zbog toga nećemo izaći - ti izbori svakako nisu legitimni“. Dušan Milenković misli da se vlast plaši bojkota opozicije, naročito zbog efekata koje bi takva odluka mogla da proizvede u međunarodnoj zajednici. “SNS apsolutno oseća pritisak. Njima je Zapad izuzetno važan partner. Svi ljudi oko Vučića, svi njegovi najbliži saradnici zarađuju novac u najvećoj meri oslonjeni na Zapad. To je njima izvor prihoda i enormnog bogaćenja. Tako da je njima ta percepcija u Zapadnoj javnosti važna iz tog razloga, a zato im je važan i odnos političkih predstavnika na Zapadu”. Ipak, on ne misli da bi bojkot opozicije u ovom trenutku imao mnogo smisla. „Mislim da opozicija bojkotom ne bi izgubila mnogo, osim da potencijalno dobiju Beograd jer postoji šansa da se to dogodi uzimajući u obzir to da je SNS već izvesno vreme u „trendu pada“ i to je moj argument zašto mislim da opozicija treba da izađe na izbore“, zaključuje Dušan Milenković.
.jpg)
