Izvor: Deutsche Welle, 29.Okt.2016, 14:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Moldavija na raskrsnici, opet…
Mnogi kažu da je geopolitika zabava primerena kafani, a ne ozbiljnoj analizi. No u Moldaviji su izbori zaista odlučivanje između Istoka i Zapada. Zemlja je i fizički podeljena. Nedeljno glasanje je ponovo „sudbonosno“.
Ustavni sud je početkom godine otvorio put za direktne izbore za predsednika Moldavije. Dosadašnji izbor predsednika, o kojem je tropetinskom većinom odlučivao parlament, proglašen je neustavnim. To je, kako se čini, jedina novina na >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << predsedničkim izborima u nedelju (30. Oktobar). Od proglašenja nezavisnosti ove bivše sovjetske republike uvek iznova se postavlja pitanje: Quo vadis? U pravcu Moskve ili u pravcu evropskih integracija?
„Igre za moć i vlast"
Vođa proruskih socijalista Igor Dodon je favorit za pobedu u predsedničkoj trci, pokazuju istraživanja javnog mnjenja. Politički tabor proevropski orjentisanih partija je posvađan i razjedinjen. Tek nekoliko dana pred izbore se mogao usaglasiti oko zajedničke kandidatkinje Maje Sandu, raniju ministarke obrazovanja, koja je bila predvodnica u borbi protiv korupcije i prevlasti oligarha.
Za proevropske reforme - Maja Sandu
Još u leto 2015, kada je na desetine hiljada Moldavaca izašlo na ulice demonstrirajući protiv korumpiranih elita, Sandu se sa jasnom porukom obratila demonstrantima. Moldavska politička scena, rekla je ona, je „arena u kojoj se vode borbe za vlast različitih osoba, koji po želji raspolažu resursima u zemlji". Samo civilno društvo takvo stanje ne može okončati i stvoriti perspektivu.
Ove nedelje će Moldavci odlučivati o tome kome da poklone poverenje. Nije lako Maji Sandu da danas propagira proevropske reforme. Pod plaštom evropskog kursa su razne „proevropske" vlade dovele privredu do teške krize. Uprkos Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, Moldavija se ekonomski nalazi pred kolapsom. Sporni biznismen i političar Vlad Plahotnjuk važi kao čovek koji vuče konce. Mnogi Moldavci, pre svega mladi ljudi, imaju poverenja u Maju Sandu, nadaju se da bi mogla izvući zemlju iz daviteljskog zahvata oligarhije.
Odvraćanje od Evrope?
Šef opozicionih socijalista Igor Dodon upozorava da je Evropska unija ćutke prihvatila lošu i korumpiranu vlast u Moldaviji iz geopolitičkih razloga. On to stalno ponavlja gotovo kao molitvu. U mnogim intervjuima za ruske medije on je rekao da je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU bio velika greška. On bi, kako kaže, kao predsednik raskinuo taj sporazum i vezao svoju zemlju za Rusiju.
Njegov drugi cilj je federalizacija Moldavije, uključujući i separatističku Republiku Pridnjestrovlje. Ovaj region de iure još pripada Moldaviji, ali je od 1992. de facto otcepljen od nje i podneo je zahtev za pripajanje Rusiji. U međuvremenu, jedna trećina stanovništva u Pridnjestrovlju priželjkuje ponovno pripajanje Moldaviji. Federalizacijom Republike Moldavije bi snu unionista u Kišinjevu i Bukureštu o mogućem ujedinjenju Moldavije i Rumunije konačno došao kraj.
Za kraj evropskog puta - Igor Dodon
Treća tačka njegovog programa je neutralnost Republike Moldavije. Dodon odbacuje bilo kakvu saradnju svoje zemlje sa NATO. Više puta je kritikovao zajedničke vojne manevre moldavske armije i Zapadne vojne alijanse, rekavši da bi voleo da iz korena promeni sigurnosnu strategiju svoje zemlje: „Na teritoriji naše zemlje nećemo više trpeti ni trupe NATO, ni vojnike iz drugih zemalja." Da pri tome nije pomenuo prisustvo ruskih trupa u Pridnjestrovlju nikoga ne čudi.
Nejasne ankete
Prema najnovijim istraživanjima javnog mnjenja Igor Dodon – sa 27 odsto glasova birača – predvodi favorite za predsjednika. Slijedi Maja Sandu sa tek deset odsto birača. Ovaj rezultat međutim zavarava, jer su ankete vođene pre odluke proevropskih partija da u izbornu trku pošalju zajedničkog kandidata. Ako se obuhvate svi glasači proevropskog političkog tabora, onda bi Maja Sandu mogla imati preko 20 odsto glasova. Da li će to biti tako, pokazaće izborna nedelja.
I dalje je upitno, da li će jedan od dva kandidata u prvom krugu izbora dobiti najmanje 50 odsto glasova birača. Ako to ne bude slučaj, o pobedniku će odlučivati drugi krug izbora 13. novembra.
Tanja se preselila u Italiju pre pet godina. Radi kao negovateljica za stare i zarađuje oko 850 evra mesečno. Ali njene tri ćerke – Olga, Sabrina i Karolina – ostale su u Moldaviji.
Devojčice su imale osam, devet i 12 godina, kada Tanja je otišla u Italiju. U početku su živele same, a kasnije sa različitim ljudima kojima je njihova majka redovno slala novac.
Najstarija ćerka, Olga, sada je završila srednju školu u Kišinjevu, a Sabrina i Karolina preselile su se u Italiju gde žive sa majkom.
Tokom proteklih sedam godina, Katalinini i Viktorovi roditelji jedva da su bili kod kuće. Oni su najpre pronašli posao u Moskvi, a onda su dobili radne vize za Italiju i preselili se tamo. Katalinina i Viktorova baka živela je u susednom selu, ali se preselila kako bi brinula o njima.
Otilija je imala samo 12 meseci kada su njeni roditelji napustili Moldaviju. Njeni roditelji platili su po 4.000 evra kako bi bez odgovarajućih dokumenata ušli u Italiji. Devojčica ih nije videla pet godina i živela je s bakom koju je zvala „mama“. Pre godinu dana, Otilijini roditelji uspeli su da dobiju dozvolu boravka u Italiji i tada su konačno doveli i svoju ćerku da živi s njima.
Lilija se sa suprugom pre sam godina preselio na Zapad. Par je naporno radio kako bi otplatio dug za ilegalni prelazak granice. Njihove ćerke Nadija i Alina imale su tada devet i šest godina i ostale su da žive kod baka i deke.
Tri puta mesečno Lilija je slala svojoj deci pakete. Porodica je sada konačno zajedno,, ali po kojoj ceni: „vize“ za decu koštale su 1.500 evra.
Nemačka fotografkinj Andrea Difenbah je priču o dece Moldavije objavila u svojoj knjizi „Zemlja bez roditelja“, koju je izdala nemačka kuća „Kerer-ferlag“.
