Izvor: Politika, 14.Jun.2011, 23:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Maraton za Belu kuću
Prva debata potencijalnih Obaminih izazivača
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Debatom sedam republikanskih kandidata koji su formalno potvrdili svoje ambicije da u novembru iduće godine Baraku Obami onemoguće drugi mandat, održalo je svoju prvu debatu, čime je ozvaničen početak predsedničkog maratona, jedne od najkomplikovanijih izbornih procedura u demokratskim sistemima današnjeg sveta.
Na pozornici u velikoj dvorani jednog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kongresnog centra u Nju Hempširu, državi u kojoj se u februaru iduće godine održavaju prvi „prajmaris”, unutarpartijski izbori, postrojili su se Mit Romni (64), bivši guverner Masačusetsa, Njut Gingrič (68), bivši predsedavajući Predstavničkog doma Kongresa, Rik Santorum (53), senator iz Pensilvanije, Ron Pol (76), kongresmen iz Teksasa, Tim Povlenti (51) nekadašnji guverner Minesote, Herman Ken (66), biznismen, milioner koji je bio vlasnik poznatog lanca prodavnica pica i jedina žena u ovom društvu, Mišel Bekman, kongresmenka iz Minesote.
Iako je interna utakmica za partijsku predsedničku nominaciju po pravilu žestoka, rane debate poput ove imaju drugu svrhu: da kandidate pokažu kao „predsednički materijal”, da ih javnost osmotri i analizira i što je u ovoj fazi možda i najvažnije, da zainteresuju „investitore”, one koji treba da daju priloge za kampanju koja će, prema trenutnim procenama, predsedničke finaliste koštati i do milijardu dolara.
Zbog toga je prva debata protekla bez drame. Međusobne napade partijski rivali su odložili za kasnija vremena, dok je sva municija ispaljena u pravcu predsednika Obame. Najviše je gađan njegov učinak u ekonomiji koji je proglašen „katastrofalnim”, zatim njegova zdravstvena reforma, dok je njegovo predsednikovanje u celini okvalifikovano kao promašaj.
Debata je trajala dva sata, posrednik je bio voditelj Si-En-Ena Džon King, a bila je i „interaktivna” (pitanja su postavljali i odabrani „obični ljudi”).
Najbolji utisak je očekivano ostavio trenutni favorit Mit Romni (koji je 2008. u trci za partijsku nominaciju eliminisan od Džona Mekejna). On je jedini koji u ovom momentu ima dvocifreni rejting (32 odsto). U debati je delovao najviše „predsednički” u poređenju sa drugim kandidatima, mada njegova trenutna prednost – slična uostalom onoj koju je imao i pre četiri godine u ovo vreme – ne mora mnogo da znači.
Njegova najveća otežavajuća okolnost je činjenica da je previše umeren za ukus današnjih republikanaca koji su se ideološki prestrojili na krajnje desne pozicije. Najveća mu je zamerka što je, kao guverner, u Masačusetsu sproveo reformu zdravstvenog osiguranja koja je Obami poslužila kao model za sličan zahvat na federalnom nivou.
Neka vrsta pobednika debate mogla bi da bude Mišel Bakmen, miljenica „Čajanke”, pokreta krajnje konzervativnih republikanaca. Ona je ovu priliku iskoristila i da formalno objavi svoje učešće u predsedničkoj trci i pokaže da je mnogo uverljiviji političar od kontroverzne Sare Pejlin, koja se još nije odlučila da li će da se kandiduje.
S pažnjom je praćen i nastup Njuta Gingriča, koji je svojim učešćem u debati pokazao da ne odustaje, iako ga je prošle nedelje napustio ceo izborni štab.
Republikanske nade su pokazale nešto manje jedinstven front kad je reč o spoljnoj politici. Obami je zamereno što u libijskoj intervenciji Amerika nije predvodnik, mada je isticano i da samo učešće u tom poduhvatu nije njen nacionalni interes.
Što se tiče povlačenja iz Avganistana, neki kandidati bi poslušali „savete generala”, dok je Romni bio odlučan u stavu da američki vojnici odande treba da se povuku što pre, i da njihov posao nije da se „bore za nezavisnost druge nacije”.
Što se tiče ekonomije, ponovljena je republikanska dogma protiv povećavanja poreza i ukidanja regulative gotovo u svim oblastima – od radnih odnosa, preko finansija do, naravno, socijalne zaštite.
Obama zasad ima znatnu prednost nad svim potencijalnim republikanskim rivalima, ali ona se poslednjih nedelja kruni, pre svega u odsustvu dobrih vesti sa ekonomskog fronta.
Nezaposlenost je trenutno 9,1 odsto, dok je prosečno vreme čekanja na novi posao već dostiglo 40 nedelja.
M. Mišić
objavljeno: 15.06.2011
