Izvor: RTS, 30.Nov.2009, 10:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lobo vodi na izborima u Hondurasu
Na predsedničkim izborima u Hondurasu sa 55,9 glasova ubedljivo vodi opozicioni kandidat Porfirio Lobo. Izbori održani u cilju okončanja političke krize u zemlji, pokrenute posle svrgavanja Manuela Zelaje.
Opozicioni kandidat Porfirio Lobo ubedljivo vodi na predsedničkim izborima koji su u nedelju održani u Hondurasu.
Na osnovu >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << više od polovine prebrojanih glasačkih listića, Lobo je osvojio 55,9 odsto glasova izašlih birača, saopštila je Izborna komisija, a prenela agencija Rojters.
Izbori su održani u cilju okončanja političke krize u zemlji, pokrenute pre pet meseci posle svrgavanja predsednika Manuela Zelaje, posle čega je vlast preuzeo Roberto Mičeleti, u svojstvu predsednika Kongresa.
U trci za predsednika nisu učestvovali ni Mičeleti, niti Zelaja, čije su pristalice bojkotovale izbore, a favoriti su bili Porfirio "Pepe" Lobo (61) iz konzervativne opozicione Nacionalne partije i Elvin Santos (46) iz Liberalne partije.
Lobo je izjavio da će, ako pobedi, zatražiti od stranih lidera da obnove pomoć Hondurasu, ukinutu posle svrgavanja Zelaje, koji je po povratku u domovinu u septembru utočište pronašao u ambasadi Brazila u Tegusigalpi.
Američki Stejt department saopštio je da predsednički izbori znače demokratski napredak za građane Hondurasa, posle neuspelih pregovora oko povratka Zelaje na vlast.
Krajem oktobra, privremena vlada Hondurasa postigla je dogovor sa Zelajom da bi se okončala politička kriza u zemlji.
SAD i regionalni saveznici izvršili su pritisak za postizanje dogovora, jer bi, u suprotnom, prema njihovim tvrdnjama, bilo nemoguće organizovati predsedničke izbore.
Prema tom sporazumu, Vrhovni sud mora da ovlasti Kongres da glasa o povratku Zelaje na položaj, na kome bi odslužio ostatak mandata, koji ističe 27. januara, kao i da pokrene postupak rasvetljavanja okolnosti pod kojima je uklonjen s položaja. Kongres će se o tome izjasniti posle predsedničkih izbora, 2. decembra.
Dogovor predviđa da obe strane priznaju rezultate predsedničkih izbora i da kontrolu sa vojske prebace na najviši izborni sud.
SAD, EU i lideri zemalja Latinske Amerike insistirali su da se Zelaji dozvoli da "odsluži" mandat do kraja, odnosno do januara. Ukoliko se ne bi uspostavila demokratija u Hondurasu, vođe ovih zemalja zapretile su da neće priznati pobednika na predsedničkim izborima.
