Izvor: Politika, 01.Mar.2011, 23:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lider irske demokratske revolucije
Portret Ende Kenija, budućeg premijera Irske
Specijalno za „Politiku”
Dablin – „Građani Irski glasali su za stabilnost i snažnu vladu. Izvojevana je demokratska revolucija, a jaz koji postoji između naroda i vlade će nestati”, poručio je, pomalo euforično, u svom prvom postizbornom govoru budući „tišek”, premijer, Irske Enda Keni.
Izborom lidera stranke Fine gael Irci su surovo kaznili do juče vladajuću stranku Fionu fol koja je izgubila >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << čak 25 odsto podrške u odnosu na izbore iz 2007. pa stoga i ne čudi Kenijeva opaska da ovo nisu bili obični izbori, i da ovo nije bila obična demokratska smena jedne vlade drugom, već da se radi o pravoj demokratskoj revoluciji i da aktuelnoj vladajućoj garnituri ne ostaje gotovo ništa.
Fiona fol ostavila je previše rana na telima svojih građana da bi mogla da se bilo čemu nada, barem ovog puta. Od najboljeg mesta na svetu za život, kako je bila izglasana u jednoj od anketa, Irska je danas tek bleda senka i osušena detelina kojoj će trebati mnogo kiše da bi se obnovila autentična zelena boja kojom se narod ovog ostrva i te kako ponosi.
Možda su baš zbog toga Irci i glasali za „irsku porodicu” što na irskom jeziku znači „Fina gael”, jer njen lider Keni potiče iz sumornog, maglovitog i kišnog severozapada, iz okruga Mejo. Priča se da su ljudi iz tih krajeva Irske posebno otporni na sve vrste nepogoda, od vremenskih pa sve do političkih.
Za Kenija je jedno sigurno, da je došao na čelo Irske u najdelikatnijem trenutku u modernoj istoriji države, kao i sa teškim nasleđem koga se treba osloboditi kako bi se zemlja vratila na normalan kolosek.
Za bolje poznavaoce irskih političkih prilika, njegov dolazak na mesto prvog čoveka države može da se shvati kao iznenađenje, imajući u vidu da je samo nekoliko meseci ranije partija proživljavala teške trenutke kada ju je napustio veoma popularni ekonomista i novinar Džordž Li, koji je kao razlog za odlazak iz politike istakao da „u njoj vladaju sebični interesi i da nije mogao da sebe vidi u takvom okruženju”. Ubrzo zatim stranci je dao da glasa o poverenju – i glatko pobedio.
Uprkos trijumfu, slika Ende Kenija u irskom javnom mnjenju daleko je od idilične. Naprotiv, ovdašnje društvo ne pamti kada je zemlju vodila medijski tako negativno procenjena ličnost. Često vrlo potcenjen, pogotovo od strane Fione fol, Keni se nije obazirao na to iako mu je bilo strahovito teško da se nosi s takvim imidžom.
Znao bi, kada bi ga direktno optužili za slabe liderske prerogative, da prizna da ne zna sve na svetu. Tada bi citirao izjavu nekadašnjeg američkog predsednika Džeralda Forda da „kada bi znao sve, ne bi imao pedesetak savetnika”.
Ruku na srce, to je bio i glavni problem u Fini gael – kako objasniti naciji da partija ne mora samo da bude jedan čovek već rukovodstvo, te da nije bitno kakav je lider već kakav je program.
Danas, 72 sata nakon zatvaranja biračkih mesta, kada se zna da je FG osvojila rekordan broj glasova u svojoj istoriji, može se konstatovati da je marketinški tim Kenija uradio posao za desetku.
S kojom će ocenom irski birači ispratiti prvi Kenijev mandat videćemo najkasnije 2015, a do tada će novi „tišok” morati da se obračuna sa nekoliko izuzetno teških ekonomskih problema.
Neka od ključnih pitanja su iz sfere ekonomske politike. Pitanje svih pitanja jeste kako obuzdati galopirajuće rastuću nezaposlenost koja se sada zaustavila na 14,3 odsto. Ipak, prvo što će Kenijeva administracija morati da uradi jeste da pokuca na vrata EU i MMF-a i da proba da zakaže nove pregovore oko zajma teškog 85 milijardi dolara. Fina gael misli da može. Odlazeća garnitura kaže da nema nikakve šanse da se izmeni ugovor sa MMF-om i Briselom.
Kako je to bio deo Kenijevog predizbornog manifesta, uspeh ili neuspeh na tom polju biće lakmus kredibiliteta nove političke elite.
Konačno, jedna od ekonomsko-političkih svetinja ovde u Irskoj jeste i „korporativna taksa” koja svojom niskom stopom – od svega 12,5 odsto u odnosu na ostatak EU gde je dvadesetak procenata – i dalje magnetski privlači najmoćnije svetske kompanije, posebno američke da se ovde koncentrišu.
Dosad su svi napadi iz Londona, Pariza i Berlina, da se podigne taksa, kategorički odbijani, ali se lokalni ekonomski eksperti pribojavaju da bi „korporativna taksa” mogla da bude žrtvovana za novi, po Irsku kudikamo povoljniji ugovor o zajmu sa EU i MMF. Sve u svemu, nova irska vlada imaće vraški težak posao koji će zahtevati ne samo puku legitimnost u vidu parlamentarne većine, već i široki konsenzus unutar irskog društva.
Aleksandar Stošić
----------------------------------
Supruga iz suprotnog političkog tabora
Kao i većina irskih porodica, i Kenijevi su brojni, pa je Enda 1951. rođen kao treće od petoro dece. Školovao se u rodnom Kastelbaru, kasnije na Univerzitetu u Golveju.
Verovatno da bi čitav život proveo mirno u svom Meju, igrajući gelik sportove, u koje je bio zaljubljen do fanatizma, da nije rano ostao bez oca. Vrlo brzo je shvatio da od amaterskog sporta porodica neće moći da živi, pa je postao nastavnik, a preko te profesije i uz interes koji je imao ka politici postao je jedan od važnijih aktivista Fine gael.
Oženio se prilično kasno za irske prilike, u 41. godini, sa Fionulom O’Keli koja je u to vreme radila, ni manje ni više, u administraciji Fione fol. Enda i Foinula danas imaju troje tinejdžera.
A. S.
objavljeno: 02.03.2011.
