Izvor: Vostok.rs, 21.Okt.2012, 20:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kriza u Evropi: protestna raspoloženja rastu
21.10.2012. -
Istovremeno u nekoliko zemalja jedinstvene Evrope analiziraju rezultate opširnih protestnih akcija. Mitinzi sa više hiljada učesnika protiv mera stroge štednje, koje vlasti realizuju radi savladavanja budžetskog deficita, održani su u Velikoj Britaniji i Italiji. Međutim, glavna je pažnja poklonjena Španiji. Tamo se danas održavaju regionalni izbori, koji će pokazati - jesu li jaka protestna raspoloženja i da li su stanovnici zemlje spremni da zamene vladu.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << />
Španija je na drugom mestu posle Grčke na spisku najproblematičnijih ekonomija Evrope. U zemlji je danas najveći nivo nezaposlenosti (više od 25 odsto), međutim radi spasa bankarskog segmenta i čitave zemlje od krize dugova biće potrebno oko 100 milijardi evra. U tim uslovima vlada Mariana Rahoja zategla je kaiševe – smanjeni su socijalni programi i državni troškovi. Došlo je i do krajnjih mera – organizacija Crveni Krst je počela program pomoći stvarima i namirnicama najnezaštićenim slojevima stanovništva. Reč je o jednoj od najrazvijenijih zemalja Starog Sveta. Takva situacija izaziva u društvu nezadovoljstvo. Već je više puta desetine hiljada ljudi izlazilo na ulice da bi izrazilo protest. Danas stanovnici imaju mogućnost promene vlasti – u zemlji se održavaju regionalni izbori. Prema anketiranjima, vladajuća Narodna stranka može da izgubi većinu u mesnim parlamentima. Ljudi su umorni, - kaže stanovnica Španije Sandra Silva Fernandez.
- Osećam se pre svega prevarenom. Nema nikakvih perspektiva, sve postaje skuplje, posla nema – svaki dan je sve gori i gori. Tražim posao, ali ga ne mogu da nađem.
Proteklog leta vanredni izbori u Grčkoj su doveli na vlast socijaliste i nacionaliste, koji su glavnom parolom učinili odustajanje od strogih mera štednje i zamalo odvajanje od EU. Nemačku – glavnog donatora programa spasa EU i evra – nazivaju neprijateljem i pominju naciste. U Španiji je, svakako, daleko do takvih raspoloženja, ali je odnos prema vladi i finansijskom segmentu veoma negativan. EU niko ne želi da napusti.
Slična raspoloždenja vladaju i u Italiji. Tamo su u subotu takođe bile održane protestne akcije više hiljada ljudi protiv politike premijera Maria Montija. On takođe smanjuje plate u državnom segmentu, obustavio je niz socijalnih programa, ukinuo poreske povlastice. Zemlja se odmakla od ponora bankrotiranja. Međutim, po cenu nezadovoljstva stanovništva. Mnogi žele da promene vlasti. Evo što je izjavio prilikom protestne akcije jedan od njenih učesnika.
- Premijer Monti nas je upropastio. Ovog meseca sam dobio penziju od svega 800 evra. To je sramota! Neka oduzimaju novac senatorima i ministrima, a ne nama! Mi smo samo siromašni penzioneri!
Naglo se smanjuje rejting poverenja i vladajuće u Britaniji Konzervativne stranke i njenog lidera Devida Kemerona. Vlada je povećala platu za obrazovanje, šta je izazvalo masovna istupanja studenata. Ukidaju se desetine hiljada radnih mesta u državnom segmentu. Redovnu protestnu akciju je organizovala u subotu Federacija britanskih sindikata. Ona je izvela na ulice Londona nekoliko hiljada vatrogasaca, medicinskih sestara i školskih profesora. Komentar šefa Federacije sindikata Dejva Plentisa.
- Pred našim očima je smanjeno 700 hiljada radnih mesta u državnom segmentu: to su medicinske sestre, radnici socijalnog osiguranja – oni, koji imaju posla sa najnezaštićenijim slojevima društva. S druge strane, vidimo da su bogataši postali još bogatiji, tome treba učiniti kraj!
Rast protestnih raspoloženja u Evropi preti ozbiljnim ekonomskim i političkim posledicama, - upozoravaju eksperti. U Italiji Sveopšta konfederacija rada je već najavila da će sredinom novembra biti održan štrajk u toku 24 sata, u kojem će učestvovati radnici transportne grane i najvećih preduzeća u zemlji. Novim štrajkovima prete i španski sindikati. Međutim, glavni su političkui dividendi tih događaja. U Italiji govore o povratku u politiku Silvija Berluskonija, koga su primorali da podnese ostavku upravo zbog krize. U Britaniji prikuplja bodove lider parlamentarne opozicije i britanskih laburista Ed Milibend, koji predlaže da se promeni strategija, da se usmeri težište na stimulisanje ekonomije (po uzoru na SAD) i stvaranje upravo na račun države novih radnih mesta.
Izvor: Glas Rusije, foto: EPA
Pogledaj vesti o: Izbori, Grčka
