Izvor: Blic, 08.Feb.2017, 07:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko želi da bude predsednik Srbije prvo mora da ima BRDO PARA
Da bi uopšte učestvovali u trci za šefa države, pretedenti na ovu funkciju će na samom startu morati da obezbede najmanje pola miliona dinara za overu potpisa birača, ali i ne mali iznos za izborno jemstvo čija visina zavisi od broja kandidata na izborima.
Ako ih bude 12, kao što je to bio slučaj 2012. godine, to znači da će svaki od dobiti oko 26,7 miliona dinara, ali će morati u isto vreme da pripremi jemstvo u toj vrednosti, koje može da bude u vidu nekretnine, bankarske >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << garancije ili državne hartije od vrednosti. To znači oko 27 miliona dinara samo za početak.
Kako je predviđeno, za finansiranje izborne kampanje za predsednika Republike biće izdvojen 641,8 milion dinara (oko 5,2 miliona evra).
Po zakonu, polovina tog novca, odnosno 320,9 miliona dinara, raspoređuje se ravnopravno svim kandidatima koji učestvuju u trci, dok se druga polovina raspoređuje dvojici kandidata koji prođu u drugi krug (po oko 160 miliona dinara).
Međutim, u situaciji da već u prvom krugu bude izabran predsednik Republike, čitav ovaj iznos ide njemu (oko 347 miliona).
Kampanja od milion evra
Međutim, ovde troškovima nije kraj, naprotiv, jer u “cenu” kampanje ulaze i organizacija stranke, terenski rad, štabovi, agencije, oglašivači...
Ukoliko budu želeli pristojnu kampanju, i bar nekakav rezultat, bez najmanje milion evra u nju ne bi trebalo ni kretati. To je bar, kažu sagovornici “Blica”, suma koliko otprilike košta jedna iole ozbiljnija kampanja.
Profesor Fakulteta političkih nauka Zoran Stojiljković kaže da ne veruje da će se kandidati za predsednika tokom kampanje “naročito opariti”, s obzirom da su sredstva kojima raspolažu ograničena, a cilj je da budete prepoznatljiv kandidat.
- Pored javnih izvora finansiranja, postoje i sopstvena sredstva, odnosno privatni izvori finansiranja što od priloga članstva, fizičkih i pravnih lica... Prednost u svemu ovome imaju stranke koje su na vlasti i one koje imaju razvijenu stranačku infrastrukturu - priča on.
Najviše novca za oglašavanje
Kako navodi, analize svih ranijih izbora su pokazale da najveći deo novca stranke daju na oglašavanje, tačnije od 70 do 80 odsto potrošenog novca su upravo odvojeni u ove svrhe.
Ilustracije radi, na izborima 2012. godine kada su se održavali i predsednički i parlamentarni izbori, SNS je u ove svrhe potrošila 305,8 miliona dinara, SPS 122,08 a DS 206,7 miliona dinara.
Društvene mreže smanjuju troškove?
- Međutim, poučeni prethodnim iskustvima, verujem da će se mnogo više koristiti društvene i socijalne mreže koje su praktično besplatne - priča Stojiljković, dodavši da bez oko milion evra nije moguće uraditi ozbiljniju kampanju.
Sa njim se slaže i Zlatko Minić iz “Transparentnosti Srbija”, koji navodi da je malo verovatno da će neko zaraditi na ovim izborima.
- Ranije su možda i mogli da zarade malo, ali sa uvođenjem izbornog jemstva, ta verovatnoća nije velika - priča on.
Ko i kada vraća novac u budžet
I zaista, Zakon propisuje da predsednički kandidat koji ne osvoji najmanje jedan odsto glasova, mora da vrati sav novac dobijen iz budžeta.
U suprotnom, taj novac se naplaćuje od položenog jemstva. Oni koji pak to učine, a ne potroše sav novac koji je bio namenjen za kampanju, vraćaju ga u republički budžet.
Ograničenja za prikupljanje novca
Takođe, kada je u pitanju prikupanja novca iz privatnih izvora, postoje ograničenja o kojima treba brinuti. Tako, maksimalna vrednost godišnje donacije nekog fizičkog lica iznosi najviše 20 prosečnih mesečnih plata, dok je u slučaju pravnih lica (firmi) taj iznos najviše 200 prosečnih mesečnih zarada.
Kandidati imaju još jednu obavezu koju predviđa Zakon, a to je da otvore poseban račun za izbornu kampanju da bi sva plaćanja išla isključivo preko njega.
Ukupni troškovi izbora 1,1 milijardu dinara
Prema podacima “Transparentnosti Srbija”, u budžetu za 2017. godinu planirano je da troškovi organizacije izbora (na razdelu Narodne skupštine) iznose ukupno 1,1 milijardu dinara.
Tome treba dodati 26,1 milion predviđen za rad Republičke izborne komisije (RIK), kao i oko 60 miliona troškova rada drugih organa (Upravni sud, Zavod za statistiku, pojedina ministarstva). Za kontrolu troškova izborne kampanje Agencija za borbu protiv korupcije dobiće 12,6 miliona dinara terenska kontrola)
Kako je bilo 2012. godine
*Izvor Transparentnost Srbija
