Izvor: Politika, 03.Feb.2014, 16:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kaži bilo šta, samo da izbori prođu
Nisu naši političari jedini koji obećavaju kule i gradove kako bi došli na vlast – prema podacima „Obamametra”, američki predsednik Barak Obama održao je tek 45 odsto svojih obećanja
Srbija je u EU. Iza brave su svi najveći kriminalci. Svaki građanin Srbije dobio je akcije u javnim preduzećima u vrednosti od hiljadu evra.
Ovako bi danas izgledala Srbija da njeni političari drže obećanja, to jest da su tačne reči Božidar Đelića iz >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << 2008. godine – da će Srbija sigurno postati članica EU do 2014, ili pak Borisa Tadića – da će do kraja mandata Cvetkovićeve vlade redom pasti glavni mafijaški bosevi i naravno Mlađana Dinkića – da će podeliti besplatne akcije od 1.000 evra.
Budući da su raspisani vanredni parlamentarni izbori, treba se podsetiti da su političari u ranijim kampanjama nudili kule i gradove koje su rušili čim bi došli na vlast. Izvlačeći se na svetsku ekonomsku krizu – ili ne pravdajući se nikako – kada bi jednom bili u foteljama sprovodili bi ideje čak i suprotne od onih zbog kojih su dobijali izbore. U odsustvu odgovornosti za javnu izgovorenu reč i uzdajući se u slabo pamćenje birača, političari će u kampanji i van nje obećati bilo šta samo da dobiju glasove i dođu na vlast ili na njoj ostanu.
Istina, birači mogu da kazne „političku braću Grim” tako što na sledećim izborima neće glasati za njih. Ali ko bi se još sećao šta su nam sve naobećavali?
Sajt „Istinomer” čuva izjave i obećanja političara i utvrđuje koliko su istinita i ispunjena. Do sada su ocenili 450 političara i više od 2.500 izjava.
„Čini se da se obećanja političara setimo tek pred izbore, a i tada selektivno. Mnogo toga se zaboravi, ali na to većina političara i računa. Upravo zato smo i pokrenuli ’Istinomer’, da bi promovisali odgovornost za javno izgovorenu reč funkcionera i podsetimo na ono o čemu su govorili”, kaže Siniša Dedeić, glavni urednik sajta „Istinomer”.
– Odgovornost je u interesu svih, pa i samih političara, jer bi se time marginalizovali demagozi i tako bi stala „trka u obećanjima”. U poplavi obećanja podiže se lestvica i nema kraja. Razmišlja se: „Ako on obećava kule i gradove, ja moram i kule i gradove i još nešto pride da bih dobio izbore”. Gde je onda granica? – pita se Dedeić.
Slično tome, sajt „Mera vlade”, projekat Birna (Balkan Investigative Reporting Network), izmerio je koliko je ostvareno od obećanja koje su političari danas na vlasti izrekli tokom kampanje 2012.
– U izbornom periodu svi sve obećavaju, a kasnije se ispostavi da, što zbog koalicija u kojima su, što zbog nekih drugih razloga, malo toga ispune. Podstaklo nas je nedostatak monitoringa u ovoj oblasti i zato smo pratili rad vlade od jula 2012. do danas – kaže Tanja Maksić iz Birna, koja je radila na projektu „Mera vlade”.
Zvuči neverovatno, ali prema njihovim podacima, čak sto odsto obećanja iz oblasti prosvete – nije ispunjeno. Kada se to zna, ostvareno septembarsko obećanje premijera Ivice Dačića da više ništa ne može da nas spreči da u januaru počnemo pregovore o pridruživanju sa EU, deluje kao značajan izuzetak.
Dušan Spasojević sa Fakulteta političkih nauka kaže da su istraživači ove teme očekivali da već prethodni izbori prođu u znaku konkretnijih izjava, ali da se to nije dogodilo. Srbija je zemlja u kojoj političari imaju „veći stepen kreativnosti u davanju obećanja” i pronalaženju razloga za njihovo neispunjenje, kaže Spasojević.
– U takvim društvima mediji nisu ratoborni, pa ne ispituju političare. Nema civilnog društva koje bi vršilo pritisak, već se čekaju sledeći izbori da bi se videlo šta se uradilo – objašnjava Spasojević.
– Obično se govori načelno, u idejama, a ne konkretno. Međutim, kada se budu potrošile sve velike ideje poput Kosova i EU, i naši političari će morati da počnu da govore konkretno, a i građani će morati da jasno artikulišu svoje potrebe i ciljeve. Na primer, ako ste građanin Užica, moraćete jasno da stavite do znanja da želite čistu vodu.
Spasojević kaže da će to verovatno biti uskoro, jer se partije programski ne razlikuju previše, to jest koncentrišu se oko političkog centra.
Ali, neispunjavanje političkih obećanja ne znači i gubitak izbora. Tako je i u daleko razvijenijim demokratijama. Prema podacima „Obamametra”, projekta lista „Tempa bej tajms”, predsednik Barak Obama održao je 45 odsto svojih obećanja. Tri najvažnija, zbog kojih je i pobedio na izborima – kraj ratova u Iraku i Avganistanu, zatvaranje Gvantanama i reformu zdravstvenog osiguranja – nije ostvario ili ih je delimično sproveo u delo, ali ga to nije sprečilo da dobije drugi mandat. I njegov prethodnik Džordž Buš ostao je u Beloj kući i pored toga što je izgovorio jednu od najpoznatijih političkih laži protekle decenije – da Sadam Husein ima oružje za masovno uništenje zbog čega SAD mora da napadne Irak. Konačno, ovih dana smo svedoci i kako se francuski predsednik Fransoa Oland posipa pepelom. Izbore je dobio, jer je garantovao da će prekinuti politiku štednje koju je sprovodio njegov prethodnik Nikola Sarkozi, da bi pre nekoliko dana obnarodovao suprotno: smanjiće plate radnicima i sniziti porez biznismenima zbog čega će rezati javnu potrošnju.
Posle svega, biračima je teško da odluče za koga da glasaju, pa na kraju biraju onoga ko – da se poslužimo načinom izražavanja sa srpske političke scene – najmanje „lažucka”.
Jelena Stevanović
objavljeno: 03.02.2014.
Pogledaj vesti o: Barak Obama, Evropska Unija
