Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 14.Jan.2020, 11:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Joksimović: Spuštanje cenzusa radi jačanja demokratije i pluralizma

Ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović poručila je danas da se čudi "tolikom oprezu" i da je iznenađuje komentar na inicijativu o smanjenju izbornog cenzusa sa pet na tri odsto izvestioca EP za Srbiju Vladimira Bilčika, koji je rekao da se izborna pravila ne menjaju u godini izbora.

Isto je, kaže, i sa izjavom predsedavajuće Delegacije EP za Srbiju Tanje Fajon koja je, pored ostalog, rekla da su radikalne >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << promene izbornih pravila tako blizu izbora veoma opasna taktika.

"Posebno me iznenađuje komentar da se izborna pravila ne menjaju u godini izbora, koji je u svojoj izjavi izneo izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik, kao jedan od medijatora dijaloga upravo o poboljšanju izbornih uslova, u godini izbora, a na temu ideje i inicijative o smanjenju cenzusa sa 5 na 3 odsto za političke partije", navela je Joksimović.

Ona kaže da toliko nedoslednosti i inverzivne logike može da očekuje od predstavnika dela opozicije kojoj, kako navodi, ni smanjenje cenzusa na tri odsto teško da bi omogućilo ulazak u Parlament, ali da se od medijatora iz EP očekuje više privrženosti pluralizmu demokratske političke utakmice, koja se ovim predlogom svakako osnažuje, kao i institucije Parlamenta kao najvišeg zakonodavnog predstavničkog tela svih građana.

"Pa bar bi poslanici Evropskog parlamenta, čije su partije kroz iglene uši prešle prag za ulazak u evroparlament, trebalo da se i sami ohrabre i inspirišu takvim inicijativama", navodi Joksimović.

To će, ocenjuje ona, samo učiniti dobro građanima i njihovim nijansiranim interesima, ističući da je jačanje demokratije tema svih tema odgovornih političara prema građanima i Srbije i svih evropskih zemalja.

"To su evropske vrednosti pluralizma na delu", zaključila je Joksimović.

Profesor FPN: I pre su menjani zakoni pred izbore, stepenovani cenzus bolji

Profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Milan Jovanović smatra da je predlog za snižavanje izbornog cenzusa samo naizgled mala promena i da su opravdana ukazivanja da se takve promene izbornog sistema ne sprovode nekoliko meseci pred izbore, ali, ukazuje, ta praksa u Srbiji nije nepoznata.

"To nije uobičajeno u svetu, ali kod nas su se u skoro 30 godina višestranačja izborni zakoni menjali i za vreme raspisanih izbora", kaže Jovanović za Tanjug.

Profesor, koji je, inače, prisustvovao svim razgovorima stranaka na Fakultetu političkih nauka, prošlog leta, ukazuje da je teško do kraja predvideti kakve političke posledice može da proizvede izmena cenzusa.

"Izborni sistem je kao paukova mreža i kada dodirnete jednu tačku onda to utiče i na ostale elemente izbornog sistema", kaže Jovanović.

On podseća da je u Srbiji od 2000. do 2016. bilo sedam izbornih ciklusa po izbornom pragu od pet odsto i da su, na primer, sa podrškom od tri do pet odsto u skupštinu u koaliciji ušli radikali i Dveri 2012. godine, kao i 2014. - radikali, Dveri, DSS i Ujedinjeni regioni Srbije.

Jovanović takođe kaže da je lično skloniji stepenovanju izbornog cenzusa, pre nego samo njegovom spuštanju sa pet na tri odsto.

Snižavanje izbornog praga sa pet na tri odsto bi imalo smisla, objašnjava, ukoliko bi bio uveden stepenovani prag, koji podrazumeva da se za koalicije sa dve i više stranaka za svaku partiju u koaliciji podiže osnovni prag za dva ili jedan odsto.

Na taj način bi, kaže Jovanović, bila očuvana stabilnost političkog sistema, pošto ne bi postojala mogućnost da u parlament uđe suviše veliki broj partija, među kojima i autsajderske organizacije i političari.

Kad je reč stepenovanom izbornom pragu, Jovanović kaže da ima raznih rešenja.

Na primer, u Češkoj je predviđen stepenovani izborni prag za jednu partiju pet odsto, za koaliciju sa dve partije 10 odsto, za koalicije sa tri partije 15 odsto itd.

Ima i blažih primera, gde se ide od pet odsto pa se za koaliciju sa dve stranke povećava cenzus za dva odsto, pa za svakog sledećeg člana koalicije još po jedan procenat.

Na primer, Albanija ima cenzus od tri odsto, a za koalicije pet odsto, cenzus u BiH je tri odsto, u Crnoj Gori tri odsto, u Bugarskoj četiri odsto, u Hrvatskoj pet odsto, a u Austriji je četiri odsto.

U Slovačkoj izborni prag iznosi pet odsto, a za koalicije sa dve stranke sedam odsto i višečlane koalicije 10 odsto. Cenzus u Sloveniji je četiri odsto. U Turskoj 10 odsto, a za koalicije10 odsto.

U Estoniji je cenzus pet odsto, u Mađarskoj isto pet odsto, s tim što je za koalicije sa dve stranke 10 odsto, a za višečlane koalicije 15 odsto. U Rusiji je izborni cenzus pet odsto.

"Lično sam protiv nižeg izbornog praga i smatram da viši izborni prag odgovara stabilizaciji našeg partijskog sistema. Zato bi stepenovao sadašnji izborni prag od pet odsto i podigao ga recimo po dva odsto za svaku narednu partiju članicu koalicije", rekao je on i dodao da bi to doprinelo stabilizaciji političkih stranaka u Srbiji.

Načelno, sa nižim izbornim pragom, kako se predlaže, možda bi se pokolebale političke stranke i grupacije koje su do sada najavljivale da će čvrsto ostati u bojkotu.

Profesor FPN predlog vladajuće većine za smanjivanje izbornog cenzusa inače vidi kao šahovsku političku partiju, koja bi mogla da se završi matom za opoziciju koja je najavila bojkot izbora, ukoliko bi se veliki broj stranaka odazvao i izašao na izbore sa sniženim izbornim pragom.

Ističe da je siguran da snižavanje cenzusa ne bi bilo u igri, da nema najave bojkota dela opozicije, već da bi se pre vodilo računa da se postojeći izborni prag od pet odsto stepenuje tako što bi se povećao stepenasto za koalicije sa dve, tri, četiri i više partija.

Navodi da drugi cilj predloga za smanjivanje cenzusa vidi i u ranijoj najavi naprednjaka da žele sami da izađu pred birače i izmere svoju izbornu snagu, što onda dovodi u pitanje rejting političkih stranaka koje su bile sa njima u koaliciji.

"Tu pre, svega mislim, socijaldemokrate Rasima Ljajića i na PUPS", dodao je Jovanović.

Jovanović kao treći cilj smanjivanja cenzusa vidi kao pružanje povoljnih uslova strankama van vladajuće koalicije, koje ne bojkotuju rad parlamenta, pre svega, LDP-u i LSV-u, kao i nekim frakcijama koje su se izdvojile iz Dosta je bilo, kako bi im se povećao prostor da preskoče izborni prag.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...