Izvor: Studio B, 02.Jan.2012, 15:26   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Izborna ukrštenica

Izborna godina je pred građanima Srbije i "koalicione karte" polako se bacaju na sto i otkrivaju moguću kombinatoriku.

Demokrate nikako ne mogu sa naprednjacima, ali bi rado sa socijalistima, liberali smatraju da je potrebno da sarađuju sa DS, naprednjaci tipuju na koaliciju koju su već formirali, a svi se "nude" najpoželjnijoj "udavači" predstojećih izbora - stranci Rasima Ljajića.

Među prvima su se "izjasnili" socijalisti. Sa DS-om su pronašli >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << zajednički jezik i ne spore mogućnost eventualne buduće saradnje.

Nesporna im je i koalicija sa sadašnjim partnerima, PUPS-om i JS-om, iako u najstarijoj partiji "tvrde pazar", pa njihov lider Jovan Krkobabić najavljuje razgovore i sa ostalima, mada se nada da neće biti potrebe za "izlete i na drugu stranu".

Demokrate bi na izbore mogle da izađu samostalno, a predizbornu koaliciju mogli bi da naprave sa SDPS-om i Ligom socijaldemokrata Vojvodine, dok je sa SPO-om saradnji došao kraj pošto je stranka Vuka Draškovića promenila politiku o Kosovu.

Jedini siguran savez među dosadašnjim partnerima je koalicija DS i socijalista, pošto, kako i jedni i drugi izjavljuju, na evropskom putu i strateškim pitanjima ona nikada nije bila sporna.

DS i sa LDP-om deli evropske vrednosti, ne isključuju mogućnost da sa njima naprave postizbornu koaliciju, uz uslov da im se stavovi oko rešenja kosovskog problema približe.

U stranci Mlađana Dinkića čvrsto su odlučili da na izbore idu samostalno, a jedina stranka sa kojima je URS raspoložen da razgovara o koaliji je - SDPS.

Naprednjaci su uvereni da će sa svojim sadašnjim koalicionim partnerima NS, PS S i Pokretom socijalista ostvariti takav izborni rezultat da će biti u mogućnosti da formiraju vladu.

Ukoliko bi se, kako kažu, "dogodilo čudo" pa izgube od DS, ne bi se trudili da formiraju vladu.

O eventualnoj koaliciji s radikalima Nikolić kaže da bi SRS "ponudio da napravimo koaliciju zato što bi to bio znak da je njima sve oprošteno. Ipak, ne verujem da bi oni pristali na to".

Prema njegovim rečima, u koaliciji koju bi pravili sigurno ne bi bilo DS-a, najverovatnije ni SPS-a, pošto, kako je naveo, "oni su veoma vezani, SPO, LDP, G17 i pretpostavljam SRS".

"Sa nekima od njih mi ne želimo, a neke stranke ne žele sa nama", naveo je Nikolić.

Radikali, međutim, u DS i SNS vide "lice i naličje", koje će morati da se spoji i te stranke će formirati koaliciju.

Oni ne mogu sa LDP-om, sa naprednjacima takođe, a među nepoželjnim partnerima je i LSV.

Nasuprot tome, radikalima je koalicija sa DS-om moguća, ali isključivo na lokalnom nivou, dok na republičkom ne postoji nikakva šansa za saradnju.

Poseban oprez u izjašnjavanju o eventualnim predizbornim ili postizbornim koalicijama iskazali su u SVM. O predizbornim sazima neće da govore, a kada je reč o onima po završetku izbora, tvrde da mogu biti deo samo vladajuće većine kojoj će među najvažnijim prioritetima biti nastavak evropskih integracija.

Funkcioneri stranke o koju se svi otimaju - SDPS - kažu da im imponuju pohvale koalicionih partnera, ali da će pregovore o eventualnim predizbornim koalicijama početi tek posle Nove godine, dok signale iz DS doživaljaju kao najavu razgovora.

Pošto do sada nikakvih razgovora sa najvećom vladajućom partijom nije bilo, nisu ni mogli da donesu nikakvu odluku, kažu u SDPS.

Izbornim rezultatima i prognozama o izlaznosti građana na birališta bavile su se i agencije za istraživanje javnog mnjenja.

Jedna od njih, "Partner Consalting", je u telefonskoj anketi sprovedenoj od 10. do 19. decembra, na uzorku od 1.600 ispitanika, došla do rezultata koji su pokazali da bi izlaznost bila 54,2 odsto, da se izbori održavaju danas.

U tom slučaju DS bi osvojila 25 odsto glasova birača, SNS 32, SPS 9,5 odsto, a cenzus bi prešle DS S, LDP i SRS.

Rezultati te agencije pokazali su da 26 odsto građana očekuje pobedu demokrata, a 23 odsto naprednjaka.

Izbori će naredne godine biti održani po novim zakonskim pravilima o raspodeli mandata. Stranke će po prvi put na listama imati utvrđen redosled kandidata za posalnike, počev od prvog pa do 250-og, koliko Skupština Srbije ima posalnika.

Zahvaljujući usvojenim izmenama Zakona o izboru poslanika, stranke više nemaju mogućnost da posle izbora određuju ko će sesti u poslaničke klupe, već će tu „obavezu", da odrede redosled na listi, imati već na početku izbornog procesa.

Redosled će biti utvrđen pre nego što stranke i koalicije Republičkoj izbornoj komisiji predaju liste kandidata i neizvesnosti, bar o tome ko će biti poslanik, više neće biti čim izborna računica pokaže koliko koja stranka ima mandata.

Prošli parlamentarni i lokalni izbori održani su 11. maja, a republički parlament je konstitusan 11. juna.
Pogledaj vesti o: Srpska Napredna Stranka,   Rasim Ljajić

Nastavak na Studio B...

Radio Televizija Vojvodine: Predizborna računica - ko će s kim