Izvor: Politika, 18.Jun.2009, 00:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izborna tišina odložila krsnu slavu
Nije mi jasno zbog čega Srbi Varaždinske županije neće da prihvate svoj nacionalni identitet, kaže Dragan Dašić, predsednik županijskog Veća srpske nacionalne manjine
Od našeg dopisnika
Ludbreg – Zbog predizborne tišine Srbi Varaždinske županije 22. maja nisu slavili svoju krsnu slavu – Prenos moštiju svetog oca Nikolaja. Ona je odgođena, a i to je moguće u Hrvatskoj, za drugu nedelju juna kada su se u Čukovcu, selu nedaleko od Ludbrega, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << okupili Srbi ovog kraja, ali i predstavnici gotovo svih srpskih udruženja u Hrvatskoj.
U ovo selo koje je, kao i susedni Bolfan i Segovina, nekada bilo naseljeno uglavnom Srbima, došli su i ambasador Srbije u Hrvatskoj Radivoj Cvjetičanin i saborski zastupnik Milorad Pupovac, ali i veliki broj članova varaždinskog udruženja „Josip Broz Tito". Sveštenika Radovana Dimitrića nije bilo na slavi pošto je imao ranije zakazano vjenčanje. Za sofrom pod srpskom trobojkom, ali i zastavama Hrvatske, Varaždinske županije, grada Ludbrega, zapaljene su sveće, ali nije bilo slavskog kolača koji se lomi na svetkovinama.
– U našoj županiji ne zna se ko je Srbin, a ko ne. Na spiskovima ih je oko sto pedeset, mada sam ubeđen da ih je bar tri puta više... Prilike u Hrvatskoj su zbilja takve da se ne može govoriti o strahu oko izjašnjavanja pripadnika nacionalnih manjina. Zbog toga mi nije jasno zašto se mnogi Srbi odriču, odnosno neće da prihvate svoj nacionalni identitet – kaže za naš list Dragan Dašić, predsednik Veća srpske nacionalne manjine Varaždinske županije koji je u ovaj kraj, pre dvadesetak godina, došao iz Peći na Kosmetu.
– Za velike ideje ljudi ne moraju biti veliki – rekao je, za slavskom trpezom, misleći na prilike u kojima žive Srbi u Hrvatskoj Milorad Pupovac, za koga je Štefica Novak, aktivistkinja Društva „Josip Broz Tito", rekla kako ga je „Tito naučio kakav Srbin treba biti".
U porti crkve Svetog oca Nikolaja u Čukovcu sagrađenoj 1793. godine, koju su očistili i uredili niko drugi do lokalni simpatizeri HDZ-a, nalazi se pravoslavno groblje. Nadgrobni spomenici upokojenih ispisivani su ćirilicom sve do sedamdesetih godina prošlog veka. Od tada se na nadgrobne ploče klešu samo latinična slova... Pred bogomoljom uglavnom Srbi pristigli iz Zagreba, ali i mesta u Srbiji. Čude se ženi – zvonaru.
– Kaže se u narodu da se „za volju sela i pop oženio". Pa zašto onda i ja ne bih bila zvonar. Malo jeste neobično, ali i to neko mora da radi. Nekada je bilo teško sa užadima, a danas pritisneš dugme i zvona zvone na struju – kaže Nada Ivanić koja je već desetak godina zvonar mesne crkve. Priča kako je u varaždinskom kraju sve manje venčanja i krštenja, a sve više parastosa. Ove godine u crkvi se krstio jedino mali Aleksandar sin Zorana i Dušice Kučeković.
Srbi su se u varaždinski kraj doselili, pre više od trista godina, uglavnom iz mesta uz jednu i drugu obalu Save, kao i iz Bosanske krajine. Bežali su pred najezdom Turaka. Stigli su podno Kalnika i tu ostali. Naselili Bolfan, Segovinu i Čukovec, sela u kojima danas, zajedno sa komšijama Hrvatima, pričaju svako o svojoj sudbini.
Otac Hrvata Vlade Barića, u vreme kolonizacije šezdesetih godina prošlog veka, iz Slunja je došao u Rumu. Vlade je sve do 1992. živeo u Sremu odakle su ga u Ludbreg, odnosno selo Čukovec, oterale ratne neprilike.
– Danas vidim da ljude moraš gledati i ceniti samo po onom šta i kako rade. A ne nikako razlikovati ih po veri. Eto, meni je najbolji prijatelj Srbin Zoran Kučeković. Što nemam ja ima Zoran, a kad njemu nešto treba imam ja. Ljudi drukčije i ne mogu – zaključuje Vlade Barić.
Slaviša Sabljić
[objavljeno: 18/06/2009]
Pogledaj vesti o: Izbori
