Izvor: Vostok.rs, 06.Nov.2014, 18:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izbori za američki kongres: Otkazivanje od Obame
06.11.2014. -
Republikanci su na proteklim preliminarnim izborima održanim 4. novembra potpuno osvojili od Baraka Obame kongres. Većini u predstavničkom domu pridodali su i senatsku većinu. Sada će „drug Barak“ trošiti svoj mandat u Beloj kući do narednih predsedničkih izbora 2016. sa statusom „hrome patke“.
Glasove još računaju, ali neizbežno se već desilo. U donjem domu sa 435 >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << mesta, koji republikanci kontrolišu od 2010. godine, oni su uvećali većinu za najmanje 245 mesta. U senatu od sto mesta garantovano su dobili 52 mandata i mogu da dobiju još jedan zahvaljujući ponovnim izborima u državi Lujzijana u decembru.
Veliki demokratski neuspeh su predviđali svi analitičari. I doveo je do njega svoju stranku sam Barak Obama. Izbori 4. novembra nisu bili izbori za kongres, već referendum o kursu američkog predsednika. U nekim državama njegov rejting je pred izbore pao ispod 35-39%. Tako nešto se nije desilo čak Džordžu Bušu mlađem. Politička toksičnost Obame je bila takva da kandidati čak nisu hteli da ih on podržava čak u njihovim rođenim državama. Za dobitnika Nobelove nagrade za mir, prvog tamnoputog predsednika SAD, opšta sramota je produbljena i time što u njegovoj rođenoj državi Ilinojis republikanski kandidat je istisnuo demokratskog gubernera.
Treba reći da je Obama čak uz takav žalosni ishod imao sreće što na rezultate preliminarnih izbora ne utiče međunarodna politika. Ako se naravno ne računaju ratovi u Avganistanu i Iraku, što je za Amerikance skoro unutrašnja stvar. Kada bi se na tom „tranzitnom glasanju“ računala geopolitika, Obamini poslovi bi stajali još gore. On je obećao da će približiti mir na Bliskom Istoku, ali nije približio, obećao je restartovanje sa Rusijom, ali je doveo stvar do prevrata i krize u Ukrajini i recidiva hladnog rata sa Moskvom. Nobelovu nagradu za mir koju je dobio kao avans 2009. godine sada i ne pominju: to zvuči kao neslana šala pošto je Obamin kurs izazvao pojavu i jačanje radikala iz Islamske dražve, raspad Libije, građanski rat u Siriji.
Ukrajina je danas u rusko-američkim odnosima poseban razdražujući faktor. Mada je započela erozija mnogo pre nje. Ne treba očekivati neke promene nabolje ili ublažavanje sankcija zbog Ukrajine. Obama će naprotiv, uz republikansku većinu, morati da pokaže svoju odlučnost, a to nema gde da čini osim u spoljnoj politici.
Pritisak na Moskvu i predsednika Putina će samo rasti, uveren je profesor Moskovskog državnog univerziteta Lomonosov, doktor političkih nauka Andrej Manojlo. Situacija u Obamino vreme može da se još zaoštri zbog Ukrajine, ali teško da će odnosi preći u nekakav stadijum novog hladnog rata, pošto to više nije stil 21. veka, smatra Andrej Manojlo.
To će trajati do novih predsedničkih izbora. Kada republikanci dođu na vlast, a očigledno novi predsednik će postati upravo republikanac, tada će se pojaviti novi uslovi za izgradnju nove arhitekture odnose između SAD i Rusije. Smatram da će ova arhitektura najverovatnije biti konstruktivna.
Kako pokazuje čitava istorija sovjetsko-američkih, a zatim i rusko-američkih odnosa, Moskvi je uvek bilo udobno da ima posla upravo sa republikancima. Upravo u njihovo vreme bili su sklopljeni svi najvažniji sporazumi i dogovori o razoružanju.
Andrej Fedjašin,
Izvor: Glas Rusije, foto: AP/Pablo Martinez Monsivais
.jpg)
