Izvor: Southeast European Times, 09.Jun.2011, 23:56   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Izbori u Turskoj: Obećanja, skandali i taktike

Dani pred izbore pružaju priliku za osvrt na dosadašnju kampanju i predstojeće izbore 12. juna.

09/06/2011

Ana Vud za Southeast European Times iz Istanbula – 9.6.2011.

Stanovnike Istanbula 2. juna su po buđenju dočekale relativno mirne ulice, bez neprestanih audio poruka koje su poslednjih meseci emitovane iz kombija kampanja političkih stranaka. Taj predah može da se pripiše turskoj „izbornoj zabrani“ određenih vrsta političke kampanje deset >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << dana pre održavanja izbora.

Ovo malo olakšanje u predizbornoj sezoni punoj obećanja, ružnih skandala i oštre retorike pruža priliku za odmak i razmatranje strategija dve stranke za koje se očekuje da će dominirati u sledećem parlamentu: sadašnje vladajuće Partije pravde i razvoja (AKP) i njenog glavnog protivnika Narodne republikanske stranke (CHP).

Profesor političkih nauka na Univerzitetu Bogaziči Hakan Jilmaz objašnjava kako, s obzirom da političke stanke biraju svoje kandidate, birači u Turskoj samo imaju pravo da biraju stranke, a ne ljude. Stoga se, kaže on, mali broj fokusira na pojedinačne kandidate, a veća pažnja se posvećuje stranačkim platformama. Time se jača uticaj kako stranačkih lidera, tako i udarnih stranačkih predizbornih slogana.

Lider CHP Kemal Kiličdaroglu, koji je preuzeo kormilo stranke prošle godine, pokušao je da osveži i preorijentiše stranku sa pozicije koju Jilmaz opisuje kao „nacionalističku levicu“, na onu koju naziva „liberalna levica“.

„Novi program je dobar“ za Tursku, kaže Jilmaz, „zato što će se nadmetati sa AKP oko pitanja demokratizacije i liberalizacije“.

Pre nego što je CHP počela da naglašava pitanja kao što su prava manjina i socijalna pomoć, kaže Jilmaz, „AKP je bila jedini borac u toj bici. Oni su sproveli neke reforme, ali druge nisu mogli. Međutim, nisu se nadmetali sa bilo kim.“

Pod duplim sloganom „CHP je za sve“ i „Turska će slobodno disati“, opoziciona stranka je pokušala da se prikaže kao populistička snaga za preporod.

„Želimo da dopremo dalje od tradicionalne baze [stranke]“, rekao je regionalni potpredsednik CHP Oguz Salidži za SETimes. „Želimo glasove od svih, ne gledamo njihovu veru ili etničku pripadnost.“

U skladu sa tim, objasnio je Salidži, stranka je vodila ciljanu kampanju, sa specifičnim ograncima usmerenim na mlade, žene, radnike, starije ljude i siromašne. Za razliku od prethodnih godina, CHP je slala hiljade volontera od vrata do vrata, zalažući se za neka pitanja na način specifičan za određeni kraj.

„Naš cilj je 40 odsto glasova“, ističe Salidži, „što znači otprilike dva puta više od onoga što smo dobili 2007. godine. Vrlo smo odlučni. Sigurno ćemo preći 30 odsto“.

Kurdska Partija mira i demokratije (BDP), mada nije u stanju da pređe cenzus od 10 odsto, koji je neophodan da bi imala sopstvene kandidate, ipak je na sličan način uticala na klimu ovogodišnje kampanje, putem nezavisnih kandidata povezanih sa strankom. Ona je osigurala da pitanja kao što su kurdska prava i demokratska reforma ostanu na dnevnom redu.

Stranka nacionalističke akcije (MHP) je sa svoje strane bila potresena nizom seksualnih skandala tokom predizborne kampanje, zbog kojih je izvestan broj njenih članova podneo ostavke. AKP je usredsređena na bazu podrške toj konzervativnoj nacionalističkoj stranci, u sklopu svoje isplanirane izborne strategije sa ciljem da se odvuče dovoljno glasova MHP-a da stranka ne pređe cenzus od 10 odsto. Ta mogućnost dovela bi do toga da se mandati MHP u parlamentu podele između AKP i CHP.

Pobeda AKP je više-manje sigurna, mada neki postavljaju pitanje njene mogućnosti da osvoji dovoljno mesta da bi mogla sama da donosi ustavne promene. Ta sigurnost ogleda se u predizbornoj strategiji stranke, koja se vrti oko teme „Pogledajte koliko smo daleko dogurali“.

Reklame kojima se prikazuju merodavni simboli napretka pružaju građanima razlog za razlogom da AKP-u daju treći za redom mandat na vlasti. Te statistike uključuju, na primer, turski BDP, koji se više nego udvostručio, sa 320 milijardi dolara 2002. godine na 750 milijardi dolara 2010. godine.

„Partija pravde i razvoja ne govori ništa da ubedi narod“, kaže za SETimes Husein Ugur iz AKP-ovog Izbornog biroa za komunikacije. „Ne dajemo obećanja. Jednostavno pokazujemo ljudima šta smo uradili.“

Takve podatke je teško opovrgnuti, jer pokazuju zaista stvarna poboljšanja koja je Turska doživela pod vlašću AKP. Bez obzira na to, predviđa se da će CHP proći mnogo bolje na ovim izborima nego na prošlim, a dovoljan broj nezavisnih kandidata BDP mogao bi da odnese pobedu i mogao bi da se formira blok u parlamentu.

Zato, iako je malo verovatno da vlast u potpunosti pređe u druge ruke, u nacionalnoj debati bi mogli da se čuju novi glasovi, što je posebno značajno u svetlu predstojeće ustavne reforme.

„Sada će i kurdski poslanici i poslanici CHP vršiti pritisak na AKP oko demokratizacije“, rekao je Jilmaz za SETimes, „i nadam se da će to povećati brzinu i kvalitet demokratije u Turskoj“.
Pogledaj vesti o: Izbori

Nastavak na Southeast European Times...