Izvor: Vostok.rs, 15.Avg.2014, 12:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izbori u Turskoj: Erdogan, restartovanje
11.08.2014. -
Još u krajnjoj liniji pet godina, a možda i deset, Turci će živeti sa Tajipom Erdoganom, koji je prekoračio iz premijerske fotelje direktno u predsedničku. Ne dočekavši proglašnje zvaničnih rezultata izbora 10. avgusta, za njihovog pobednika proglašen je pristalica tradicionalnih islamskih vrednosti, 60-godišnji lider konzervativne Partije pravednosti i razvoja Redžep Tajip Erdogan.
Premijer sa 11-godišnjim stažem je sakupio skoro 52% glasova, pretekavši >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << svoje osnovne konkurente. Oni su već priznali poraz, tako da drugi krug neće biti potreban.
Erdogan namerava da prekroji turski ustav i da pretvori ceremonijalnu dužnost predsednika u funkcionalnu. Tačnije da od Turske napravi predsedničku, a ne parlamentarnu republiku. Uzimajući u obzir dominantne pozicije njegove stranke u parlamentu, to će biti čista formalnost.
Ishod izbora sa budnom pažnjom pratili su svih bliski i daleki susedi. Na Tursku sada gledaju kao na ključ za rešenje mnogih problema Bliskog Istoka. Što je sasvim jasno: po obodu njenih glanica «gori» Sirija, Irak, ne tako daleka Ukrajina, Avganistan. Od pozicija Ankare u mnogome zavisi razvoj događaja u tim zemljama.
Tajip Erdogan je prvi put u savremenoj istoriji Turske počeo da govori o njenom mestu u svetskoj politici, o njenoj ulozi kao regionalne supersile, i već je faktički izveo Ankaru na ovaj nivo. Zemlja je postala 15. ekonomija u svetu. Ona zauzima stabilne pozicije i u ekonomskoj dvadesetorici. I počela je da govori o svojoj važnijoj ulozi u samom regionu. Turska faktički izjavljuje: mi smo decenijama služili Zapadu, sada Zapad treba da posluži turskim interesima.
Teško da će se «restartovanje» Turske od strane Erdogana dopasti SAD i NATO-u, koji su računali na njegovog liberalnog oponenta, bivšeg šefa Organizacije Islamska konferencija Ekmeledina Ihsanoglua. On je sakupio samo 38,5% glasova. Ne treba očekivati da uzimajući u obzir sve što se dešava oko Turske, posebno u Ukrajini, Erdogan nekako kardinalno promeni svoju nezavisnu politiku i postane bliži NATO-u ili SAD, uveren je analitičar nemačkog Instituta za politikologiju Univerziteta Eberharda i Karla Tomas Diez.
- Prelazak sa dužnosti premijera na dužnost predsednika ojačaće pozicije i vlast Erdogana. Posebne promene spoljne politike zemlje njegov predsednički mandat neće doneti. Naravno, za vreme Erdogana u Turskoj su se već desile promene. Na primer, Turska je počela kritičnije da se odnosi prema EU i istupila je sa podrškom Rusiji, izvozeći tamo namirnice koje je prestala da isporučuje EU. Erdogan pokušava da pokaže veću nezavisnost.
Odnosi Turske sa SAD i, konkretno, administracijom Obame, ne samo da nisu uspeli, oni su sada gori nego ikad. Bela kuća je uvukla Ankaru u irački konflikt, u sirijski građanski rat, u operaciju u Libiji, u podršku Izraela, u egipatsku revoluciju. Na sve molbe za pomoć Vašington odgovara ćutanjem, i to je Turcima dosadilo.
Od dana dolaska na vlast, Erdogan se pozabavio razvojem odnosa sa Rusijom, posebno u energetici. 2005. godine zvanično je počeo da radi gasovod Plavi tok. 2010. godine potpisan je sporazum o izgradnji prve nuklearne centrale u Turskoj, čime će se baviti Rusija. Trgovinski promet je skočio sa 5 milijardi dolara 2002. godine do preko 35 milijardi u datom trenutku. Stupio je na snagu sporazum o bezviznom režimu.
Kao član NATO-a Turska je ipak odbila da uvodi bilo kakve sankcije protiv Rusije. To je jedina zemlja bloka gde spajanje Krima sa Rusijom ne nazivaju aneksijom. Ministar Turske za poslove EU Mevljut Čavušoglu čak je optužio Brisel za provociranje građanskog rata u Ukrajini. On je nazvao postavljanje pitanja izbora između Evrope i Rusije pred Ukrajincima političkom greškom. Turska, sama sklona da optužuje spoljne sile za mešanje u svoje unutrašnje stvari, očigledno se plaši ponavljanja kijevskog scenarija na sopstvenoj teritoriji.
Ankara je već objavila da će proširiti izvoz hrane u Rusiju. Prošle godine on je procenjivan na 880 miliona dolara, a u tekućoj će skočiti jedan i po put. Svake godine Tursku posećuje skoro 4 miliona ruskih građana, koji tamo ostavljaju najmanje 4 milijarde dolara.
Zvanično Erdogan treba da stupi na dužnost posle 28. avgusta. A pre toga će morati da odabere novog premijera. To, prema prognozama, može da postane odlazeći predsednik Abdula Gjul, ili bliski saradnik Erdogana, arhitekta čitave unutrašnje politike Turske, aktuelni ministar inostranih poslova Ahmet Davutoglu.
Andrej Fedjašin,
Izvor: Glas Rusije
Pogledaj vesti o: Izbori
.jpg)
