Izvor: NoviMagazin.rs, 13.Mar.2017, 18:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izbori u Holandiji nisu baš toliko dramatični
Parlamentarni izbori u Holandiji ove nedelje o kojima se dosta govori u Evropi zbog mogućnosti još jednog populističkog i evroskeptičnog preokreta, u Holandiji ne deluju toliko dramatično.
Izbori za holandski parlament održavaju se u sredu s realnom mogućnošću da evroskeptična, antiimigraciona i populistička Slobodarska partija Gerta Vildersa osvoji >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << veliki deo glasova, ali Holanđani, za razliku od ostatka Evrope, glasanje doživljavaju sa znatno manje drame, ocenjuje portal Politiko.
Za razliku od pobeda populista koje su obeležile prošlu godinu - britanskog referenduma o izlasku iz EU ili pobede Donalda Trampa na američkim predsedničkim izborima - izbori u Holandiji nisu nadmetanje na kojem pobednik dobija sve, tako da će Vilders i pored moguće pobede teško obrazovati vladu jer zasad niko nije spreman da s njim ide u postizbornu koaliciju.
U Holandiji inače dosta partija ulazi u parlament, a ove godine je politički spektar još širi, dok nijedna partija nema više od 20 odsto podrške u anketama, navodi Politiko.
Anemari Akerman, koja glasa za jednu od vladajućih partija, kaže da strani mediji prenose kao da je Holandija sledeća na redu da poremeti postojeći poredak.
"Ovo je Holandija, znate? Mi ne radimo to. Mi radimo razumno", rekla je Akerman za Gardijan.
Kao i o Bregzitu, spekulisalo se i o mogućem izlasku Holandije iz EU, ali je među Holanđanima posle referenduma u Velikoj Britaniji pala podrška za izlazak iz Unije i čak je Vildersova Slobodarska partija smanjila žustrinu retorike protiv Brisela dok se fokusirala na pitanje migracija i kulture. Ipak, rasprava o EU se i dalje vodi u Holandiji - Konzervativno-liberalna Partija za slobodu i demokratiju (VVD) premijera Marka Rutea želi da obustavi dalje širenje EU i jačanje moći Brisela, dok Zeleni žele da EU bude snažnija ali i demokratičnija.
Dok je ekstremno desničarski poličar Gert Vilders glavna tema holandskih izbora u inostranstvu, u Holandiji je manje u fokusu, navodi Politiko. Stručnjaci objašanjavaju da Vilders ne raspolaže s mnogo novca i stranačke infrastrukture, zbog čega njegov štab ima oko 50 ljudi u celoj zemlji s još možda nekoliko stotina koji su voljni da lepe postere.
Pored toga, Vilders je u februaru otkazao sve javne nastupe pošto je zvaničnik zadužen za njegovu bezbednost navodno odao informacije o njegovom kretanju marokanskoj kriminalnoj bandi. Prošlog meseca je takođe otkazao ućešće u televizijskoj debati iz nezadovoljstva što je televizija RTL intervjuisala njegovog brata Pola, koji je bio kritičan prema njemu.
Povlačenje iz kampanje se odrazilo i na ankete - prosečna podrška mu je pala sa 17 na 13,5 odsto.Trenutno nijedna partije nema više od 17 odsto u anketama, što znači da bi, ako su ispitivanja tačna, i pet partija moglo da se nađe u vladajućoj većini od 76 poslanika. Vildersova partija, kojoj se predviđa 19 do 23 mesta, verovatno neće biti deo vlađuće koalicije, budući da je on veoma nepopularan među ostalim političkim liderima koje je često vređao. Zalaganje za neustavne predloge poput zabrane Kurana ne doprinosi njegovoj popularnosti kod ostalih partija ili šireg biračkog tela.
Nepoznanice su i dalje velike, pošto je oko 20 odsto birača u Holandiji i dalje neodlučno, što znači da se ne zna gde će otići 60 mesta u parlamentu, rekao je politikolog Andre Kruvel sa Slobodnog univerziteta u Amsterdamu.
.jpg)
