Izvor: Politika, 11.Okt.2014, 21:54   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Izbori u Bosni i Hercegovini

Za učešće na izborima prijavilo se 65 političkih stranaka, 24 koalicije i 24 nezavisna kandidata, odnosno ukupno 7.748 imena za koja će se birači opredeljivati

Sarajevo – Na opštim izborima u BiH, koji se održavaju danas, nešto više od 3,2 miliona birača direktno će birati novi sastav državnog Predsedništva i Predstavničkog doma državnog parlamenta. Pored toga, oko dva miliona birača u entitetu Federaciji BiH bira novi Predstavnički dom entitetskog parlamenta >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i skupštine deset kantona, dok 1,2 miliona birača u drugom entitetu – Republici Srpskoj bira saziv tamošnje Narodne skupštine kao i predsednika i potpredsednike RS.

Glasačima s područja distrikta Brčko ostavljena je mogućnost da se opredele za glasanje za tela vlasti u jednom od ova dva entiteta.

Za učešće na izborima u BiH prijavilo se 65 političkih stranaka, 24 koalicije i 24 nezavisna kandidata.

Tako će se na kandidatskim listama naći čak 7748 imena za koja će se birači opredeljivati, a tok izbora pratiće i strani posmatrači.

Tokom predizborne kampanje, koja je zvanično počela pre mesec dana, a nezvanično još tokom leta, čule su se uobičajene uzajamne optužbe stranaka i političkih lidera za kriminal i korupciju, bilo je i „podgrejavanja” međunacionalnih napetosti, kao i rasprava na temu da li i koga u toj trci podržavaju vlade velikih i uticajnih država, pre svega SAD, a tema je bio i odgovor vlasti na majske poplave.

Inače, okosnicu izvršne vlasti u entitetima i na državnom nivou, čine u RS Savez nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorada Dodika a u Federaciji BiH Socijaldemokratska partija BiH (SDP BiH) Zlatka Lagumdžije i Stranka demokratske akcije (SDA).

Konkurencija u RS je novoosnovani Savez za promene, okupljen oko opozicione Srpske demokratske stranke (SDS), a u FBiH Savez za bolju budućnost (SBB) Fahrudina Radončića koji se najviše borio tokom kampanje protiv SDA Bakira Izetbegovića, aktuelnog predsedavajućeg Predsedništva BiH.

Tu su i novoosnovani Demokratski front (DF), hrvatskog člana Predsedništva Željka Komšića, kao i HDZ BiH i HDZ 1990.

Tokom kampanje, čini se, najveća borba vodila se između Radončićeve i Izetbegovićeve stranke, u bošnjačko-hrvatskom entitetu. Oni su se međusobno optuživali za stečeno bogatstvo, uticaj na medije, naklonost Zapadu ili Turskoj.

Po oceni hrvatskih medija, ishod opštih izbora u BiH trebalo bi da predstavlja uvod i u ustavne promene, odnosno rešavanje statusa Hrvata koji žive u toj zemlji, mada su kandidati za hrvatskog člana Predsedništva BiH, lideri hrvatskih stranaka Dragan Čović, Martin Raguž, Živko Budimir u predizbornoj kampanji o tome uglavnom govorili tek u nagoveštajima.

Izgleda, više je „u njihovo ime”, govorio predsednik RS Milorad Dodik podržavajući stvaranje hrvatskog entiteta, odnosno obnovu nekadašnje tzv. Herceg-Bosne, sa kojom bi se RS, kako smatra Dodik, dogovorila o labavoj konfederaciji umesto unitarne BiH, a nekada u budućnosti i o samostalnosti takvih republika.

Dodik, koji je svoju kampanju za novi mandat, gradio najviše na referendumu o samostalnosti RS, ali i na izjavama o prijateljstvu sa Rusijom, jer je tokom kampanje bio u poseti toj zemlji i sastao se s predsednikom Vladimirom Putinom, kritikovan je od opozicije da na taj način skreće pažnju birača sa pravih tema –siromaštva i nezaposlenosti.

I tokom ove kampanje, kao i svake, bilo je incidenata, cepanja plakata, lupanja štandova (jedan je razbijen sekirom). Ali, bilo je i težih primera, kada je gradonačelnik Trebinja Slobodan Vučurević pozvao opozicione pristalice da skandiranjem vređaju premijerku RS Željku Cvijanović, kandidata za srpskog člana Predsedništva BiH, zbog čega je novčano kažnjen i skinut je sa liste kandidata za Skupštinu RS.

Dogodila se i jedna nesreća, kada je nožem izboden mladić posle predizbornog skupa SDA u Velikoj Kladuši, koji je i preminuo, od uboda koje mu je, u alkoholisanom stanju, naneo protivnik te opcije.

Inače, kako su mediji pisali, sadašnje vlasti BiH, po procenama analitičara, potvrdile su se kao najneefikasnije još od 1995. godine.

To je rezultat komplikovanih koalicionih dogovora koji su doveli do blokade donošenja bitnih odluka, a BIH je zbog toga ostala tamo gde je bila i 2010. godine, zaglavljena na putu ka NATO i EU.

Visoki predstavnik i drugi zvaničnici međunarodne zajednice u BiH pozvali su građane da izađu na izbore i „glasaju za budućnost”.

Ostaje da se vidi da li će se i kako tom pozivu i odazvati, s obzirom da su tokom ove godine, sve do katastrofalnih majskih poplava, smenu vlasti i pravdu tražili na protestima širom Federacije BiH.

Tanjug

objavljeno: 12.10.2014
Pogledaj vesti o: Izbori

Nastavak na Politika...

Radio Slobodna Evropa: Zatvorena birališta na opštim izborima u Bosni i Hercegovini

Mondo: BiH: Veća izlaznost nego na prošlim izborima