Izvor: Politika, 27.Dec.2011, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izbori na KiM – prst u oko Berlinu
Krajnji rok za održavanje parlamentarnih izbora je 6. maj 2012, što znači da moraju biti raspisani najkasnije prvih dana marta, a upravo tada očekuje se i odluka Evropskog saveta o kandidaturi
Ako se budu poštovali Ustav i zakoni podrazumeva se da će izbori biti raspisani na celoj teritoriji Srbije, odgovorio je ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović prošle nedelje kada ga je poslanica iz južne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pokrajine pitala da li će se srpski izbori održati i na KiM. Ministar nije mogao drugačije da odgovori Stojanki Petković, poslanici URS-a, jer je dužan da poštuje Ustav i zakone, po kojima je KiM sastavni deo Srbije, ali će se o ovoj obavezi vlasti verovatno još „većati” u nadležnim političkim forumima.
Jer sprovođenje lokalnih izbora na teritoriji KiM, odnosno formiranje lokalnih samouprava na osnovu izbora koje raspisuje Beograd, direktno je suprotno uslovima koje je Berlin postavio pred Srbiju za sticanje kandidature. Zapravo izbori na KiM bili bi „prst u oko” Angeli Merkel koja je u oktobru u Beogradu zatražila ukidanje „paralelnih institucija” na severu Kosova. Pregovarač Beograda Borislav Stefanović je prekjuče objasnio da se tu, po pravilu, misli na „bezbednosne strukture, lokalnu samoupravu, sud”.
Još bi se ove dve odluke – o ispunjenosti uslova za dobijanje kandidature za članstvo u EU i o raspisivanju izbora u Srbiji (parlamentarnih i lokalnih) mogle u potpunosti podudariti. Naime, krajnji rok za održavanje izbora je 6. maj 2012, što znači da moraju biti raspisani najkasnije prvih dana marta, a upravo tada se očekuje i odluka Evropskog saveta.
„Ako se država Srbija odluči da raspiše izbore koji će se održati i na teritoriji Kosova, odnosno na severu Kosova, onda to znači da je to politički stav koji teško da može da naiđe na razumevanje zvaničnog Berlina, koji insistira na ukidanju paralelnih institucija. A to tehnički znači dve stvari – prestanak finansiranja tih institucija i njihovu politička delegitimizacija, odnosno izostanak demokratskog legitimiteta stečenog na izborima”, ocenjuje politički analitičar Dejan Vuk Stanković.
Kako objašnjava, EU od Beograda očekuje da neorganizovanjem izbora i suspendovanjem jednog dela finansijskih sredstava institucijama na severu, pokaže spremnost da te institucije uklanja. Ako taj uslov ne bude bio ispoštovan, postoje samo teorijske mogućnosti da dobijemo kandidaturu u martu, smatra on.
Ministar Bogdanović je kazao da bi „trebalo da se promene i Ustav i zakoni ” da bi se odustalo od nečega što se dešavalo 2008. godine kada su održani prethodni izbori koji su sprovedeni i u južnoj pokrajini. Stanković ukazuje na činjenicu da se situacija promenila za ove četiri godine, da je Brisel sada izričit u pomenutim zahtevima i da se stoga može postaviti pitanje da li će međunarodna zajednica, pre svega Euleks, dopustiti da se ti izbori održe.
To će biti jedno iskušenje za vlast, a to iskušenje treba da da odgovor na pitanje da li je ono što govore o KiM iskreno ili naša zamka da prevarimo sami sebe, ukazuje Zoran Ivošević, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union.
„U našem Ustavu piše da su Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije i bez obzira na sve okolnosti, pa i na odluku o kandidaturi, bilo bi neshvatljivo da zaobiđemo KiM pri raspisivanju izbora. Nisam, međutim, siguran da i zvanična politika tako misli, svejedno što se mnogi kunu da je to tako, čim ta dilema postoji”, ističe on.
Prema njegovom mišljenju, izbori se moraju raspisati i za teritoriju KiM bez obzira na sve okolnosti i na to što će se vreme izbora poklopiti sa kriznim vremenom našeg puta u EU. On je uveren da većina građana Srbije „nikako ne bi volela da se ulazak u EU kupi tako velikom cenom – žrtvovanjem dela teritorije”.
„Ako ne bismo raspisali izbore, onda ne možemo ni da polažemo pravo na KiM. Sada ćemo videti koliko je ovo pitanje, koje je suštinsko, dovoljan razlog da političari budu iskreni”, naglašava Ivošević.
I on i Dejan Vuk Stanković misle da će izbori biti raspisani, jer se suprotan potez ne može očekivati u predizbornoj kampanji. Stanković podseća da ni aktuelna politika prema Kosovu nije redefinisana, a nisu stvoreni ni preduslovi da se o tome ozbiljno razgovara.
Pitanje izbora na KiM je, po njegovom mišljenju, test za to da li je Srbija politički spremna da dobije kandidaturu ili ne. Kao što je test bio i budžet Srbije za 2012, u kome nije eksplicitno rečeno da se ukida finansiranje onih institucija koje su za zvanični Brisel, odnosno Berlin, neprihvatljive. Kakve su, ipak, šanse da Brisel sada bude manje strog nego 9. decembra?
„Sve ono što se događalo u poslednjih nekoliko meseci jasno sugeriše da neće biti gledano kroz prste kada je reč o evropskim zahtevima. Ovog puta su zahtevi vrlo jasni i nepodložni relativizaciji – da bi dobili kandidaturu moraće pre toga javno da kažu da li prihvataju taj uslov postepenog ukidanja paralelnih institucija. Neće se verovati na reč, tražiće se konkretna dela. Uostalom, za kandidaturu u decembru nije bio dovoljan dijalog, bili su potrebni rezultati tog dijaloga”, zaključuje Stanković.
J. Cerovina – B. Baković
objavljeno: 28.12.2011.
Pogledaj vesti o: Izbori, Ujedinjeni Regioni Srbije
