Izvor: Danas, 14.Apr.2016, 17:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izbori donose blagostanje
I ovi izbori, kao i svi dosadašnji, su pokazali da ne treba praviti jednogodišnje i dvogodišnje pauze već da izbore treba neprestano da održavamo, da svaku godinu proglasimo izbornom godinom. Davno se pokazalo da više uradimo za dva meseca predizborne kampanje nego za sve vreme između izbora, pa makar ta razlika između izbora bila i četiri godine, kako je najčešće u svetu.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Danas <<
Predizborne kampanje i kod funkcionera i kod većine građana probude neku čudnu energiju, negde skrivanu i deponovanu. U toj ekstazi i sa takvom i tolikom energijom mi uradimo i nemoguće stvari. Svakodnevno slušamo (a mnogo manje gledamo) kako kao iz zemlje niču fabrike, putevi, pruge, mostovi. Sve je to, ako nas čula i političari ne varaju, tako lepo uklopljeno u ambijent i izgleda kao da je tu oduvek bilo pa često ne znamo da li je bilo ili je sada napravljeno, ili je to sve privid. U predizbornim kampanjama zaposleni uredno primaju plate, a penzioneri penzije. Pojave se odnekud neke pare kojih nigde nema između izbora, a u vreme izbora ima ih za sve i svašta pa čak i za plaćanje glasova.
Takav naš ambijent prepoznaju i bogate i moćne zemlje, svetske banke i monetarni fondovi pa nas iz nekog svog političkog interesa hvale do neba, a u pauzama između izbora oni dođu po svoje. Strani investitori, koji imaju osećaj za dobar poslovni ambijent, navale sa svih strana da donose novac, da rade i grade, ne bi li i oni dali svoj doprinos opštem blagostanju. Dobro znamo da investitori idu damo gde ima para i gde ljudi hoće da rade i ne pitaju za cenu rada.
Stalni izbori su i šansa da svaka stranka koja vredi dobija neprestanu podršku koja joj daje snagu , a i prilika da se stranke, koje ništa ne vrede, počiste sa političke scene kako ne bi smetale ubrzanom razvoju, odnosno, kako ne bi zabijale klinove u zahuktale točkove.
Na kraju, period između izbora je monoton i sve nas uspavljuje. Vlast najčešće postane apatična ili se ušuška u lepotu i komfor, a mi, obični građani, razočarani i deprimirani.
