Izvor: N1 televizija, 12.Jul.2018, 18:43   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Drecun: Ako bi bilo "ne" na referendumu, normalno - izbori

Predsednik skupštinskog odbora za KiM Milovan Drecun kaže da u narednom periodu treba ući u fazu stalnih pregovora Beograda i Prištine i pojačati diplomatsku aktivnost. Smatra da je referendum demokratsko rešenje, a da vlast treba da snosi odgovornost ako građani kažu "ne". Za konačni status Kosova potreban je drugačiji format pregovora, dodaje.

Nova runda dijaloga predsednika Srbije Aleksandra Vučića i kosovskog predsednika Hašima Tačija održaće se u sredu 18. >> Pročitaj celu vest na sajtu N1 televizija << jula, saopšteno je u Briselu.

Predsednik skupštinskog odbora za KiM Milovan Drecun kaže da je potrebno da se nastavi dijalog, da se što više i što češće razgovara jer kad toga nema "vidimo da se situacija na Kosovu destabilizuje", da dolazi do incidenata i da se pogoršava bezbednost srpskog naroda.

"Period pred nama treba da učvrsti dijalog, i da ga uvede u fazu stalnih pregovora", navodi. Drecun kaže da se čini da EU žuri s time da se postigne pravno-obavezujući sporazum, a da su gurnuli u stranu suštinu - ZSO i da je to naznaka pravca u kom će se ići, a koja je stigla iz kabineta Federike Mogerini.

On kaže da albanska strana i zapadne države koje su priznale Kosovo sada ne pristaju na kompromis, a da linije koje koje Srbija neće preći su - da ovakvu samoproglašenu državu prizna, da je tretira kao susednu državu i da dozvoli članstvo u UN. Smatra da to ne može da se nađe u pravno-obavezujućem sporazumu.

Drecun navodi da je neophodno tragati za rešenjem, jer postoje neke situacije u svetu koje mogu biti model, a naglašava da je potrebno da, kao narod, postignemo što je veći stepen konsenzusa o tome kako da se reši kosovski problem.

Govoreći o mogućem referendumu, kaže da bi, ukoliko bi se došlo do nekog rešenja s Prištinom, to bio najdemokratskiji način da građani kažu i da li je to rešenje dobro. Kako ćete primeniti nešto ako građani kažu "ne", pita. Ukoliko dođe do toga, smatra da bi aktuelna vlast trebalo da snosi odgovornost.

"U toj varijanti bi bilo normalno da ako vlast izađe s jednim predlogom i građani kažu "ne", da se volja građana prema aktuelnoj vlasti ponovo proveri na biralištu, da idu izbori", naveo je.

Razgovor o rešenju, mišljenja je, ne može da se postigne bez učešća velikih sila i zato se govori o promeni formata, jer je i Haradinaj rekao da spoljnu politiku Kosova ne vodi Priština već Vašington.

Da bi to rešenje bilo primenljivo i preko UN, onda mora da se složi i Rusija kao stalna članica SB, dodaje. "Zato, ako bi se razgovaralo o konačnom statusu Kosova, ne samo oko pitanja u procesu normalizacije odnosa, onda bi svakako tu trebalo da bude drugačiji format, jer ja više nisam siguran u snagu, kapacitet, autoritet EU da ovo iznese do kraja", naveo je.

Ističe da Srbija mora da nađe rešenje koje je povoljnije nego ovo koje imamo danas. Pretpostavlja da predsednik Srbije Aleksandar Vučić i Vlada Srbije imaju neko iskristalisano mišljenje.

Drecun kaže da je u ličnim razgovorima sa američkim diplomatama došao do zaključka da postoji racionalniji stav Trampove administracije po pitanju Kosova i da Srbija treba što aktivnije da deluje prema SAD. Da pokažemo da ako neko hoće dugoročno rešenje, da region uvede u period prosperiteta i mira, onda ne može da nameće svoje stavove, istakao je. Treba naterati SAD da prihvate da se razgovara o konačnom statusu Kosova, dodaje, naglašavajući da spoljnu politiku KiM ne vodi Priština već Vašington.

Navodi da treba pojačati diplomatske aktivnosti prema pet članica EU koje nisu priznale Kosovo, naročito prema Španiji, što bi, kako kaže, osnažilo pregovaračku poziciju Srbije. Navodi da treba pojačati takve napore prema zemljama koje su spremne da razumeju i podrže naše interese i za njih se možda založe u nekom drugom formatu.

"Izjava Jeremića šteti Srbiji, opozicija da bude korektna po ovom pitanju"

Predsednik Narodne stranke Vuk Jeremić izjavio je da u kontekstu dijaloga o Kosovu "jedan potpis menja sve", jer Priština više ne bi morala da pregovara ni o čemu nakon što bi potpisom Srbije na takozvani sporazum o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa stekla pravo na stolicu u UN, i da je to poslednja stvar koju još nisu dobili.

Komentarišući to, Jeremić kaže da ovakve izjave jako štete Srbiji, da se država trudi da zapadnim diplomatama prikaže zacementiran stav po tom pitanju, kako bi shvatili da pritiscima ne mogu da nateraju Beograd na prihvatanje nekih rešenja i kako bi naterali drugu stranu na razgovor. Zapadne diplomate traže pukotinu u našem stavu, i u ovakvim izjavama vide da tu nešto ima, misle da možda nešto zna, da je aktuelna vlast ipak spremna na popuštanje za stolicu u UN, dodaje. "Tu bi bar opozicija trebalo da bude korektna i da nam tu ne narušava poziciju".

Hoćemo da situaciju strepnje od novih ratova zaustavimo konačno, kaže gost N1.

O KSB i napuštanju Srba

Govoreći o Kosovskim bezbednosnim snagama i napuštanju Srba, kaže da ne postoji nijedan argument da te jedinice doprinose bezbednosti srpskog stanovištva pa se onda i postavlja pitanje zašto da u njima učestvuju.

Drecun kaže da iz tog formata žele da formiraju kosovske oružane snage, koje, naglašava, nisu predviđene Rezolucijom 1244, ni Ustavom Srbije. Kad mi to objašnjavamo, onda kažu da je to pritisak, kaže. Navodi da se intenzivira pokušaj Prištine da se ta vojska stvori. S druge strane, kaže da se Srbima objašnjava da je to štetno po bezbednost i jedinstvo srpskog naroda. Za Srbe koji su izašli iz KSB kaže da treba naći način da oni ostanu u institucijama Srbije na Kosovu i da time Srpska lista treba da se bavi.

Muškoljaj: Priština da se obrati Briselu zbog pritiska na Srbe iz KSB

Politički analitičar Imer Muškoljaj, govoreći o dijalogu, kaže da praktične informacije o njemu ne postoje i da su ljudi u Srbiji i na Kosovu u potpunoj magli u vezi sa tim šta će se desiti. Dodaje da ipak izbora osim dijaloga nema. Možda će, prema njegovom mišljenju, neke stvari biti jasnije od septembra.

Govorećo o ZSO, kaže da ta zajednica može da nađe mesto tek nakon promene kosovskog Ustava.

Komentarišući odlazak srpskih snaga iz KSB, kaže da je to pritisak Beograda nad Prištinom, koji time pokazuje kakav uticaj ima na predstavnike Srba. "A Priština treba da se obrati Briselu, da se to stopira", zaključuje.
Pogledaj vesti o: Izbori

Nastavak na N1 televizija...