Izvor: NoviMagazin.rs, 25.Jan.2019, 11:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dimitrije Boarov: Izbori za status quo
Problem sa kontinuiranim vanrednim izborima poslednjih godina u Srbiji je u tome što su oni pre svega raspisivani da bi se zadržao status quo u rasporedu političke moći, a ne da se kod naroda proveri neka naglo iskrsla važna promena u državnoj politici. Tako je, čini se, i sada, kada iz vladajuće Srpske napredne stranke stalno stižu najave o skorim vanrednim parlamentarnim izborima, verovatno već ovog proleća.
Kad god se sticajem okolnosti dođe blizu neke važnije >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << prelomnice, ili u nacionalnoj i spoljnoj politici ili u privrednim reformama, bukne priča o Kosovu i izborima. To su jedine dve teme koje večito raspreda naša elita, a za koje je sigurno da će Srbiju ostaviti “tamo gde su kola bila”, to jest da neće dovesti do neke društvene promene.
Kad pogledamo interes vladajuće koalicije da se raspišu prevremeni izbori “radi provere legitimiteta vlasti”, onda se može primetiti da iza tog interesa čuči potreba da se produži vladavina za još makar četiri godine, sada kada su sve poluge te vlasti još u snazi, a ne iduće godine, kada verovatno upravo ta vlast očekuje kod nas uobičajeni “zamor narodne podrške”. Do tog zamora, inače, obično dolazi upravo zato što ljudi napokon počnu da shvataju da su promene beznadežno spore, a život prolazi brzinom munje.
Vladajuća koalicija možda ima i neke prizemnije razloge za raspisivanje prevremenih izbora. Moguće je da Aleksandar Vučić, lider te političke grupacije, misli da je to jedini način da se zaustave ulični protesti u Beogradu i još nekoliko gradova Srbije na kojima se traži njegova demisija i faktičko “zamrzavanje” kosovskog pitanja kako bi se Srbija očuvala od puta na Zapad, a Rusija sačuvala kao važan balkanski arbitar.
Pošto se iz Saveza za Srbiju, opozicione grupe stranaka koja je inspirator uličnih protesta, najčešće čuju glasovi da eventualne prevremene izbore treba bojkotovati zbog “neravnopravnih uslova”, to bi trebalo da znači da raspisivanje vanrednih izbora neće zaustaviti onaj deo građanstva koji samo na ulici može da pokaže da mu je dosta ove vlasti.
Drugi, inače prizemniji razlog za vanredne izbore je u tome što bi oni omogućili temeljniju rekonstrukciju Vlade Srbije, koja je očigledno “potrošena” uprkos svim njenim navodnim uspesima, o kojima jedino govore sami članovi te vlade i aktivisti SNS-a. Prvi je, međutim, tu problem što je Vučić u poslednjim izjavama priznao da on ne može bez socijalista, ne “iz matematičkih razloga” već iz nekih drugih, očigledno nacionalno-ideoloških razloga. Prostije rečeno, on je tako priznao da mu neka krupna politička promena u strategiji navodne gradnje bolje budućnosti Srbije i ne pada na pamet. Sa druge strane, Vučić je u spomenutu “premorenu vladu” izgleda iz svoje stranke već doveo svoje najjače igrače, a novi koji se nude za sutra ulivaju još manje poverenja.
Nasuprot tome, opozicioni SzS najavljenim bojkotom izbora malo šta može postići. Prvo, ispraznost i zastarelost njihovog političkog programa neće se zalečiti ni ako ulični protesti izdrže probu vremena. Drugo, SzS se izgleda na zapadnim stranama ni danas ne vidi kao prava alternativa vladajućim snagama, pa ta grupa može računati samo na ono i onoliko tihe podrške koliko Moskva oceni da je potrebno da bi se sprečilo neko “istrčavanje” Beograda u susret nekim kompromisnim rešenjima sa Amerikancima. Treće, taj bojkot sprečava tekuće merenje temperature u vladajućem taboru – to jest nećemo moći da vidimo da li Vučićeva vlast još raste ili već počinje da slabi, što je obično dragocena informacija.
I, na kraju, a o tome je možda trebalo razglabati na početku, valja ponovo primetiti da kada je reč o ekonomiji – politički izbori obično nisu saveznik razdoblja prosperiteta, osim u parolama i promotivnim sloganima. Učestali vanredni politički izbori strane investitore obično upozoravaju da se u Srbiji nalaze na nestabilnom terenu, što može da ih odvrati od dugoročnijih planova.
Pogledaj vesti o: Izbori
