Izvor: S media, 05.Okt.2010, 08:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Deset godina od promena
Danas se navršava deset godina od masovnog protesta pristalica Demokratske opozicije Srbije kojim je iznudjeno povlačenje sa vlasti Slobodana Miloševića. Godišnjica petooktobarskih protesta obeležiće se danas nizom manifestacija i skupova u Beogradu i širom Srbije. S media portal istražuje šta smo dobili, a šta izgubili za ovih deset godina.
Petooktobarski protest u centru Beograda, ispred zgrade Savezne skupštine, organizovan je pošto je Savezna izborna komisija >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << osporila pobedu kandidata Demokratske opozicije Srbije Vojislava Koštunice na izborima za predsednika SRJ, održanim 24. septembra 2000.
Mada su brojni nezvanični izvori utvrdili da je Koštunica u prvom krugu izbora odneo ubedljivu pobedu nad protivkandidatom Miloševićem, Savezna izborna komisija je saopštila da je kandidat DOS osvojio 49 odsto glasova i najavila novi krug glasanja.
Koalicija 18 opozicionih stranaka je, sa druge strane, tvrdila da je Koštunica osvojio 52,54 odsto glasova i odbacila svaku mogućnost održavanja drugog kruga izbora.
DOS je u znak odgovora zakazao protest pod motom "Srbija u Beogradu", a Miloševiću dao ultimatum da do 5. oktobra u 15 sati prizna poraz.
Procene o broju učesnika protesta u centru Beograda se razlikuju, ali sigurno je da je to bio najmasovniji skup ikada organizovan protiv Miloševićeve višegodišnje
vladavine.
Na protestu su, pored Beogradjana učestvovale desetine hiljada gradjana iz unutrašnjosti, koji su organizovano, autobusima i privatnim automobilima, stigli
do glavnog grada.
Policijske snage su tokom dana bezuspešno pokušavale da zaustave kolonu
demonstranata na lokalnim i regionalnim pravcima u unutrašnjosti Srbije, ali i na gotovo svim prilazima Beogardu.
Demonstranti su, pošto je vreme za ispunjenje ultimatuma isteklo, upali u zgradu Savezne skupštine koju su obezbedjivale malobrojne policijske snage, a potom su zauzeli policijsku stanicu u Ulici majke Jevrosime i delimično spalili prizemlje i prvi sprat zgrade RTS.
Tokom dana je pred demonstrante na platou ispred Savezne skupštine stigao konvoj oklopnih vozila Jedinice za specijalne operacije Službe državne bezbednosti, čiji su se pripadnici, pod punom ratnom opremom, rukovali sa okupljenim gradjanima.
Milošević je izborni poraz priznao narednog dana.
Posle susreta sa Koštunicom 6. oktobra u ranim večernjim satima, Slobodan Milošević se oko 22 časa preko jedne beogradske privatne televizije obratio gradjanima i javno priznao poraz na predsedničkim izborima.
Milošević je, medjutim, 1. aprila iduće godine uhapšen, u junu izručen Haškom tribunalu za ratne zločine počinjene na protoru bivše Jugoslavije, u čijoj je zatvorskoj jedinici tokom sudjenja i umro u martu 2006.
Koštunica je 7. oktobra 2000. položio zakletvu pred poslanicima Savezne skupštine i postao prvi demokratski predsednik SRJ.
Prema zvaničnim podacima, Koštunica je dobio 2.470.304, odnosno 50,24 odsto glasova, a Milošević 1.826.799, ili 37,15 odsto glasova.
Uporedo sa predsednickim izborima, 24. septembra su održani i izbori za poslanike Skupštine SRJ i Skupštine autonomne pokrajine Vojvodine, na kojima je DOS, takodje, odneo pobedu.
Petooktobarski protest je imao i svoje žrtve - aktivistkinja Demokratske stranke Srbije (DS S) Jasmina Jovanović poginula je kada je pala pod bager, a učesnik protesta Momčilo Stakić preminuo je od srčanog udara. U sukobima s policijom povredjeno je 65 gradjana.
Sintagma "petooktobarske promene" se u savremenom političkom žargonu koristi kao medjaš kojim se hronološki razdvajaju dve ere postkomunističke istorije Srbije: nedemokratska i demokratska.
Iako je Srbija u demokratiju formalno zakoračila zajedno sa ostalim republikama bivše SFRJ, prvi demokratski izbori, po evropskim standardima, u njoj su održani 23. decembra 2000., i bili su tekovina petooktobarskih promena.
Na tim izborima je, posle dvomesečne vladavine "prelazne vlade", koju su činili predstavnici DOS, Srpskog pokreta obnove (SPO) i Socijalističke partije Srbije (SPS), volja gradjana izražena u oktobru konačno dobila svoje uobličenje u sastavu parlamenta i vlade - na čijem čelu se našao prvi demokratski premijer posle 1945. godine Zoran Djindjić.
Evo šta su odgovorili pojedini političari na pitanje da li je Srbija demokratska zemlja posle deset godina od petooktobarkih protesta?
Predsednica Skuptšine Srbije i potpredsednica SPS-a Slavica Đukić Dejanović kaže za S media portal da gradjani Srbije danas imaju psihološko osećanje da jesu građani Evrope i sveta.
Portparol DS-a Jelena Trivan za S media portal kaže da je Srbija danas moderna, uređena, pravna država. Ona dodaje da je Srbija ipak propustila da pravi radikalnije rezove i menja državu, ma koliko to bilo bolno.
Funkcioner stranke G17 plus Vlajko Senić kaže za S media portal da je Srbija danas mnogo drugačija država u odnosu na to kakva je bila pre deset godina, ali da je ostalo još mnogo stvari koje bi trebalo obaviti.
Velimir Ilić lider NS i jedan od vođa petooktobarskih promena kaže da je očekivao mnogo više, da je mislio da će pozitivna energija naroda u tom periodu dovesti do velikih promena. Ilić je očekivao i da će Srbija, sa podrškm koju je imala spolja, postati članica EU, da će korupcija biti iskorenjena.
Zamenik predsednika SNS Aleksandar Vučić: Neću da kritikujem, i mislim da je jedna od dobrih stvari petooktobarskih promena to što je Srbija postala otvorena prema svetu, i moram da kažem da je i to dobro povezano sa mnogim stvarima koje je Srbija izgubila.
Bivši premijer Srbije Zoran Živković za S media portal kaže da smo deset godina kasnije smo daleko od onih standarda zbog kojih je izveden Peti oktobar i da je Srbija propustila da utemelji vladavinu prava i da postane pravna država.
Pogledajte šta kažu ostali sagovornici
MILOŠ ALIGRUDIĆ, D S S
BOŽO PRELEVIĆ, ADVOKAT
NEBOJŠA ČOVIĆ
DRAGAN TODOROVIĆ, SRS
ALEKSANDAR JUGOVIĆ, SPO
ZORAN ŽIVKOVIĆ, BIVŠI PREMIJER
ŽIVADIN JOVANOVIĆ, SPS
ČEDOMIR ČUPIĆ ,PROFESOR
LJILJANA SMAJLOVIĆ, UNS
BOJAN DIMITRIJEVIĆ ,VOJNI ANALITIČAR
DUŠAN JANJIĆ ,ANALITIČAR
TANJA MIŠČEVIĆ ,PROFESOR NA FPN-U
PREDRAG SIMIĆ ,PROFESOR
OGNJEN PRIBIĆEVIĆ,ANALITIČAR
VOJIN DIMITIJEVIĆ
ĐORĐE VUKADINOVIĆ ,ANALITIČAR
Pogledaj vesti o: Vojislav Koštunica
