Izvor: Studio B, 04.Okt.2010, 23:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Deset godina od petooktobarskih promena
Deset godina od velikih demonstracija u Beogradu kojima je okončana vladavina Slobodana Miloševića navršava se sutra.
Demonstracije su organizovane posle višednevnih protesta i štrajkova širom Srbije, zbog nepriznavanja rezultata izbora za predsednika SRJ. Na izborima 24. septembra 2000. za predsednika SRJ izabran je kandidat Demokratske opozicije Srbije (DOS) i lider Demokratske stranke Srbije Vojislav Koštunica sa 2.470.304 glas, odnosno 50,24 odsto, pobedivši >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << dotadašnjeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića koji je osvojio 1.826.799 glasova, odnosno 37,15 odsto.
Savezna izborna komisija i tadašnje vlasti tvrdili su da je Koštunica osvojio manje od 50 odsto glasova i da je potrebno organiozvati drugi krug izbora. Demonstracije u Beogradu 5. oktobra na kojima se okupilo više stotina hiljada ljudi bile su kulminacija višednevnih protesta i štrajkova. Gradovi u unutrašnjosti Srbije danima su bili paralisani štrajkovima, a jedan od najžešćih udaraca režimu zadali su radnici Rudarskog basena "Kolubara" koji su istrajali u štrajku uprkos svakodnevnim pretnjama režima.
Demonstranti su 5. oktobra u Beograd, na plato ispred Savezne skupštine, stigli u kolonama automobila, autobusa i kamiona dugačkim desetine kilometara iz čitave Srbije, probijajući buldožerima policijske blokade na putevima. Već u prepodnevnim satima policija je upotrebila suzavac kako bi sprečila demonstrante da uđu u zgradu parlamenta, ali bezuspešno. Zgrada Savezne skupštine je demolirana i zapaljena, kao i zgrada RTS-a u Takovskoj ulici. Policija je ubrzo prestala da pruža otpor i mahom se pridružila narodu.
Jedan od junaka protesta bio je i Ljubisav Đokić, poznatiji kao Bagerista Džo, koji je svojim bagerom predvodio napad demonstranata na zgradu RTS-a. Bager je tokom demonstracija pogođen sa više metaka. U demonstracijama je poginula Jasmina Jovanović iz Miloševca kod Velike Plane, koja je pala pod točkove kamiona. Momčilo Stakić iz Krupnja preminuo je od posledica srčanog udara. Povređeno je 65 ljudi.
U večernjim satima 5. oktobra 2000. građanima se sa terase Skupštine Beograda obratio novi predsednik SRJ Vojislav Koštunica, a narednog dana, 6. oktobra Milošević je priznao izborni poraz i čestitao Koštunici. Dok su još trajali pregovori DOS-a sa partijama iz Crne Gore o formiranju Savezne vlade, 24. oktobra je izabrana prelazna republička vlada u kojoj su bila po tri "koministra" iz SPS-a, DOS-a i Srpskog pokreta obnove.
DOS je ubedljivu pobedu na republičkom nivou odneo na vanrednim izborima 23. decembra 2000. godine, a posle mesec dana formirana je vlada Zorana Đinđića. Deset godina kasnije, od 19 članica DOS-a, nekoliko ih je ponovo ili još uvek na vlasti, deo se kolektivno učlanio u veće stranke, tri stranke su u opoziciji, a najveći broj njih već godinama nisu politički aktivne.
Dve najveće stranke koje su 5. oktobra 2000. godine činile okosnicu DOS-a, Demokratska stranka (DS) i Demokratska stranka Srbije (DSS) politički su se razišle odmah posle promena, u narednim godinama su se smenjivale na vlasti, a danas su na potpuno suprotnim političkim pozicijama - DS je okosnica vladajuće koalicije, a DSS je najoštrija opozicija. Pored DS i DSS, DOS su 5. oktobra 2000. godine činili i Demokratska alternativa, Nova Srbija, Građanski savez Srbije, Demohrišćanska stranka Srbije, Liga socijaldemokrata Vojvodine, Socijaldemokratska unija, Savez vojvođanskih Mađara.
DOS su činili i Reformisti Vojvodine, Koalicija Vojvodina, Sandžačka demokratska partija, Socijaldemokratija, Pokret za demokratsku Srbiju, Liga za Šumadiju, Nova demokratija, Demokratski centar i grupa G17 plus iz koje je kasnije nastala istoimena stranka. Od stranaka koje su činili DOS, danas su u Vladi Srbije DS, G17 plus i Sandžačka demokratska partija. Savez vojvođanskih Mađara, Liga socijaldemokrata Vojvodine i Demohričhanska stranka Srbije čine vladajuću većinu u Skupštini Srbije.
Socijalistička partija Srbije, koja je nakon neprikosnovene vladavine 90-ih na izborima i potom demonstracijama otišla sa vlasti 2000-te, danas je značajan partner DS u Vladi Srbije, a dve stranke su potpisale i ugovor o pomirenju. Od 18 stranaka i jednog pokreta, pod istim imenom danas deluje njih devet - DS, DSS, Nova Srbija, Demohrišćanska stranka Srbije, Liga socijaldemokrata Vojvodine, Socijaldemokratska unija, Savez vojvođanskih mađara, Sandžačka demokratska partija i G17 plus. Građanski savez Srbije se kolektivno učlanio u kasnije formiranu Liberalno demokratsku partiju, a Demokratski centar i Pokret Otpor u DS.
Na političkoj sceni više nisu aktivni Demokratska alternativa, kao ni njen lider Nebojša Čović, Reformisti Vojvodine i predsednik Mile Isakov, Koalicija Vojvodina i predsednik Dragan Veselinov, Socijaldemokratija, čiji je lider Vuk Obradović umro, Pokret za demokratsku Srbiju čijERm se predsedniku Momčilu Perišiću sudi pred Haškom tribunalom, Liga za Šumadiju i njen predsednik Branislav Kovačević, kao ni Dušan Mihajlović i Nova demokratija koja je pre nekoliko godina promenila naziv u Liberali Srbije.
U opoziciji su DSS, Nova Srbija i Socijaldemokratska unija. U vlasti je sve vreme bio lider Sandžačke demokratske partije Rasim Ljajić, dok je G17 plus gotovo ceo period od 2000. godine do danas imao savezne ili republičke ministre, aktivne ili "u ostavci".
Pogledaj vesti o: Vojislav Koštunica
