Izvor: Vesti-online.com, 10.Sep.2017, 03:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dan odluke: Šta će biti s "rajskom Norveškom"?
Predstojeći parlamentarni izbori u Norveškoj pokrenuli su debatu o nacionalnim vrednostima i odnosu koji bi trebalo imati prema EU.
Takođe, jedna od tema je i o odgovornost prema migrantima i azilantima. Dok Velika Britanija gleda u Norvešku kao mogući model svog budućeg odnosa s Briselom, neki u Norveškoj vide Veliku Britaniju kao primer potpunog prekidanja veza sa EU.
Obe velike partije, levičarska Laburistička partija i desničarski konzervativci, >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << gube podršku birača i gledaju da se povežu s manjim partijama kako bi posle izbora u ponedeljak imali većinu u parlamentu.
Na vlasti je sada koalicija konzervativaca i populističke Partije napretka, koju podržavaju hrišćanski demokrati i liberali. Glavna opoziciona stranka je Laburistička partija, koja ima najviše mesta u parlamentu, ali nema većinu.
Norveška nije članica Unije, ali ima pristup jedinstvenom tržištu EU i prihvata slobodno kretanje ljudi iz EU.
- Mi smo zemlja koja se uvek suprotstavljala elitama. EU je elita koja oduzima previše vlasti našem parlamentu. Mi mislimo da daje previše suvereniteta neizabranoj birokratiji u Briselu - rekao je za AP lider Partije centra Sigve Slagsvold.
Za razliku od njega, laburisti i konzervativci ne žele da menjaju sadašnje odnose sa EU.
Laburisti će zbog pada popularnosti zavisiti od evroskeptične partije Socijalistička levica, a možda i od Zelenih i krajnje levičarske Crvene partije, od kojih nijedna nije zadovoljna vezama Osla i Brisela.
Još jedna tema oko koje ne postoji slaganje norveških partija jeste eksploatacija nafte i gasa. Dok se socijalisti, Zeleni i Crvena partija protive daljoj ekspanziji te industrije, koja čini više od polovine norveškog izvoza, laburisti i konzervativci su isključili mogućnost okončanja eksploatacije tih resursa.
Kada je u pitanju desno krilo, istraživanja pokazuju da konzervativci jedva imaju većinu, ali pod uslovom da održe na okupu manje partije. Drugačije vizije hrišćanskih i norveških vrednosti isprečile su se, međutim, između Partije napretka i hrišćanskih demokrata.
Visoki zvaničnik Partije napretka izazvao je kritike hrišćanskih demokrata zbog izjave da bi one kojima nije odobren azil trebalo zatvoriti dok čekaju deportaciju.
- Želimo da Norveška bude priznata kao zemlja koja ostaje verna svojoj međunarodnoj reputaciji, koju karakteriše saosećanje, mirotvorstvo i spremnost da brani siromašne zemlje i one koji beže da spasu svoje živote. Želimo novu vladu u koju nije uključena Partija napretka - rekla je liderka hrišćanskih demokrata Hilde Frafjord Jonson.
Pogledaj vesti o: Izbori, Evropska Unija
Nastavak na Vesti-online.com...
