Izvor: Politika, 07.Apr.2013, 13:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li i predsednika treba ponovo birati
Ako bi bili raspisani prevremeni parlamentarni i lokalni izbori, da li bi trebalo raspisati i predsedničke izbore ili ne? Ovo pitanje postavljeno je posle izjave premijera Ivice Dačića da u slučaju vanrednih parlamentarnih izbora treba raspisati i predsedničke.
Dačić je rekao da ne vidi zašto bi se išlo na vanredne republičke izbore bez obzira >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na to da li će se postići dogovor u Briselu. „Naročito ne vidim zašto bi se išlo na parlamentarne izbore, a ne i na predsedničke”, rekao je Dačić.
Priču je podstakao Tomislav Nikolić, rekavši da u slučaju neuspeha pregovora treba ići na izbore. „Ako donesem odluku koja nije u interesu građana i oni ne budu zadovoljni, više neću biti predsednik”, rekao je on.
U SNS-u se ne razmišlja o izborima. Oni kažu da je Nikolić izabran demokratskom voljom naroda na mandat od pet godina i da ne postoji nijedan razlog za nove izbore. U opozicionom DS-u očekuju i parlamentarne i predsedničke izbore do kraja godine, i to zbog odnosa u vladajućoj koaliciji koja o njima najviše govori, objašnjavaju demokrate.
Vladimir Goati, direktor organizacije Transparentnost Srbija, kaže da je zabuna da treba održavati istovremeno parlamentarne i predsedničke izbore stvorena inercijom iz prethodnog Ustava, kada smo imali polupredsednički sistem.
„Slobodan Milošević je bio mirođija u svakoj čorbi, kao i Boris Tadić, koji je zadržao mesto šefa stranke pa je mogao da vedri i oblači. Milošević je 1992. godine napustio mesto predsednika SPS-a i dao ga Borisavu Joviću, ali se već iduće godine vratio. On je, kao predsednik republike, imao i izvršna ovlašćenja, jer smo tada imali polupredsednički sistem. Tomislav Nikolić se odvojio od partije i izgubio svaku moć, dok je realnu moć dobio na legitimitetu i rejtingu. Ne verujem da je on saodgovoran za vladinu politiku. Nadležnost predsednika republike nije velika, jer je nosilac izvršne vlasti vlada”, navodi Goati.
On kaže da Dačićeva izjava može značiti ako idemo, idemo svi na izbore, ali da nije nužno da Nikolić ide na izbore.
„Nikolića ljudi shvataju kao glavnog čoveka, ali sada se u orbitu vinuo Aleksandar Vučić. Nikolić ima putanju koja nije putanja vlade. Ako vlada hoće da posluša predsednika republike, utoliko bolje, ali ne mora da ga posluša. Pošto predsednik nema izvršnu vlast po Ustavu on ’gubi’ od vlade. Tu je Ustav vrlo precizan. Nije logično da ga, pošto se ’odvezao’ od partije, sada vezuju za nju. Treba reći da je za parlamentarne izbore potrebno oko 7,5 miliona evra iz budžeta i isto toliko za predsedničke izbore”, kaže Goati i pita se ko bi Nikoliću „stao na crtu”. „Jedino Tadić, drugog nema”, dodaje.
Branko Radun, politički analitičar, kaže da, ako dođe do krize u vladi, ili do procene stranaka vladajuće koalicije da im se zbog rejtinga isplati da idu na izbore, može doći do raspisivanja parlamentarnih izbora.
„Predsednički izbori se ne raspisuju jer su raspisani parlamentarni, osim u slučaju kada je vladajuća stranka uverena da će joj dići rejting i predsednička kampanja u kojoj imaju favorita. To je prošle godine, na problematičan način, skraćujući sebi mandat, uradio Boris Tadić i DS”, dodaje on.
„No, načelno gledajući, pad vlade i novi izbori ne bi trebalo da dovedu i do predsedničkih izbora, jer su to dve odvojene institucije. U protivnom, ako bismo ih vezivali, teorijski bi moglo da se desi da svake godine imamo i parlamentarne i predsedničke izbore. A to je besmisleno. Predsednički izbori mogu se raspisivati vanredno ako predsednik podnese ostavku ili, po mišljenju Ustavnog suda, prekrši Ustav ili na neki drugi način naruši vitalne nacionalne interese da to potpuno sroza autoritet njegove funkcije”, objašnjava Radun.
Dejan Vuk Stanković, politički analitičar, kaže da je uticaj predsednika republike na formiranje vlade bio odlučujući.
„Pobeda Nikolića dovela je do toga da je DS izgubio autoritet, a njegov rezultat je generisao ovu vladu. Ali, ako neko hoće da ruši vladu, onda treba raspisati i predsedničke izbore koji se ne moraju raspisati po zakonu. Opravdanje postoji za obe varijante”, kaže on.
Stanković smatra da se rušenjem parlamentarne većine daje signal da treba glasati o svim funkcijama.
„Pitanje je šta će politički akteri odlučiti. Ako uopšte bude izbora, političari će odlučiti šta je legitimnije, da bude, ili ne predsedničkih izbora. I parlamentarni, a sada i predsednički izbori, malo su isforsirana priča. Dačić je hteo da replicira Nikoliću, a Vučić čak poslednji put nije govorio da će biti izbora. Može se postaviti i pitanje izbora u Beogradu. Čak i da budu raspisani i predsednički izbori, nikome se ne povećava šansa, ni Nikoliću ni SNS-u. To je Tadić učinio zbog DS-a i nije se pokazalo uspešnim. SNS sada ima stabilno visok rejting, kao i Nikolić, i ne verujem da bi naprednjaci imali veće šanse ako i Nikolić ide na izbore”, navodi ovaj analitičar.
Ivana Anojčić
objavljeno: 07/04/2013
