Izvor: Blic, 05.Mar.2008, 18:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
DSS: Referendum o ulasku u EU sa ili bez Kosova
Šef poslaničke grupe Demokratska stranka Srbije-Nova Srbija Miloš Aligrudić izjavio je danas da institucije moraju da funkcionišu i da će u slučaju njihove blokade predložiti referendum jer parlamentarni izbori ne bi bili dobri za Srbiju.
"Poslanička grupa DSS-NS će, ako dođe do blokade institucija, predložiti da se raspiše referendum na kome bi građani odlučivali o tome da li Srbija može da uđe u EU bez >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Kosova i Metohije", rekao je Aligrudić novinarima u Skupštini Srbije.
On je kazao da to ne treba da bude referendum o tome da li građani žele u EU, jer se zna da je većina građana za to, već da treba raspisati referendum o tme da li Srbija može da uđe u EU bez Kosova i Metohije.
Aligrudić je odbacio tvrdnje šefa poslaničke grupe Demokratske starnke Nade Kolundžije da je uvrštavanjem predloga rezolucije Srpske radikalne stranke u dnevni red stvorena nova skupštinska većina i istakao da u Skupštini Srbije postoji vladina skupštinska većina, koju DSS-NS poštuje.
"Ovde nije pitanje ko je za šta glasao u skupštini, nego se radi o iskrenosti i da li ljudi koji se obraćaju građanima iskreno kažu ono što misle, da li je istina da je u pitanju borba i za Kosovo i Metohiju i za EU ili možda u glavama nekih to jedno drugo isključuje. To je osnovno pitanje", rekao je Aligrudić.
On je rekao da je koalicija DSS-NS učinila sve da Srbija što pre uđe u EU, ali da je osnovni princip za Srbiju da je Kosovo i Metohija njen sastavni deo i da se ne mogu zaključivati bilo koji sporazumi bez potvrđivanja teritorijalnog integriteta Srbije.
Upitan da li će DSS-NS podržati inicijativu SRS-a za smenu predsednika parlamenta Olivera Dulića, Aligrudić je rekao da o tome ne može da se izjašnjava dok ne vidi pismeno obrazloženje predloga.
On je ponovio da je DSS-NS "privržena stabilizaciji prilika u Srbiji" i da će u skladu sa tim principom razmotriti sve predloge.
"Referendumsko pitanje znači prihvatanje nezavisnosti"
Kabinet predsednika Srbije Borisa Tadića ocenio je danas da u Ustavu jasno piše da je Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije i da zato nije jasno čemu služe bilo kakve rezolucije kojima se ponovo potvrđuje integritet i suverenitet zemlje. Ustav je stariji od svih rezolucija i obavezujući za sve. Izgleda da oni koji žele tu rezoluciju, u stvari žele da dovedu u pitanje Ustav i relativizuju ga, rečeno Beti u kabinetu predsednika Srbije.
Za predloge da se eventualno organizuje referendum na kome bi se odgovaralo da li su građani za to da Srbija uđe u Evropsku uniju sa Kosovom ili bez njega u Tadićevom kabinetu su istakli da "Srbija ne sme ni implicitno da daje do znanja da prihvata bilo kakvu nezavisnost Kosova, što bi učinila postavljanjem tog referendumskog pitanja".
"Svako ko pročita Ustav, uveriće se da su bilo kakve naknadne potvrde državnog integriteta suvišne i nepotrebne, i da je jedini cilj predlagača blokiranje evropske perspektive Srbije", rečeno je Beti u kabinetu predsednika Srbije.
DS: I za referendum i za izbore
Ideju o referendumu podržava Demokratska stranka, ali smatra i da je on povezan sa vanrednim izborima.
"Ja jesam za referendum, ja jesam da se u ovoj situaciji, kada imamo ovako tešku dilemu, da građani imaju mogućnost da se izjasne, ali sam takođe i za izbore", rekao je predsednik Skupštine Oliver Dulić.
Dulić je dodao da ako nema mogućnosti za dogovor oko ključnih elemenata politike, onda nova većina treba da formira Vladu, ili da se ide na izbore.
"Nema treće, ali neodrživa je ova pozicija da imamo Vladu koja ima jednu politiku, da je Vlada okupljena oko jednih principa, a da imamo poslaničku većinu koja se ponaša kao opozicija", kazao je Dulić.
SRS: Pitanje mora da bude u skladu sa Ustavom
Šef poslaničke grupe SRS Tomislav Nikolić je rekao da se slaže sa predlogom o referendumu, ali ističe da je nejasno kako bi se formulisalo pitanje.
"Slažem se potpuno, ali zaista ne vidim na osnovu čega bi smo sada mogli da postavimo građanima pitanje da nešto radimo bez Kosova i Metohije, kada nam to ne da Ustav. Inače, sam saglasan da idemo i na bilo koju vrstu referenduma, onaj ko nije za referendum nije za demokratiju, ali kako da postavite pitanje koje nije u skladu sa Ustavom", rekao je Nikolić.
G17+: Neprihvatljivo da referendum bude stranačka kampanja
Šef informativne službe G 17 plus Nikola Papak izjavio je danas da se evropske integracije vode zbog građana koji moraju na referendumu da donesu konačnu odluku o ulasku Srbije u Evropsku uniju, ali da je neprihvatljivo da izjašnjavanje o tome bude nečija stranačka kampanja.
"Danas nije pitanje da li Srbija želi da uđe u EU, nego da li Srbija želi da nastavi evropske integracije. Za nas tu nema dileme. Poslednji predsednički izbori su bili svojevrstan referendum o EU i građani su jasno iskazali većinsku podršku nastavku evropskih integracija", rekao je Papak agenciji Beta.
On je rekao da "ako neko ne priznaje većinsku volju građana izraženu na slobodnim izborima, onda je to njegov problem".
"U dosadašnjoj praksi zemalja koje su ušle u EU referendum se raspisuje nakon poziva EU da zemlja pristupi Uniji. Mi nažalost još nismo ni potpisali Sporazum o pridruživanju sa EU", podsetio je Papak.
Na referendum na zahtev većine poslanika ili 100.000 birača
Svako pitanje iz nadležnosti Narodne skupštine može biti predmet izjašnjavanja građana na referendumu, predviđeno je Zakonom o referendumu i narodnoj inicijativi.
Prema Ustavu, referendum se može raspisati na zahtev većine svih narodnih poslanika ili najmanje 100.000 ljudi.
Akt o raspisivanju referenduma donosi Narodna skupština, a predmet referenduma ne mogu biti obaveze koje proizlaze iz međunarodnih ugovora, zakoni koji se odnose na ljudska i manjinska prava i slobode.
Građani se ne mogu izjašnjavati na raferednumu ni o poreskim i drugim finansijskim zakonima, budžetu i završnom računu, uvođenju vanrednog stanja i amnestiji, kao ni o pitanja koja se tiču izbornih nadležnosti Narodne skupštine.
Od dana raspisivanja do dana sprovođenja referenduma ne može proteći manje od 15 ni više od 90 dana, a pitanje o kome se građani referendumom izjašnjavaju mora biti izraženo jasno tako da se na njega može odgovoriti rečju "za" ili "protiv", odnosno "da" ili "ne", predviđeno je u tom propisu.
Referendum je punovažan ako je na njemu glasala većina građana koji imaju biračko pravo i koji su upisani u birački spisak u skladu s ovim zakonom. Odluka o pitanju koje je bilo predmet izjašnjavanja na referendumu smatra se donetom ukoliko je za nju glasala većina građana koji imaju biračko pravo i koji su upisani u birački spisak, ako Ustavom ili drugim propisom nije za to predviđen veći broj.
