Izvor: Deutsche Welle, 07.Maj.2015, 07:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Britanska koaliciona matematika
Sve je neizvesno, osim toga da će se u petak Britanci probuditi u potpuno drugačijem političkom krajoliku. Pre toga, čeka ih nepredvidiva izborna utakmica, neviđena generacijama.
Velika Britanija će ostati kraljevina, to je sigurno. Sve ostalo je na talonu, čak i članstvo u Evropskoj uniji o kojem će, ukoliko pobede konzervativni torijevci, biti raspisan referendum. A ako kojim slučajem nastave da vladaju u koaliciji >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << sa liberalnim demokratama, pa ih opet spopadnu bubice štednje, u pitanje će biti dovedena država blagostanja kao i postojanje Nacionalne zdravstvene službe.
Nisu Britanci oduševljeni tim mogućnostima, kao ni bilo kojim drugim predlozima bilo koje druge stranke. Sva ispitivanja javnog mnjenja upućuju da nijedna partija neće osvojiti apsolutnu većinu i da je dvopartijski sistem davno prošlo vreme. Ni na prošlim izborima 2010. nije bilo apsolutne većine, ali je danas odnos političkih snaga daleko kompleksniji. Tome doprinose osobenosti izbornog sistema i promene glasačkih navika – sve je manje građana slepo odanih jednoj od dve velike partije.
Ključni igrači u TV-debati Bi-bi-sija
Pre pet godina su pregovori o koaliciji torijevaca i liberala trajali svega pet dana. Ovog puta, predviđa Robert Hazel sa londonskog koledža, nastaće konfuzija i mukotrpni pregovori koji mogu trajati nedeljama. Posebno ukoliko se obistine prognoze i torijevci i laburisti osvoje sličan broj mandata te oba kandidata za premijera, aktuelni Dejvid Kameron (na slici gore levo) i izazivač Ed Miliband (desno), tvrde da mogu da obezbede većinu.
U teoriji, jednoj partiji treba više od polovine mandata u Donjem domu kako bi formirala vladu, dakle najmanje 326 od 650 mesta. No u praksi su zapravo potrebna 323 mesta, jer petorica poslanika irske partije Šin Fejn odbijaju britansku vlast nad Severnom Irskom i uopšte i ne dolaze u Vestminster.
Škoti se pitaju?
Ankete pokazuju da i laburisti i torijevci mogu da računaju sa tačno 33 odsto podrške. No procenti malo znače u većinskom izbornom sistemu pa, gledano po izbornim jedinicama, laburisti mogu da računaju sa 276, a konzervativci sa 272 mesta. Premijera Kamerona najviše brine što aktuelni partneri liberali mogu da osvoje najviše 24 mesta, umesto sadašnjih 57. Svoju popularnost su ekspresno prokockali kada su po osnivanju prošle vlade glasali za povećanje cene studija, iako su se tome u kampanji protivili.
Tako bi jezičak koji odnosi prevagu mogla da bude Škotska nacionalna partija kojoj se predviđa pobeda u više od 50 izbornih okruga severno od Hadrijanovog zida gde su do sada mahom pobeđivali laburisti. Ed Miliband je refleksno isključio mogućnost saradnje sa Škotima, koji su do pre samo nekoliko meseci zagovarali otcepljenje od Britanije. Ali čak i ako ne bude koalicije, najverovatniji scenario je da škotski nacionalisti podrže manjinsku vladu laburista, samo kako bi se prekinula vladavina torijevaca.
Nebitni u celoj priči verovatno će ostati Zeleni i independisti iz Ukipa. Iako su osvojili najviše mesta na prošlim izborima za Evropski parlament, ukipovci bi sada mogli da skupe tek nekoliko poslanika, a veoma je moguće da ni harizmatični šef partije Najdžel Feridž neće uspeti da pobedi u svojoj izbornoj jedinici.
Nekako „nelegitimno“
Najdžel Feridž možda bez mandata u parlamentu?
Šef liberala Nik Kleg (na naslovnoj fotografiji u sredini) je išao linijom manjeg otpora kada je najavio da će njegova stranka najpre razgovarati sa najjačom partijom jer bi, kako je rekao, bilo koja manjinska vlada imala „manjak legitimiteta“. Profesor Hazel kaže da je to samo Klegova politikantska teorija koja nema utemeljenje u britanskom izbornom sistemu. „Nema razloga da sve partije ne pregovaraju u isto vreme, da i Kameron i Miliband istaknu svoje zastave i pod njih pozovu manje partije.“
I samim torijevcima odgovara priča koju šire po popularnoj štampi – da bi, naime, bilo kakva manjinska vlada ili čak široka koalicija bile nekako nelegitimne. Hazel to naziva „potpunom besmislicom, ustavno i istorijski“. Iako se ne zna ko će u narednih pet godina stanovati na adresi Dauning strit 10, Hazel kaže da bi Britanci polako trebalo da se navikavaju na neizvesne izborne trke i koalicionu matematiku.
