Izvor: VOA, 25.Jan.2024, 00:51

Beograd pred novim izborima ili će naprednjaci i Nestorović učvrstiti vezu?

BEOGRAD — Već dan nakon beogradskih izbora 17. decembra bilo je jasno da nema jasnog pobednika i da formiranje vlasti u glavnom gradu neće ići tako lako. Naspram stava opozicije, predvođene koalicijom "Srbija protiv nasilja" koja insistira na poništavanju izbora u Beogradu zbog velikih neregularnosti, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i SNS sa jedne i lista Branimira Nesrtorovića “Mi glas iz naroda” kao da "igraju" neku drugu političku igru. Tokom poslednjih deset i više godina naprednjaci su više puta pokazali da im nije veliki problem da nadomeste nekoliko odbornika ili poslanika i na taj način osvoje vlast bilo gde u Srbiji. To je bio slučaj i sa opštinom Ljig na izborima 17. decembra prošle godine, gde je već proslavljena pobeda opozicije, da bi odmah posle toga stigla vest da su naprednjaci uz pomoć dvojice odbornika za koje se verovalo da pripadaju opozicionoj grupaciji, uspeli da formiraju većinu u ovoj opštini nadomak Beograda. Za razliku od Ljiga, prvi čovek liste “Mi glas iz naroda”, lekar-političar Branimir Nestorović poslednjih mesec dana ponavlja da je možda bliži naprednjacima, ali da u ovim postizbornim uslovima neće ni sa jednom stranom da pravi većinu u Beogradu. Međutim, novoizbrani odbornik sa ove liste Aleksandar Jerković od sredine ove nedelje figurira, ali se i javno sam promoviše kao neko ko je spreman na koaliciju sa Vučićem i naprednjacima u Beogradu. Ipak, vrlo je zanimljivo da sa te strane još nema odgovora na takvu ponudu. Prema zvaničnim i konačnim rezultatima Gradske izborne komisije (GIK) na koje je opozicija uložila brojne prigovore zbog navodnih nepravilnosti, ali su odbijeni, lista SNS osvojila 39,34 odsto glasova i 49 mandata, Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija 4,8 odsto glasova i šest mandata, lista "Srbija protiv nasilja" 34,27 odsto glasova i 42 mandata, "NADA za Beograd" 6,01 odsto glasova i sedam mandata i lista "Mi - glas iz naroda" 5,37 odsto glasova i šest mandata. U Skupštini grada ima 110 odborničkih mesta, a za formiranje vlast potrebno je 56 mandata. Uz ocenu da lista “Mi glas iz naroda” predstavlja prilično nekonzistentnu političku grupaciju, profesor FPN Miloš Bešić ističe da se vrlo često čuje teza da od samog početka postoji dogovor Vučića i Nestorovića: “Ja sam nekako duboku uveren da sve i da postoji, odnosno da su naprednjaci pomogli na bilo koji način gdinu Nestoroviću, oni ga nisu projektovali da uđe u parlament. Dakle, ako su ga projektovali, ima toga naravno, projekcija je bila da uzmu nešto glasova, da naprave galamu na izborima, i onda su se malo iznenadili tim rezultatom. Naravno, kad neko napravi taj rezultat, onda je negde i sam uveren da više vredi nego zaista vredi i sad imamo jednu situaciju koja je prilično grotesktna”, kaže Bešić u razgovoru za Glas Amerike. On ostavlja mogućnost i da lista Branimira Nestorovića traži previše i postavlja nemoguće uslove pred SNS, ali ne isključuje ni političku "igru" ove dve liste, kako bi se zbog navodne nemogućnosti da formiraju vlast u Beogradu išlo na ponavljaje izbora. U tom slučaju Bešić sa velikom izvesnošću računa na dva momenta - da će SNS napraviti lošiji rezultat nego u decembru i da Nestorovićeva lista možda ne pređe cenzus: “Postizborna kriza koja je usledila usled ozbiljnih izbornih nepravilnosti – nema sumnje da je uticala na to da SNS izgubi deo integriteta. I to naročito u Beogradu. Što će reći da ja sam gotovo uveren da kada bi se ponovili izbori u BG, rezultat bi bio manje povoljan za SNS nego što je to sada. I mislim da oni to jako dobro znaju, jer ceo proces koji je sledio, naročito u Evropskom parlamentu i ozbiljne, neću reći pretnje, ali adresiranje na tu temu i na tu tezu ozbiljnih evropskih zvaničnika, pojedinaca, grupacija, parlamentar debata u E parlamentu i sve što se događalo, nema sumje da je nanelo štetu gdinu AV i njegovim glasačima”, kaže Bešić i dodaje da se može reći da bi oni imali i lošiji rezultat nego što ga imaju sada. “Nestorović, ako ima imalo političke mudrosti, napraviće koaliciju ili će učiniti sve što može da učini da ne dođe do ponovljenih izbora. Jer je to za njega prosto preveliki rizik. Tako da imamo interesantnu političku situaciju, pat poziciju koja može biti i pat pozicija u smislu odnosa snaga, a imamo i pat poziciju kada pogledamo i rezultate ponovljenih izbora”, ističe Bešić. Lider političke organizacije “Glas” Nemanja Milošević smatra da je rezervna opcija na koju je SNS prinuđen da igra - ponavljanje izbora u glavnom gradu. “Kada kažem - da bude prinuđen, ne mislim zbog Nestorovića i njegove liste u smislu toga da oni ne žele ili neće da prave listu sa Vučićem. Oni su praktično lista koja je nastala od strane države i od strane Vučićevih službi, nego jednostavno ukoliko bude pritisnut dokazima i pritisnut Evropskom unijom i međunarodnom zajednicom”, tvrdi Milošević i dodaje da u toj situaciji treba računati da bi izbori u Beogradu bili ponovljeni i održano zajedno sa predstojećim lokalnim izborima u Srbiji za nekoliko meseci. Za razliku od Bešića, Milošević veruje da u takvom razvoju situacije Nestorović i njegova lista “Mi glas iz naroda” može da osvoji i više glasova nego 17. decembra: “Upravo sa ovim mizanscenom sa kojim su izašli sada i Nestorović i Vučić, upravo pokušavaju da još više podignu rejting Nestoroviću, koji bi mogao da prođe bolje nego što je prošao na prvim izborima. I u Beogradu, nažalost. I da na taj način opet pokrije nedostatak koji bi možda izgubio time što bi ponovo dovlačio ljude iz Republike Srpske i što bi opet pravio rokade sa ljudima širom Srbije, premeštajući ih iz jednog grada u drugi za glasanje", navodi Milošević, misleći na tvrdnje opozicije da je SNS dovodila ljude iz jednog od entiteta BiH da glasaju i na lokalnim izborima u Beogradu prijavljući im prebivališta u glavnom gradu Srbije. Predstavnici vlasti su negirali ove tvrdnje, optužujući opoziciju da želi da "napravi haos u zemlji". Nemanja Milošević smatra bi u slučaju ponavljanja izbora opozicija bila opreznija što se tiče slanja kontrolora, ali da ponovo ne bi mogla da "pokrije" sva biračka mesta. On ističe da ne veruje da će bilo šta da se promeni za predstojećih nekoliko meseci u smislu mogućnosti medijske manipulacije i korišćenja položaja predsednika u bilo kojoj kampanji: “Tako da tu ne verujem da će biti bilo kakve promene ni u okviru REM-a, ni u okviru bilo kojij televizija sa nacionalnom frekvencijom, tako da nisam optimista da nešto značajno može da se promeni i da taj rezultat može da bude značajno drugačiji”, kaže. Ako se oko ovih pitanja razlikuju, sagovornici Glasa Amerike se slažu u oceni da Vučić i naprednjaci ne planiraju da na ponovljenim izborima izgube u Beogradu - kako bi eventualno smanjili kritike i pritisak koji poslednjih dana i nedelja dolazi sa Zapada. Milošević kaže da ne veruje da je Vučić spreman na ustupke Evropskoj uniji i predavanje Beograda opoziciji jer, kako kaže - on već sada računa sa izborima sa Evropski parlament sredinom godine: “On očekuje da će taj pritisak da slabi i da je ovo što sada ima - od odlazećih garnitura i da će imati pvremena do novih izbora da se konsoliduje i da uradi ono što je planirao. Pri tome ne treba da zaboravimo da on iščekuje Putina na Dunavu, a Trampa u Beloj kući”, ocenjuje Milošević. Ni Miloš Bešić ne veruje u spremnost Aleksandra Vučića da učini bilo kakav ustupak Evropskoj uniji kad su izbori u pitanju. Kao i svaki sistem sa jednom dominantnom partijom i SNS u Srbiji hoće da demonstrira snagi i smanju motivaciju opozicionih glasača, smatra on: “Da li će narušiti odnose sa EU zarad dobrog rezultata i reputacije na unutrašnjem planu? Da. Ako dotle dođe - nemojte imati nikakve sumnje. Naravno, pitanje i kako će da se ponaša međunarodna zajednica, jer ona ima čitav jedan repertoar pretnji, neću reći sankcija. Političkih pre svega, koji može da usmeri prema Srbiji”, kaže Bešić i upozorava da ni na evropsku političku scenu ne treba gledati kao nekakav jedinstveni sklop. “Kad je reč o EU, mi vrlo često govorimo o jednini. A zapravo to je jedna množina. Čak je to množina koja unutar te množine ima množine. Vrlo jedna diverzifikovana politička struktura, tako da nisam siguran da uopšte možemo da govorimo o jednom monolitu, kada govorimo o EU. Prva podela je podela na populističko-desničarske snage u Evropi generalno i u Evropskom parlamentu oni su najbrojniji. I negde imam utisak, i to je jedno od pouka koju smo naučili iz tranzicije – kad se desila tranzicija devedesetih godina mi smo sanjali da budemo kao Zapad, a vremenom je Zapad počeo da liči na nas”, smatra Bešić. On ocenjuje da u zapadnoj Evropi ima populističkih i desničarskih lidera koji žele da budu kao Vučić i Viktor Orban, da imaju neku vrstu hibridnog režima gde mogu autoritativno i samostalno da upravljaju svim političkim procesima.

Nastavak na VOA...