Izvor: Blic, 07.Feb.2011, 01:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
April u Beogradu
Naprednjaci traže vanredne izbore. Pridružili im se Nova Srbija, Pokret socijalista i Pokret snaga Srbije. Rekao bih da kucaju na otvorena vrata. Zapretili su da će procese intenzivirati od aprila, pa onda još malo u maju, onda idu vrući jun, jul i avgust, kad su plaže atraktivnije od vrelog beogradskog asfalta, a do jeseni će i vrapcima biti jasno kada će biti izbori, ako ne budu već i zakazani. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Ovim mitingom naprednjaci i šareno društvo oko njih ušli su u predizbornu utakmicu. Milanka Karić snagu Srbije vidi u ideji da Vučić bude premijer, a Tomislav Nikolić predsednik države, mada nije jasno odakle joj ideja da će Tadić rizikovati s prevremenim predsedničkim izborima.
Kandidat za presto pokazao je brigu za narod. Prema njegovoj i Vučićevoj najavi, to u aprilu bi mogao biti pasivni otpor, neka vrsta sedećih protesta. Oni su rekli pristalicama da za tu priliku pripreme stiropor na kome će sedeti da se ne bi prehladili. Briga za ljude bila je glavna tema u govorima.
Ako se iz ozbiljne rasprave izuzme tradicionalno nadlagivanje oko broja prisutnih od sto hiljada do 40-50 hiljada ljudi onda ovaj februarski miting nije ništa novo doneo na političkoj sceni Srbije. Ukoliko se socijalni položaj ljudi ne pogorša, ili ako se barem malo ljudi oporave, svako reprizno okupljanje biće bleđe od subotnje premijere. Glavna naprednjačka šansa leži u ovima koji su sada na vlasti i samo njihova slabost, podeljenost, svađe i poprilična nekompetentnost mogu da jačaju veru da bi Vučić bio dobar premijer, a Nikolić predsednik.
Glumci iz predstave „Kursadžije” su pričali viceve o predsedniku Srbije Borisu Tadiću i o vlasti. Ispredanje viceva oduvek je pre bio znak slabosti nego što je moglo da predstavlja neki poseban motivacioni faktor za ljude okupljene ispred skupštine. Jeste smešno, aman je glupo. Potrebno je nešto više da bi bila stvorena i kanalisana socijalna energija koja bi ovu vlast naterala na prevremeno raspisivanje izbora u trenutku koji je za nju nepovoljan.
Poručili su da je vlast odnarođena, da su ljudi došli na miting da kažu da im je dosta terora i siromaštva, da je vlast korumpirana, da je Srbija svakoga sata zaduženija za 750 evra, a da 44 ljudi dobije otkaz i da oni hoće promene. Većina poruka se odnosila na socijalno-ekonomsku krizu, a manje je bilo reči o nacionalnim i državnim pitanjima. Pretežni deo učesnika mitinga, po zapažanju reportera, bili su ljudi starijih godišta, gubitnici tranzicije u jeftinim jaknama, izlizanim cipelama ili patikama, s vunenim kapama, a meni se učinilo da mahom imaju pogled ljudi koji gaje duboku nevericu da će im u ovom životu biti bolje.
Sve tranzicione priče tužne su na isti način. Od kvaliteta i znanja ljudi koji u tom periodu upravljaju državom mnogo toga zavisi, kao i od okolnosti u globalnim razmerama. Evidentno je da postoji kriza upravljanja, da neki ministri nisu na visini zadatka, ali ovaj miting je malo koga u Srbiji ubedio da bi ovi drugi bili bolji. Prisustvujemo ritualnom nadmetanju političkih volja, o čemu će vicevi tek da se pričaju i bez pomoći „Kursadžija”.
Pogledaj vesti o: Izbori, Maja Nikolić, Tomislav Nikolić
