Izvor: Politika, 01.Jan.2013, 19:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vladi, sve po spisku
Već nekako po tradiciji, sledi podsećanje na one koji bi trebalo da nam se nađu 2013.*
Ivica Dačić: Koaliciona astrologija išla je na ruku lideru socijalista iako je koliko u julu sadašnji prvi potpredsednik njegove vlade tvrdio da nije „ni ozbiljno ni realno” da Dačić postane premijer. Neki američki serveri tvrde da su mu naprednjaci uvalili koalicionu kosku Kosova. Ima tu neke >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pravde: oni koji su Srbe učili da je život bez Kosova besmislen i da je bolje dostojanstveno gladovati nego ući u EU, sada su za kratko vreme iskazali više javne hrabrosti da stvari nazovu svojim imenom nego plejade političara pre njih. Sazreo na realpolitici kancelara Bizmarka, I. D. je shvatio da Ustav ne može da vrati KiM ali da ponešto može da se spase. Dok u sakou čiji broj regularno raste svakih 12 dana pažljivo čuva estetsku harmoniju sa baronesom Ešton, treba ga podsetiti da će 2013. pokazati da je lakše sa Miljackom nego Ibar vodom. Ne dolikuje mu da ide na otvaranje benzinske pumpe, makar i ruske. Bolje da pažljivije sluša policajce koji sami sebi moraju da kupuju cipele i džempere – da ne bi zaboravio da je ministar unutrašnjih dela.
Aleksandar Vučić: Mesijanski se posvetio misiji čišćenja države od korupcije pa su razni preko noći počeli da zavlače ruke – u sopstvene džepove. Rešen da skupo proda sopstvenu kožu, srpski Robespjer (copy right B. J.) prvo je osebujni temperament sputao budističkom mirnoćom lica, jezuitski sklopljenim rukama i utihnulim glasom. Potom se, svestan svih rizika, ali i dobitaka, raširio na više frontova a mete postavio visoko. „Ako ne uspem nešto da promenim nabolje, skloniću se sam nakon šest meseci”, rekao je krajem avgusta, a onda delima počeo da pokazuje da nema nameru da se sklanja. Ili on ili Miroslav Mišković. Ako se isključe kratkovidi partijski pretorijanci, obezbedio je sebi retku viđenu podršku zemlje. Opasnost je da kapital proćerda u iznudici vremena, a upravo je vreme deficitarna roba vlade jer je rezervoar strpljenja naroda gotovo potrošen. Da nije prijema u Domu Garde zaboravio bih da je i ministar vojni.
Rasim Ljajić: Nije njemu teško što mu je teško, nego što mu nije lako. Posle predizborne koalicije sa DS-om lider SDPS-a našao se pred strašnom dilemom: da uđe u novu vladu. Pristanak je objasnio tužnim rečima, pa je sa osećajem gorčine u ustima nekako progutao „moralno diskutabilnu” odluku. Ministarska fotelja jednostavno ga hoće.
Jovan Krkobabić: Pokazao je odmah da zna povereni mu posao. Sa iskustvom koje pokriva epohe od robovlasništva do kapitalizma, Armani-deda odmah je svom sinu obezbedio posao prvog poštara Srbije. Šta tu ima loše. Nezaposlenost je najveći socijalni problem i rak-rana privrede, ali i put od pet hiljada milja mora da ima prvi korak, napisao je svojevremeno lično – klinastim pismom.
Suzana Grubješić: Da su bolja vremena, da frau Angela ne kaže otvoreno da se ne treba nadati skorom proširenju EU, bilo bi joj lakše, ali šta je tu je. Sila boga ne moli. Uprkos svemu, 2013. ne bi trebalo da bude baksuzna godina: Srbija će po svemu sudeći dobiti datum za početak pregovora, a ona teško da će njihov kraj dočekati na sadašnjem mestu.
Mlađan Dinkić: „Sada se lakše diše”, kaže novi „bronhi” srpske privrede terajući me da zaboravim finansijsku astmu koja me gušila svih godina dok je bio u vlasti. Obećava da ćemo zahvaljujući pre svega njegovom titanskom naporu 2013. izbeći sunovrat, a 2014. doživeti decenijama nedoživljeno – porast životnog standarda. No, da nema pozajmica koje počinju da se protežu na treću generaciju budućnosti, ne znam šta bi radilo njegovo ministarstvo u zemlji u kojoj se otvara više narodnih kuhinja nego radnih mesta. Samo on zna koliko je teško sedeti u vladi čiji je prvi potpredsednik jednom ovo rekao: „Vi ste, gospodine Dinkiću, ne mogu da tvrdim sa sigurnošću da ste najveći, ali jedan od najvećih pljačkaša u savremenoj istoriji Srbije, i u to nema nikakve sumnje”.
Ivan Mrkić: Za razliku od osebujno ambiciozne biografije njegovog prethodnika, sadašnji šef diplomatije ima samo karijerni kurikulum vite popunjavan 34 godine. Čak pomalo dosadan za zemlju koja tvrdi da voli profesionalce, ali potajno priželjkuje padobrance. Valjda će povratiti čast diplomatskoj službi. Valjda neće dopustiti da se menjaju oni koji znaju posao a zapošljavaju stranački kadrovi koji ne samo da ne znaju jezike, već i kako se drže nož i viljuška.
Verica Kalanović: Prosto me dirnula u srce objašnjenjem da je važnije da deca u zaječarskim školama ne nose rukavice u učionicama nego da direktor „Srbija šuma” bude izabran na konkursu. Ne sećam se da se kandidovala za direktora škole, već na listi koja je na sve megafone govorila o departizaciji. Briga za čoveka ili briga za državu. Zašto bi se to isključivalo.
Milutin Mrkonjić: Neimaru svih koridora surovo je ostavljen samo onaj pod rednim brojem 10, što je zaista malo za ministrove gabarite i apetite one aždahe sa njegove majice. Ostajem duboko ganut izjavom jednog od dvojice najsiromašnijih ministara prošle vlade da je važnije graditi nego hapsiti. Valjda čovek zna šta su prioriteti.
Velimir Ilić: Otkako mu je sa nadležnog mesta rečeno da iz glave izbaci i svaku pomisao na „kraduckanje”, ministar asflatni se prepodobio. Kada može čitav svet, može i Srbija da za Koridor 11 koristi kineski kapital, zaključio je on uz pomoć prijatelja. To što se ustanovilo da su Azerbejdžanci skuplji, valjda neće da dovede do uklanjanja spomenika slobodaru Alijevu iz beogradskog Tašmajdana.
Nikola Selaković: Prethodnici su ga lišili haškog balasta, što ne znači da mlađanog asistenta ne čeka mnogo posla. Ministar za uklanjanje nepravde, kako sebe zove, moraće da nadgleda šta je sa sudijama Ustavnog suda kojima je izvesni „Preki sud, Crna ruka – Apis” uputio smrtnu presudu. Amnestijom je nesumnjivo obradovao onog Uroša, ali bih voleo da 2013. obraduje i one koji strahuju od raspomame krajnje srpske desnice. Pazite na Obraz i na obraz.
Goran Knežević: Ispostavilo se da nije tek tako 2007. kao prvi čovek Zrenjanina dobio nagradu „Gradonačelnika sa vizijom”. Bivši partijski saborci iz DS-a pokušali su, bez ikakve vizije, da ga odstrele za primer ali ispostavilo se da su mu učinili uslugu. Vratio sa kao tica Feniks. Tako brzo, da je prvo postavljen za ministra a tek potom oslobođen optužbi. Sic transit gloria mundi: on u ministarskoj fotelji, njegov prethodnik u pritvoru.
Žarko Obradović: Naslednik prosvetiteljske linije Svetog Save nastavlja na tronu svekolikog srpskog (ne)obrazovanja, misiju započetu u prethodnoj vladi: tapkaj u mestu da bi izgledalo da se krećeš. Žalio se da tokom četiri godine na Javnom servisu nije uspeo da dobije sat vremena za emisiju koja bi se bavila značajem obrazovanja i nauke za razvoj Srbije. Jedan sat! Pa čime bi ga popunio?
Slavica Đukić-Dejanović: Za zemlju kojoj su i dalje neophodne mnoge dijagnoze, dok njeno stanovništvo troši rekordne doze „bensedina”, neuropsihijatar je pravi izbor za ministra. Više bih voleo da konačno pokrene reformu zdravstva nego da se iznenađuje što u Luvru nema nijedne srpske ikone.
Zorana Mihajlović: Izgled vara. Ona je Indijana Džons: hoće da zna šta je sa milijardama koje su prošle kroz sektor energetike bez tragova u rezultatima. Smatra da je Srbija energetski nebezbedna država u gasu, nafti i struji. Pokazuje visok napon prema EPS-u, „Srbijagasu”. Rešena je da odloži poskupljenje energenata. U svojstvu prvog ekologa u čišćenje Srbije krenula je „čišćenjem” Olivera Dulića i uspostavljanjem strogih kriterijuma kontrole novca. Pa da vidimo.
Bratislav Petković: Sada se vidi šta dobijete kada na izložbi „oldtajmera” služite „išlere” uz rodoljubivo pojanje liste kulturnjaka-nepatriota koje treba eliminisati. Dobijete cicvaru. Osebujne, reklo bi se leonardovske biografije – dramski pisac, reditelj, kolekcionar, automehaničar, trkač, poslastičar – zamišljen je da bude opšteprihvatljiv, ali je naširoko osporavan. Vlasnik kamerne scene „Moderna garaža” uselio je u kulturu herojski patos, problematične nacionaliste i antisemite.
Milan Bačević: Samo zlobnici mogu da tvrde da je kao prirodni resurs vlade otkriven zato što je tast najstarijeg sina šefa države. Nipošto. Njemu je u zadatak dodeljeno da otvara rudnike koje su na ovim prostorima zatrpali još stari Sasi. Ali i da utvrdi šta više vredi: nikl ili čovekova okolina pitome Šumadije. Što priznaćete nisu laki poslovi.
Alisa Marić: Pokazala je da stručnost može da ide ispred politike, ali sumnjam da će joj sva velemajstorska poznavanja najmisaonije igre i sve šahovske kombinacije pomoći za uvođenje reda u ovdašnji sport. Recimo posrnuli fudbal. Čekam da razjasni zašto klubove koji obrću milione evra od prodaje igrača moraju da spasavaju poreski obveznici, a da ih niko ništa nije pitao. Zašto se tako nisu spasavala propala preduzeća?
Sulejman Ugljanin: Ibn Suljo bin Večiti bin Veličanstveni srpske scene, kome je ministarstvo bez portfelja garantovano ne rođenjem u Kosovskoj Mitrovici već sandžačkim pedigreom. Turci ga vole, državljani Srbije biraju. On uživa u resoru kome je sadržaj dao sopstvenim imenom.
Za kraj jedan meni drag vic: Znate gde će u Srbiji ove godine biti najskuplji doček Nove godine? U Centralnom zatvoru. Ulaz je najmanje šest-sedam miliona evra na računu.
Srećna Nova godina!
* Autor je isključivo odgovoran. Ministrima svesno ništa nije poželeo za 2013. Oni sami sebi požele najlepše. I u najboljoj su poziciji da želje ostvare.
Boško Jakšić
objavljeno: 01.01.2013.
Pogledaj vesti o: Srpska Napredna Stranka, Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
