Izvor: B92, 12.Feb.2013, 18:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Teško pitanje - srpske institucije
Beograd -- Dijalog Beograda i Prištine ušao je u svoju najdelikatniju fazu, koja se tiče pitanja paralelizma institucija.
Sledi, dakle, ujedno i najteža faza - kada bi stari zahtev Nemačke - da Srbija "demontira" takozvane paralelne institucije na severu Kosova i Metohije - trebalo da dobije epilog.
Možda će se to dogoditi već na sledećem sastanku premijera Srbije Ivice Dačića i kosovskog >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << premijera Hašima Tačija 19. i 20. februara u Briselu.
Odgovor na pitanje kako rešiti "paralizu i paralelizam institucija", kako se to naziva u Beogradu, trebalo bi da bude ključan i za eventualno dodeljivanje datuma za početak pregovora Srbije sa EU u junu ove godine, što "ulog" Srbije čini utoliko većim, a potrebu za postizanjem brzog i efikasnog rešenja, koja će istovremeno zaštititi nacionalne i državne interese Srbije - sve evidentnijom.
Kada se krajem februara Dačić i Tači peti put budu sastali razgovaraće se upravo o dijametralno različitim pogledima na rešenje za pitanje takozvanih paralelnih insticijama.
Preciznije rečeno, "koplja će se lomiti" na insistiranju Prištine i pojedinih zemalja EU koje se snažno zalažu za kosovsku nezavisnost da bezbednosne i pravosudne strukture budu uklonjene bez mogućnosti za ikakvo "pogađanje" i na zahtevima Beograda da se to pitanje reši formiranjem posebne zajednice srpskih opština na celom Kosovu, koje će imati svoje instiucije i veze sa Srbijom.
U međuvremenu, poruke zainteresovanih strana su nepromenjene - Beograd ističe da institucije neće biti rasformirane, Priština da će biti uklonjene i da će na teritoriji severa zavladati "kosovski sistem", Nemačka ostaje pri ranijem stavu, a zvanična EU, predvođena posrednicom u dijalogu, visokom predstavnicom Ketrin Ešton, istrajava na "neopredeljenosti" insistirajući jedino na tome da dijalog traje i da se dve strane dogovaraju.
Uoči puta u Brisel, srpski premijer je poručio da je, u situaciji kada Srbija ne priznaje nezavisnost Kosova i Metohije, jedino rešenje da se istovremeno pregovara o "paralelizmu institucija" i o autonomiji Srba u pokrajini.
"To su teme dnevnog reda na predstojećim pregovorima i na njih se mora dati istovremeni odgovor", rekao je danas premijer Dačić.
Prema njegovim rečima, postojeće institucije na severu pokrajine neće biti rasformirane da ne bi došlo do vakuuma u čekanju da se formiraju neke druge.
"Ako oko toga postoji saglasnost - Srbija je spremna, ako ne Srbija nije spremna da radi protiv interesa svog naroda na Kosovu", dodao je premijer.
On je ukazao na to da od tog pitanja zavisi i da li će Srbija dobiti datum pregovora, zbog čega je, kako je rekao, neophodno da se pre novog susreta s Tačijem sastane državni vrh Srbije i utvrdi politiku o tom pitanju.
Sa stavovima premijera je saglasna i najšira srpska javnosti, koja rešenje za "paralelizam" vidi u formiranju posebne strukture srpskih opština.
Predstavnici vlasti, opozicije, ali i analitičari ranije su za Tanjug izjavili da je najbolje rešenje na kome Srbija treba da insistira upravo neka od verzija iz Platforme predsednika i Rezolucije usvojene u parlamentu, koja predviđa formiranje zajednice srpskih opština.
Savetnik predsednika Srbije Marko Đurić rekao je da bi ostvarenjem tog cilja u okviru Kosova i Metohije bile stvorene institucije koje bi omogućile normalno funkcionisanje čitavoj našoj zajednici na KiM - Srbima sa severa, ali i onima koji žive u Gračanici ili Štrpcu.
"Mi očekujemo da naš pregovarački tim zastupa ove stavove", naglasio je Đurić, koji smatra i da je u Rezoluciji i Platormi o KiM budućnost naše zajednice na Kosovu i Metohiji osigurana i da je, stoga, upravo ono što piše u tim dokumentima ono čemu treba da teže svi naši pregovarači.
Direktor Centra za novu politiku Vladimir Todorić takođe vidi rešenje u nekoj vrsti zajednice opština.
On u izjavi Tanjugu objašnjava da postoji način za to da se Ahtisarijev model autonomije takozvane lokalne samouprave na severu unapredi.
"Mogu da se spoje srpske opštine da imaju zajedničke institucije i to ne samo na severu, već i da srpske opštine na jugu imaju predstavnike u toj inistuciji, čime bi prestala ova zlosrećna podela na Srbe na severu Kosova i Srbe na jugu", ukazuje Todorić.
Kroz tu instituciju bi, kako navodi, Beograd mogao da ima i finansijsku i političku komunikaciju sa srpskim opštinama umesto da sa svakom opštinom ponaosob komunicira, ali bi istovremeno bilo omogućemo i aktivnije učešće Srba kao političke zajednice u budućem kosovskom parlamentu.
Slične poruke stižu i iz opozicione DS, a šef poslaničke grupe te stranke navodi da rešenje treba tražiti u stvaranju strukture na severu Kosova koja je posebna srpska samouprava i kojom se, kako je naglasio, ne prejudicira status KiM i ne dovodi do priznavanja nezavisnosti.
On je, međutim, ukazao i na to da u platformi koja je usvojena ima "nerealnih elemenata" i kao prvi navodi upravo spajanje opština sa severa u jednu teritorijalnu celinu sa južnim opštinama, a zatim i predlog o dvodomnom skupštinskom sistemu na KiM.
S druge strane, Priština je nedavno ponovo iznela plan za sever Kosova koji proizlazi iz kosovskih ustavnih rešenja i plana Martija Ahtisarija i koji predviđa, između ostalog, formiranje opštine severna Mitrovica.
Radio Kosova je nedavno preneo da kosovska vlada namerava da tokom razgovora o normalizaciji odnosa s Beogradom pronađe rešenje za formiranje te opštine posle lokalnih izbora, planiranih za jesen, koje bi organizovala misija OEBS-a.
Da je ukidanje paralelnih instucija tema broj jedan i za zvaničnike Beograda i Prištine, tako i za zvaničnike zadužene za odnose Beograda i Evropske unije, potvrđuju poruke iz međunarodne zajednice, koje uključuju i tumačenja posete šefa nemačke diplomatije Gvida Vestervelea (koja je otkazana zbog smrti njegovog oca), a koji je, prema pisanju medija, trebalo da "pogura" ispunjenja tog cilja.
Inače, o ukidanju, ili demontaži paralelnih institucija, prvi put je govorila nemačka kancelarka Angela Merkel, kada je u avgustu 2011. godine posetila Beograd.
Od tada je ta tema pomalo gurana pod tepih, sve do septembra prošle godine, kada je visoki predstavnik vladajuće nemačke partije kancelarke Angele Merkel - Andreas Šokenhof u Beogradu predstavio sedam tačaka koje Nemačka očekuje od Srbije na putu ka EU.
Među uslovima su s,e osim početka ukidanja paralelnih struktura u bezbednosnom aparatu i upravi na severu Kosova i njihovog finansiranja, našli i potpisivanje ugovora o odnosima Prištine i Beograda, sprovodenje dosadašnjih dogovora iz dijaloga, dogovor o nastavku dijaloga i izvan predviđenih tema, kao što su energetika i telekomunikacije.
Ekspert briselskog Centra za evropsku politiku Roza Balfur nedavno je pojasnila šta će Srbija morati da uradi ako žele da u junu dobiju datum za početak pregovora, ističući da je upravo ukidanje paralelnih institucija uslov i to uslov koji se pominje još u decembarskim Zaključcima Evropskog saveta.
"Mislim da će biti neophodan sveukupni dogovor oko severa Kosova, uključujući i paralelne strukture. I o tome neće biti diskusije. Mislim da su evropske institucije bile jasne da sever Kosova mora biti deo sveobuhvatnog dogovora i da nema opcije podele Kosova, kao i da ne postoje opcije o (opstanku) paralelnih institucija. Detalji se mogu razlikovati, ali generalni principi su veoma jasni i nece biti pregovora o njima", rekla je Balfurova.
Pogledaj vesti o: Hašim Tači, Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
