Izvor: Večernje novosti, 05.Okt.2013, 21:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Priština uplašena od srpskih listića
Do lokalnih izbora na Kosovu i Metohiji ostalo je mesec dana, a prištinske vlasti „potrudile“ su se da u pokrajini već sada zavlada predizborni haos. Povlače se potezi koji će Srbima, čije je što masovnije učešće od ključne važnosti, otežati odluku da 3. novembra izađu na birališta umesto da bojkotuju izbore. Na samom početku kampanje stigla je zabrana premijeru Ivici Dačiću da dođe na Kosmet i da Srbima „uživo“ objasni sve prednosti izlaska na izbore. U Prištini >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << kažu da srpski zavničnici nemaju tamo šta da traže, da je odluka u skladu sa njihovim Ustavom i da se neće menjati. Iz Beograda je poslata jasna poruka: ako se ne ukine zabrana uslediće prekid briselskih pregovora i bojkot izbora. Brisel je reagovao tako što je zakazao vanredni sastanak Dačića i Tačija za ponedeljak. Sve ovo odigralo se a da se nije ni slegla prašina oko prijava raseljenih Srba kojima Centralna izborna komisija iz Prištine ne dozvoljava da glasaju. Prijave se odbijaju uz najrazličitija obrazloženja. Šta je cilj ovog haosa i da li Srbi izbornu trku trče vezanih nogu i ruku?VULIN: IZNUĐENI RAZGOVOR Bez aktivnog učešća Beograda neće biti aktivnog učešća Srba na izborima na Kosovu i Metohiji, a ukoliko prištinska strana nastavi da se ponaša jednostrano i da donosi ničim izazvane i potpuno neobjašnjive odluke, Briselski sporazum će biti ugrožen, izjavio je juče ministar bez portfelja Aleksandar Vulin. On je prilikom posete Paliću nazvao „iznuđenom temom“ najavljene razgovore Dačića, Tačija i Eštonove u ponedeljak u Briselu o posetama srpskih zvaničnika Kosovu tokom predizborne kampanje, jer bi posete srpskih zvaničnika Kosovu trebalo da prolaze bez ikakvih uslovljavanja. Po njegovom mišljenju, ukoliko neko misli da će Srbi na Kosovu i Metohiji izaći na izbore i sprovoditi Briselski sporazum bez aktivnog učešća Beograda, „taj ili ne želi da se Briselski sporazum sprovede, ili misli da se Kosovo i Metohija nalazi na nekoj drugoj planeti“. - Ovo je dokaz da se Albanci plaše izlaska Srba i pobede naše liste, Građanska inicijativa „Srpska“, jer su, za razliku od onih koji pozivaju na bojkot, potpuno svesni da će nakon ovih izbora izgubiti kontrolu na skoro jednoj trećini teritorije pokrajine. To znači da od nezavisnosti nema ništa - kaže za „Novosti“ Krstimir Pantić, kandidat liste „Srpska“, koju podržava Beograd, za gradonačelnika Kosovske Mitrovice. - Zamislite sta bi Hašim Tači morao da radi kada mu jedna trećina opština sa srpskim stanovništvom otkaže poslušnost, pozove se na odredbe briselskog sporazuma i Rezoluciju 1244, koja predviđa suštinsku autonomiji Kosovu i Metohiji u sastavu Srbije, a nikako nezavisnost. Pantić se pita da li bi i tada međunarodna zajednica mogla srpske predstavnike da naziva ekstremistima, kriminalcima, da ih karakteriše kao nelegalne i nelegitimne ili bi morala pažljivo da sasluša i uvaži zahteve srpskog naroda koji nikada neće prihvatiti da živi u nezavisnom Kosovu. Lokalni izbori su, inače, jedna od najvažnijih tačaka briselskog sporazuma, a učešće Srba na njima, i to što masovnije, jedan je od uslova za otpočinjanje pregovora Srbije i Evrpske unije. Najviši državni zvaničnici su, prvi put od 1999. godine, jasno i složno pozvali Srbe da izađu na izbore i formirali izbornu listu iza koje je stao Beograd. A najveći rezultat izbora treba da bude formiranje zajednice srpskih opština (ZSO) koja će imati nadležnosti iz oblasti pravosuđa, policije, zdravstva, prosvete i prostornog planiranja. To će, kako se pojašnjava, biti glavni garant opstanka srpske zajednice na Kosovu i Metohiji. Očekuje se da ta zajednica ima 10 opština. Jer, od ukupno 38 opština na Kosovu, Srbi su prijavili liste za 24, a očekuju da vlast dobiju u deset većinsko srpskih opština. To su četiri opštine na severu: Kosovska Mitrovica, Zvečan, Leposavić i Zubin Potok, i šest južno od Ibra: Gračanica, Ranilug, Parteš, Klokot, Novo Brdo i Štrpce. - Zajednica srpskih opština koju Srbi žele da formiraju kao rezultat osvajanja vlasti u deset opština na Kosovu, najčvršći je garant opstanka Srba. Predsednicima ovih opština, funkcionerima ZSO niko ni u Prištini ni drugde u svetu neće moći da nametne jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, neće moći da nametne rešenje koje odgovara samo jednoj strani - rekao je nedavno u Gračanici Marko Đurić, savetnik predsednika Tomislava Nikolića. Đurić je istakao da se formiranjem zajednice neće prekinuti institucionalne veze između Srbije i srpskog naroda na KiM i istakao da će ZSO biti „poluga“ u svim budućim razgovorima jer će je priznati i međunarodna zajednica. Predviđeno je, takođe, da zajednica srpskih opština ima predsednika, skupštinu, savet i veće zajednice. Veće treba da poveže izvršne funkcije svih opština u kojima će srpski gradonačelnici osvojiti vlast. Na veće zajednice će, kako je objasnio Đurić, Vlada Srbije preneti veliki deo ovlašćenja koja se tiču svakodnevnog života građana.NAKNADNA PAMET Analitičar Đorđe Vukadinović smatra da je predizborni haos rezultat briselskog sporazuma koji je, kako kaže, prebrzo i olako potpisan. Gest Prištine da zabrani Dačiću ulazak na Kosovo, on ocenjuje kao bahat i ucenjivački: - Ali, Beograd je prešao preko čitavog niza takvih poteza. Jedina prava mera bi bila da se zapreti bojkotom izbora, pogotovo na severu, pošto je to jedino na šta bi Brisel reagovao. Ljutite izjave naših zvaničnika ili su naknadna pamet ili prenemaganje. I Krstimir Pantić kao najveći dobitak izbora vidi to što Srbi dobijaju svoj entitet u okviru AP KiM: - Dobijaju i direktne veze sa Beogradom, veću bezbednost, predstavnike koje će međunarodna zajednica morati da uvažava, dobijaju izvesnost da niko neće ostati bez posla i ličnih primanja i, ono što je najvažnije, prisustvo države Srbije na KiM biće ojačano formiranjem ZSO. S druge strane, međutim, zagovornici bojkota smatraju da izbori kriju mnogobrojne zamke, a najopasnija je što se izlaskom na izbore formalno priznaje nezavisnost Kosova. - Izbore je raspisala predsednica Kosova, oni se odvijaju po kosovskim zakonima, Srbi su lišeni svog državljanstva... Srbi koji su 14 godina pružali otpor okupaciji pušteni su niz vodu - smatra Slobodan Samardžić, potpredsednik DSS. Kao jednu od posledica on navodi i domino efekat, jer će se, kako smatra, nakon što se završi „kosovska priča“ preći na Vojvodinu. Istoričar Čedomir Antić ocenjuje da Srbi izbornu trku trče zavezanih ruku i nogu, i pojašnjava: - Birački spisak, kontrola izbora, navodna statusna neutralnost, provizornost zajednice opština i drugih ustanova navodne autonomije... Sve govori da su Srbi prepušteni na milost šovinističkoj albanskoj vladi Kosova. Najgore bi bilo da se Srbi podele. Treba većinom da izađu na izbore ili da ih velikom većinom bojkotuju. Krstimir Pantić, međutim, uveren je da su Srbi koji idu na izbore na dobrom putu: - Bez obzira na sva poniženja kojima ćemo biti izloženi i u narednom periodu, treba da nastavimo da gradimo srpski entitet u okviri AP KiM, koji će biti predviđen i Ustavnim zakonom. SVE O IZBORIMA Prema podacima Centralne izborne komisije, pravo glasa na izborima ima 1.769.320 glasača. Učešće su prijavila 103 politička subjekta, od kojih je 31 iz redova srpske zajednice, a među njima je i lista Građanska inicijativa „Srpska“, koju podržava zvanični Beograd. - Iz redova albanske zajednice je 50 lista, iz turske zajednice tri, devet iz bošnjačke, tri iz crnogorske, jednu listu predali su Goranci, ima i nekoliko drugih lista - pojašnjava za „Novosti“ Goran Zdravković, član Centralne izborne komisije u Prištini. Za gradonačelnike opština prijavila su se 224 kandidata, od kojih 39 Srba, a za odbornike je prijavljeno 7.932 kandidata. Osim deset opština nastanjenih većinski srpskim stanovništvom, po rečima Vladete Kostića, načelnika Kosovskog okruga, očekuje se formiranje nove opštine u takozvanom središnjem Kosovu, koja bi obuhvatila nekoliko većinski srpskih sela u opštinama Vučitrn i Obilić, dok bi se za povratničke sredine u Metohiji oformile mesne zajednice koje će biti deo zajednice srpskih opština. Inače, kampanja za izbore zvanično je počela 3. oktobra i završava se 1. novembra u ponoć. Izbore će posmatrati i nadgledati izuzetno veliki broj međunarodnih i domaćih posmatrača.CIK: OD 41.168 PRIJAVA 8.383 REGULARNIH Poseban problem za Srbe je što Izborna komisija u Prištini pod različitim izgovorima ne želi da prihvati prijave raseljenih lica koji bi da glasaju na izborima. Prema podacima Kosmesarijata za izbeglice, raseljenih lica sa KiM je 209.122. Kosovska Centralna izborna komisija saopštila je da je do 17. septembra, kada je bio poslednji rok za prijavljivanje van Kosova za glasanje za lokalne izbore, stiglo 41.168 aplikacija (38.228 iz Srbije, a 1.074 iz Crne Gore), od čega je regularno 8.383 (6.427 iz Srbije). Kako je na u petak uveče održanom sastanku rekao šef sekretarijata CIK-a Enis Halimi, od 41.168 aplikacija koje su stigle van Kosova, regularno je definitivno 8.383 prijavljenih lica. On je precizirao da je preko pošte u CIK predato 39.510 aplikacija, preko telefaksa 443 i preko imejl adrese 1.215 aplikacija. CIK je na sastanku takođe obavestio da je na Kosovu 10.569 lica sa pravom glasa promenilo biračko mesto.
Pogledaj vesti o: Ivica Dačić, Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
Nastavak na Večernje novosti...
