Izvor: RTS, 09.Maj.2013, 13:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Obeležavanje Dana pobede u Srbiji

Polaganjem venaca ispred Groblja oslobodilaca Beograda u Srbiji obeležen 9. maj, Dan pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu. Predsednik Tomislav Nikolić položio venac na spomenik Neznanom junaku na Avali. Praznik u Kruševcu obeležen polaganjem venaca na Spomenik ruskom vojniku. Premijer Dačić Dan pobede čestitao građanima i veteranima Drugog svetskog rata.

Dan pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu u Srbiji je obeležen polaganjem venaca ispred Groblja oslobodilaca >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Beograda, u prisustvu zvaničnika Srbije, predstavnika ambasada zemalja saveznica, boraca, građana i učenika, dok je predsednik Srbije Tomislav Nikolić položio venac na spomenik Neznanom junaku na Avali.

Predsednik Vlade Srbije Ivica Dačić čestitao je građanima Srbije i veteranima Drugog svetskog rata Dan pobede nad fašizmom.

"Danas obeležavamo jedan od najsvetlijih datuma svetske istorije kada je zaustavljen fašizam i masovno uništavanje širom sveta. Danas odajemo počast svima koji su svoje živote ugradili u temelje slobode Srbije i Evrope", navodi se u Dačićevoj čestitki.

Istakao je da Dan pobede opominje da se čitava planeta nalazila na ivici kataklizme i obavezuje da se bude veran slobodarskim tradicijama i učini sve što moguće da se osigura mirna i bezbedna budućnost Srbije.

"Ako ste vi mogli da savladate beskrupuloznu vojsku Hitlerove Nemačke, možemo i mi da obezbedimo bolji život onima za čiju slobodu ste dali živote", upisao je Nikolić u spomen knjigu.

Predsednik Srbije napisao je i da bi svako ko u Srbiji odlučuje o državi i narodu trebalo da "svoje poslove obavlja pogleda uprtog u Avalu i spomenik podignut vama".

Centralnu državnu ceremoniju ispred Groblja oslobodilaca Beograda predvodio je ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Žarko Obradović.

Uz vojne i državne počasti, vence su položili i predstavnici Ministarstva odbrane, Vojske Srbije, Republičkog odbora SUBNOR-a, Grada Beograda, kao i ambasada Rusije, Ukrajine, Belorusije, Azerbejdžana, Francuske, SAD i Velike Britanije u Srbiji.

Na tom groblju sahranjeno je 1.395 boraca Narodooslobodilačke vojske Jugoslavije i 818 boraca Crvene armije.

Ministar Obradović je nakon što je položio venac i upisao se u knjigu sećanja, naveo da je Dan pobede prilika da se setimo da je Srbija tada kao deo Jugoslavije učestvovala u borbi protiv najvećeg zla 20. veka - fašizma.

"Tada je, iako malobrojna, stala u red onih zemalja koje se bore za slobodu, demokratiju, budućnost i bolji život svih generacija", rekao je Obradović, podsetivši da je Srbija dala velike ljudske žrtve.

Zajedno sa drugim zemljama bila je, kako je rekao, deo demokratske slobodarske tradicije koja je postavila temelje sveta u kome danas živimo.

"Ovo je prilika da se sa ponosom sećamo tih godina, da poštujemo žrtve i da shvatimo da Srbija zajedno sa drugima može graditi budućnost kao što je to činila pre više od 60 godina", rekao je Obradović.

Predsednik Skupštine grada Beograda Aleksandar Antić rekao je da Beograd i Srbija danas obeležavaju Dan pobede koji je tačka susreta naše prošlosti i naše budućnosti.

"Jedan smo od naroda koji je dao najveću žrtvu u borbi protiv fašizma", rekao je Antić i naveo da 9. maj predstavlja temelj današnje moderne Evrope, Evropske unije, naše evropske budućnosti.

Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević prisustvovao je centralnoj manifestaciji obeležavanja 9. maja Dana pobede nad fašizmom u Gomelju kao gost gradonačelnika tog beloruskog grada Kiričenka, saopšteno je danas iz Kabineta gradonačelnika Novog Sada.

Vučević je istakao da mu je drago što tako važan datum obeležava u gradu sa kojim Novi Sad ima mnogo zajedničkih karakteristika, a dva naroda tradicionalno neguju dobre odnose.

"Na današnji dan svi treba da pošaljemo jasnu poruku da fašizam kao ideologija koja je usmerena protiv čoveka, ne sme da postoji u razvijenom društvu u kojem su upravo ljudska prava i slobode osnova svekolikog političkog i svakog drugog delovanja", rekao je Vučević.

Dan pobede nad fašizmom obeležen je u Kruševcu, polaganjem venaca na Spomenik ruskom vojniku. Vence su u ime grada položili gradonačelnik Bratislav Gašić i njegov zamenik Siniša Maksimović, pripadnici Vojske Srbije, garnizona Kruševac i predstavnici Saveza udruženja boraca Narodnooslobodilačkog rata.

Prilikom polaganja venaca na Slobodištu, gde su u Drugom svetskom ratu fašisti streljali veliki broj Kruševljana, Siniša Makismović je najavio da će se od ove godine na tom mestu, koji ima veliki istorijski značaj, organizovati svečanosti slobode. Takođe, na Slobodištu će se, prema njegovim rečima, i ubuduće odavati pošta stradalnicima u borbi protiv fašizma.

Dan pobede nad fašizmom obeležen je i u drugim gradovima u Srbiji.

Nemačka kapitulacija i kraj rata

Dan pobede nad fašizmom - 9. maj, kada je 1945. nacistička Nemačka potpisala kapitulaciju u Drugom svetskom ratu, svečano se obeležava u Rusiji, Jermeniji, Azerbejdžanu, Belorusiji, Gruziji, Kazahstanu, Kirgistanu, Moldaviji, Tadzikistanu, Turkmenistanu, Ukrajini, Uzbekistanu i Izraelu.

U Berlinu je nešto posle ponoći 8. maja, odnosno prvih minuta 9. maja 1945. godine potpisana bezuslovna kapitulacija nacističke Nemačke.

U ime Nemačke akt je potpisao feldmaršal Vilhelm Kajtel, u ime Sovjetskog Saveza maršal Georgij Žukov, a u ime zapadnih saveznika britanski vazduhoplovni general Artur Teder.

Time je formalno završen Drugi svetski rat u Evropi, ali su ostaci nemačkih trupa još nekoliko dana davali otpor, između ostalih i u Jugoslaviji (do 15. maja).

U ratu koji je trajao nešto manje od šest godina, učestvovala je 61 država i oko 110 miliona vojnika, a poginulo je između 55 i 60 miliona ljudi, a njih oko 35 miliona je ranjeno.

Tačni podaci o žrtvama, posebno na području nekadašnje Jugoslavije, nikada nisu utvrđeni.

Državna komisija bivše SFRJ objavila je svojevremeno podatak da je poginulo ukupno 1.706.000 ljudi, među kojima nešto više od 300.000 boraca.

Taj datum, 9. maj je i Dan Evrope, pošto je savremena Evropa utemeljena na načelima borbe protiv nacizma i fašizma, na načelima mira, razumevanja, tolerancije i saradnje.

U holandskom gradu Mastrihtu je 1991. godine proglašena EU, koja od 1. januara 2007. ima 27 država članica sa blizu 500 miliona stanovnika, a 1. jula Unija će dobiti i 28. člana - Hrvatsku.
Pogledaj vesti o: Ivica Dačić

Nastavak na RTS...