Izvor: Press, 10.Nov.2012, 23:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dođi na večeru
Ekskluzivno: zvezda novog serijala rijalitija „Dođi na večeru" Ivica Dačić, čuveni interpretator „Miljacke" i povremeni premijer Srbije, o kuhinji Ketrin Ešton, domaćinu prve večeri nadmetanja, i rivalu Hašimu Tačiju, uglednom poslastičaru iz Prištine: „Ne znam šta bih vam rekao, osim da fizički izgled nije jedini Ketrinin adut, ona, verujte, i odlično kuva! Zapržila nam je takvu čorbu da ćemo je dugo kusati...
Žena zna tajnu da put do muškarčevog >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << srca vodi preko stomaka, tako da je do mog došla izvanrednim paprikašem od klot obećanja i uslovljenim, pardon, usoljenim putićem ka Evropi. Čudesno jelo, što ga više jedete, više ga ima, jedva gutate ali vas nešto tera da uzmete još i još i još, iako znate da ćete proklinjati sebe kad sednete na WC šolju i shvatite gde se taj putić zapravo završava.
Što se atmosfere tiče, iako je na početku bila malo nategnuta zbog one alave svinje Hašima, koji je još s vrata navalio na kosovski lonac, zahvatajući i s juga i sa severa šerpe, Ketrin je popravila atmosferu pojavivši se u izazovnoj keceljici, replicirajući onu reklamu: „Momci, a šta kažete na trojku"...
Priznajem, jeste mi se u tom trenutku malo prevrnuo želudac, ali ne zbog Ketrin u keceljici, već zbog pomenute svinje koja je rukama grabila iz šerpe, prelazeći crvenu liniju naših nacionalnih gastronomskih interesa koju sam flomasterom iscrtao na njoj, čisto da znam koliki je moj deo.
Ketrin se malo naljutila što joj švrljam po omiljenoj šerpi, ali sam ultimativno zahtevao da linija ostane ili napuštam večeru! I ostala je! Doduše, posle nekoliko čaša vina spustili smo je malo niže. Malo mnogo niže. Najniže, skoro ispod šerpe, ali se i dalje jasno vidi, ako se dooooobro zagledate.
E da, umalo da zaboravim, Ketrin se oduševila poklonom koji sam joj odneo - haiku platformicom o Kosovu!
Kaže da inače skuplja papiriće i pravi origami od njih. Malo mi je neprijatno da kažem šta je u dva poteza napravila od naše platformice, ali odlično izgleda, kao pravi, oči da izbije, što se ono kaže...
Naravno, i ona je na pažnju uzvratila pažnjom - poklonila mi je pakovanje praznih papira i rekla: „Evo, piskaraj, blesane mali, igraj se, ne dozvoli da bilo šta ubije to buckasto dete u tebi!" Majke mi, osetio sam se kao u onoj Balaševićevoj strofi o njegovoj Katrin: „Nije rekla ništa, osmehnula se samo, i pružila mi ruke kao sever Kosova da mi pruža"...
Nego, gde stadoh? A, desert! Izvanredna pita od lenjih odgovora na neka pitanja koja sam imao. Takođe čudesno jelo - što više pitam, to su mi odgovori manje jasni, dok na kraju ne čujem svoj eho kao magareće njištanje. Čudesno?!
Na kraju, razume se - animacija kao obavezan segment takmičenja. I tu je Ketrin zablistala, igrali smo asocijacije, a ja sam u svakoj nadvisio onu izelicu kojoj ni ruku nisam hteo da pružim, jer su mu bile prljave od krvavica koje je poneo s Kosova i krišom jeo.
Pogađali smo nazive filmova, briljirao sam otkrivajući Ketrinine zagonetke: „Zabole EU za kim zvona ne zvone na Kosovu"; „Za šaku dolara i fantomskih investicija"; „Viza se vraća kući"; „Imperija uzvraća udarac, samo ako ne slušate"; „Samo za tvoje oči: karta Srbije - Beogradski pašaluk"; „Kad jaganjci utihnu i pomlatimo vam ostatak stočnog fonda", „Tragovi u žitu, koje ćete da uvozite od nas" i još toliko filmova da se Ketrin zapitala da li radim još nešto u životu osim što sedim pred televizorom?!
Onaj duduk Tači je pogodio samo „Spasavanje redova Hašima od krivične odgovornosti", pa smo mu se smejali ko blesavi. U stvari, ja sam se smejao, Ketrin me je gledala začuđeno, pa sam prestao. Kaže da se taj film zaista prikazuje već godinama i to sa izuzetnim uspehom. Poslaće i nama kasetu da pod obavezno distribuiramo domaćoj javnosti.
Ovi pre nas, među kojima sam nekim čudom opet bio ja, napravili su odličan trejler za film, ali nisu opstali do premijere...
Sledeća večera je kod Tačija, znam da će biti odvratno, baš mi se ne ide, ali ko mene šta pita...
Za kraj, voleo bih da podelim nekoliko stihova koje sam na salveti napisao Ketrin, opet apropo one Balaševićeve pesme.
U predvorju Evrope, mi iz malog geta,
čekao sam Ketrin i svirao gitaru,
prišao je Hašim i pitao dal' smeta,
ne rekoh mu ništa ,samo pokazah mu...
Oprosti mi, Ketrin, možda nisam bio fin,
al' mi Tači jako smeta.
Oprosti mi, Ketrin, Kosovo je p-dim,
trči brzo do šporeta.
Donesoh joj poklon, skroman, al' od srca,
ispisanu rukom platformu haiku,
ote joj se suza, kao biser mali,
pogledom mi reče: „Jedi, Ivo, ne budali"...
Oprosti mi, Ketrin, nadima me ovaj sir,
mora da je sa Jarinja?
Oprosti mi, Ketrin, dođe mi da povratim,
Hašim ždere kao svinja!
< Prethodna Sve kolumne
Pogledaj vesti o: Ivica Dačić, Hašim Tači
