Izvor: Politika, 01.Avg.2014, 23:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dačić: Ne možemo da uvodimo sankcije većim i jačim od sebe

Svaka odluka se mora doneti, samo sve u svoje vreme, kaže ministar spoljnih poslova odgovarajući na pitanje „Politike“ da li će Beograd ostati na sadašnjoj poziciji da ne uvodi sankcije Rusiji, čak i ukoliko bi takav stav doveo do zamrzavanja evropskih integracija

Srbija ne može da sankcioniše veće i jače od sebe. Da ne bude kao pred Prvi i Drugi svetski rat, kad ispade – Srbija je kriva za sve. Mi ne smemo da učestvujemo u ovom ratu. A izgleda da je to nekome cilj, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << rekao je juče Ivica Dačić, ministar spoljnih poslova Srbije, odgovarajući na novinarsko pitanje da li Srbija menja stav prema ukrajinskoj krizi i približava se stavu Evropske unije koja je uvela sankcije Moskvi.

„Naravno, želimo da idemo ka Evropskoj uniji. Delikatnost naše pozicije je veoma jasna. Mi imamo ekonomski interes, nemamo alternativu tom ekonomskom interesu. Mi bismo mogli da razmišljamo o odustajanju od ’Južnog’ toka kada bismo imali alternativu, ali još nisam čuo da je neko ponudio alternativu”, poručio je Dačić na redovnom mesečnom susretu sa novinarima.

EU, kako je rekao, očekuje da u skladu sa pregovaračkim poglavljem 31, koje još nije otvoreno, Srbija usaglašava svoju spoljnu politiku sa EU i Beograd će imati tu obavezu do zatvaranja poglavlja.

„To znači da ukoliko smo rešili da idemo evropskim putem, to podrazumeva jedan takav proces u narednim godinama. Naravno, vodeći računa o našim državnim i nacionalnim interesima”, objasnio je Dačić i dodao da kada mu neko iz Evropske komisije kaže da Srbija treba eksplicitnije da se izjasni oko Ukrajine, onda im on pročita njihovo saopštenje oko Izraela i Gaze.

Na pitanje „Politike“ da li će Beograd ostati na sadašnjoj poziciji da ne uvodi sankcije Rusiji, čak i ukoliko bi takav stav doveo do zamrzavanja evropskih integracija, Dačić nije direktno odgovorio. 

„Ja sam čovek koji i u unutrašnjoj politici ide logikom u skladu sa sloganom ’vreme i strpljenje’. Tako je i u spoljnoj politici. Sve u svoje vreme. Pritisci će sigurno biti veliki. Srbija, s jedne strane, ima dobre odnose sa Rusijom, ekonomske interese, prijateljstvo, a s druge strane – svima nama je jasno da nam nikakav sukob sa Zapadom ne donosi ništa dobro. Jer u tom sukobu ne možemo da pobedimo, možemo samo da budemo pobeđeni. Ne treba bilo šta shvatati kataklizmično, svaka odluka se mora doneti, samo sve u svoje vreme”, rekao je Dačić i apelovao na ruskog i ukrajinskog predsednika Vladimira Putina i Petra Porošenka da se okrenu traženju mirnog rešenja za situaciju u Ukrajini.

On je otkrio i da je vlada pokrenula proceduru za imenovanje četiri ambasadora, ali nije želeo da precizira o kome je reč. Do kraja godine bi, kako je rekao, trebalo da cela diplomatsko-konzularna mreža bude „utegnuta“, odnosno da budu postavljeni novi ljudi na dvadesetak upražnjenih mesta u ambasadama i konzulatima.

Prema njegovoj najavi, u narednim danima će ministarstvo kojim rukovodi izaći u javnost sa platama ambasadora, jer to ne treba da bude tajna. Kako je objasnio, „ne može ambasador u Crnoj Gori da ima istu platu kao ambasador u Japanu”, s obzirom na troškove boravka u tim zemljama.

Apel da se vrate diplomatski pasoši

Ministar spoljnih poslova je najavio da će se oglasiti nevažećim svi diplomatski pasoši koji ne budu vraćeni u zakonskom roku od 60 dana od trenutka od kada je prestao pravni osnov za njihovo korišćenje. „Upućujem javni apel bivšim poslanicima Narodne skupštine i funkcionerima Vlade Republike Srbije da vrate diplomatske i službene pasoše, pošto su im istekle funkcije. Ukoliko se ti pasoši ne vrate, mi ćemo ih oglasiti nevažećim”, rekao je Dačić i precizirao da se radi o 77 poslanika i devet bivših funkcionera Vlade Srbije, kojima je prestao ili je promenjen pravni osnov za izdavanje tih pasoša.

Dačić je najavio i da će se ubuduće diskreciono pravo ministra spoljnih poslova da izdaje diplomatske pasoše mnogo ređe koristiti.

U Libiji otet srpski inženjer

Govoreći o situaciji u kojoj se nalaze naši državljani koji borave u zemljama u kojima je pogoršana bezbednosna situacija, on je objasnio da naše ambasade nemaju tačne podatke o tim srpskim građanima jer oni nemaju obavezu da se javljaju ambasadama. U Libiji je, kako je rekao, otet jedan srpski inženjer za čije oslobađanje otmičari traže „sedam, osam miliona evra”. Njega je inače ambasada u Tripoliju upozoravala na vreme da se skloni, ali on to nije hteo da učini. „Kome treba evakuacija, neka se javi. Srbija će pomoći svakom državljaninu gde god se nalazi na kugli zemaljskoj”, rekao je Dačić.

Za poplavljene stiglo 6,2 miliona evra

Na račune diplomatsko-konzularnih predstavništva Srbije u svetu na ime pomoći za poplavljene stiglo je oko 6,2 miliona evra, a putem „pejpal” servisa oko sedamsto hiljada evra. Dačić je podsetio i da je na donatorskoj konferenciji za pomoć Srbiji u Briselu prikupljeno više od sto miliona evra donatorskih sredstava, te da je Srbija podnela zahtev za dobijanje sredstava iz Fonda solidarnosti EU po osnovu čega bi mogla da dobije još pedeset miliona evra. Prema njegovim rečima, „vrlo su zanimljivi“ podaci o tome koliko je koja zemlja dala Srbiji, a koliko BiH – i mogli bi biti predmet analize.

J. Cerovina

objavljeno: 02.08.2014.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija

Nastavak na Politika...