Izvor: Politika, 26.Sep.2013, 18:45   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dačić: Da Srbija više nikada ne žrtvuje svoju decu

KRF/BEOGRAD – Premijer Srbije Ivica Dačić izjavio je danas na ostrvu Vidu u Grčkoj da Srbija treba da „konačno počne da ubire plodove nikle iz sopstvene krvi” i da više „nikada ne žrtvuje svoju decu”.

Dačić je, polažući venac ispred Mauzoleja srpskim vojnicima, izjavio: „Ovde je Srbija umirala, ovde Srbija i treba da se seća. I ovde Srbija treba da živi, da živi za sve one koji su za nju umrli.„

Venci su položeni povodom obeležavanja iskrcavanja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << srpske vojske na grčka ostrva Krf i Vido u Prvom svetskom ratu, a pored Dačića, tom činu je prisustvovao i ministar kulture Ivan Tasovac.

„Posle pobedničkog rata, posle svih ovih žrtava stvorena je nova država, uzeto je novo ime, pravljena je nova istorija i skoro devedeset godina Srbije ovde nije bilo. Čak je ovaj spomenik na Vidu podigla Jugoslavija, ovde piše ,srpskim junacima - Jugoslavija” i ako postoje greške koje treba ispravljati, onda je ta među prvima”, rekao je Dačić.

Prema njegovim rečima, potrebno je da se Srbija „vrati u društvo iz kojeg je pod drugim imenom izbačena”, i da se „ponovo čuje 'živela Srbija'“.

Dačić je ukazalo da više od 10.000 ljudi iz Srbije leži u kosturnicama na Krfu i Vidu, i u „dubokoj plavoj grobnici”,

„Ovde je, kako je neko rekao, najbolji deo Srbije, večna Srbija, ovde je čitava jedna nacija doživela vrhunac svoje golgote i početak vaskrsenja. Platila je cenu svoje slobode, po rečima jednog britanskog vojnog savetnika, krvlju i suzama”, rekao je Dačić.

Prema njegovim rečima, Prvi svetski rat je „bio u rat u kojem je Srbija postala slavna, rat tokom kojeg su je i Ataturk i Venizelos upoređivali sa Spartancima, rat zbog kojeg je nemački car Vilhem govorio da bi voleo Srbiju za saveznika, a u Francuskom parlamentu se orilo živela Srbija.”

„Taj rat i tu pobedu smo završili sa više od milion mrtvih i sa gubitkom polovine muškog stanovništa”, ukazao je Dačić

Pored Dačića i Tasovca, ceremoniji su prisustvovali gradonačelnik Krfa, predstavnici pravoslavne crkve i predstavnici grčke vojske i policije.

Obeležavanje 95. godišnjice proboja Solunskog fronta

Predsednik Vlade Srbije Ivica Dačić predvodiće 28. septembra komemorativnu ceremoniju na srpskom vojničkom groblju Zejintinlik povodom obeležavanja 95. godišnjice proboja Solunskog fronta, saopštio je danas vladin Odbor za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije.

Ceremoniji će, takođe, prisustvovati delegacija Ministarstva Odbrane i Vojske Srbije, delegacija Ministarstva rada i boračke zaštite Republike Srpske, generalni konzul Ambasade Srbije u Solunu, zvaničnici Republike Grčke kao i diplomatski predstavnici Francuske, Britanije, Rusije i Italije.

Ceremonija polaganja venaca i odavanja počasti kod savezničkog memorijala na Polikastru predviđena je 29. septembra.

Proboj Solunskog fronta predstavlja jedan od najtežih i najsudbonosnijih perioda novije nacionalne istorije.

Bilo je to doba velikog stradanja civilnog stanovništva i srpskih vojnika koji su mesecima istrajavali u borbama koje su za cilj imale poraz neprijatelja na Solunskom frontu.

Borbe na Solunskom frontu utkane su u kolektivnu svest kao razdoblje bezmalo antičke tragičnosti, nesebičnog junaštva i istinske humanosti.

Čuvajući duboko u sebi luču slobode i nacionalnog ponosa, neporažena srpska Vojska i deo izbeglog civilnog stanovništva našao je utočište u prijateljskoj grčkoj zemlji.

Postojbina junaka kod Maratona i Termopila otvorila je širom svoje srce i prigrlila novovekovne junake koji su, nošeni istim idealima kao i njihovi antički uzori, bili svetao primer herojstva i slobode, navedeno je u saopštenju.

Po okončanju ratnih dejstava odlučeno je da se na zajedničkom groblju sahrane svi poginuli ratnici na Solunskom frontu.

Za mesto je određen plato na kome se nalazilo groblje Glavne vojne poljske bolnice srpske vojske.

Pripreme za ovaj poduhvat počele su 1926. godine , kada je Savo Mihailović postavljen na čelo grupe koja je dobila zadatak da prikupi posmrtne ostatke izginulih ratnika raštrkanih po širokom prostoru na kom su se vodile borbe na Solunskom frontu.

Idejno rešenje izgleda srpskog vojničkog groblja dobijeno je iste godine na konkursu, a delo je arhitekte Aleksandra Vasića čiju je ideju razradio Nikolaj Krasnov.

Sav materijal za izgradnju groblja poticao je iz Jugoslavije, gde je prethodno i obrađen.

Završni radovi otpočeli su 1933. godine pod rukovodstvom arhitekte Budimira Hristodula, jednog od 1300 kaplara privedeni su kraju krajem 1936. godine, na Dan primirja u Prvom svetskom ratu, bilo obavljeno svečano osvećenje mauzoleja sa kapelom i kosturnicom, navedeno je u saopštenju.

Agencije

objavljeno: 26.09.2013.

Nastavak na Politika...

Vesti-online.com: "Da Srbija više nikada ne žrtvuje svoju decu"