Izvor: Politika, 18.Jul.2015, 09:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svesno kršimo zakon za dobrobit pacijenata
Svakog meseca u KCS plaća se 50.000 prekovremenih sati . a racionalnije bi bilo primiti 300 sestara i doktora u stalni radni odnos – smatra dr Miljko Ristić
Opet je ovog meseca direktor Kliničkog centra Srbije (KCS), prof. dr Miljko Ristić, morao da se suoči sa brojkom od blizu 50.000 prekovremenih sati koje su u junu „odradili“ zaposleni lekari i medicinske sestre u ovoj zdravstvenoj ustanovi.
Iako je u novembru prošle godine inspekcija rada Ministarstva >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za rad i socijalnu politiku podnela prekršajne prijave protiv rukovodstva KCS zato što su zaposlenom medicinskom osoblju platili više sati prekovremenog rada od onog koji je zakonom dozvoljen, iako je Državna revizorska institucija, između ostalih nepravilnosti, posumnjala u tako veliki broj dežurstava koja traju 24 sata, dr Miljko Ristić za „Politiku“ kaže da nikakav poziv od sudije za prekršaje ili nekog drugog, za sada, nije dobio.
– Verovatno su nadležni videli da ne možemo drugačije da organizujemo posao, a da ne trpe operisani i bolesni ljudi. Napravio sam analizu prekovremenih sati za svaki mesec – od januara do juna –
i taj broj nijednog meseca nije bio manji od 50.000. Umesto da plaćamo tolike sate, racionalnije bi bilo primiti 300 sestara i doktora u stalni radni odnos – smatra dr Ristić.
Tako je stvorena apsurdna situacija: država ne može da plaća nova radna mesta za lekare, ali zato troši budžetski novac za prekovremene sate.
Kada je pre pola godine ovaj problem mnogima zasmetao, jer i u drugim profesijama, a posebno kod privatnika, zaposleni ostaju na poslu duže nego što im traje radno vreme, pa ih niko za to dodatno ne plaća, postavljeno je pitanje da li direktori, načelnici bolnica i odeljenja ili menadžeri u zdravstvu, znaju da organizuju posao? Ima li onih koji zabušavaju, a onda prekovremenim satima sebi uvećavaju nesumnjivo male plate u zdravstvu?
– U pravu ste – ima i toga. Sve kontrolišemo, ali broj prekovremenih sati i dalje je ogroman. Šefovi svih klinika šalju mi zahtev za plaćanjem tih prekovremenih sati, gde se navodi da su zbog potrebe posla doktori i sestre radili prekovremeno. To se sve obrazlaže imenom i prezimenom pacijenta, brojem istorije bolesti i razlozima za prekovremeni rad. Ako je razlog operacija, navodi se, na primer, da je operacija počela u 15 i trajala do 18 časova, ili se navede razlog da je pacijentu bilo loše, pa je sestra ostala duže na poslu, za svaki taj prekovremeni sat postoji objektivno opravdanje i moram da ga prihvatam – objašnjava dr Ristić.
Direktor Kliničkog centra,takođe,primećuje da „sigurno ne rade svi podjednako vredno“.
– Odmah se uoči ko je u kolektivu vredan, ko motivisan... Isto je kao i u svakoj drugoj profesiji. Pa, ni u fudbalskom timu ne možete od 11 igrača očekivati istu motivisanost, a kamoli u jednom ogromnom, radnom kolektivu. Ipak postoji 23 klinike u sastavu Kliničkog centra Srbije – kaže dr Ristić.
Na našu primedbu da je prošlog meseca u KCS primljeno 20 mladih lekara, a pre toga, gotovo 30 doktora, kao i značajan broj medicinskih sestara i da je logično da je zbog toga situacija morala da bude bolja, Ristić odgovara:
– Stalno nam nedostaje i lekara i medicinskih sestara – i podseća da se u sistematizaciji radnih mesta koje je „overio“ Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ navodi da u KCS-u nedostaje 2.970 ljudi.
Apsurdna situacija sa prekovremenim časovima ne dešava se samo u Kliničkom centru Srbije. Direktor Kliničkog centra u Nišu, prof. dr Zoran Radovanović,takođe je svestan da krši mnoge postojeće zakonske uredbe. Od toga da se hitno, u ludoj trci s vremenom, za dete koje je ujela zmija nabavi bez tendera, recimo, serum protiv ujeda zmije do toga da se i dalje pišu prekovremeni sati.
– Pre nekoliko dana dete je ujela zmija i morao sam hitno da organizujem nabavku seruma od Instituta za serume i vakcine „Torlak“ u Beogradu. Potom sam morao da hitno šaljem vozilo po serum i da ga platim... I, kako da poštujem slovo zakona, kada u KC Niš pristigne mnogo povređenih u saobraćajnim nesrećama koji nemaju zdravstvenu knjižicu. Po zakonu ne možemo da ih lečimo „fondovskim“ novcem, ni lekovima koje plaća RFZO (sredstva dobijena od Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje opredeljena su unapred za osiguranike). Ovi pacijenti, praktično imaju pravo da budu primljeni i zbrinuti tek posle 22 sata, ali nesreće ne gledaju u časovnik – jada se dr Radovanović.
Koliko je poslednji prijem lekara poboljšao „krvnu sliku“ zaposlenih medicinara u Nišu i smanjio potrebu da direktor piše prekovremene sate, pitamo ga.
– Zaposlili smo nedavno osam mladih lekara. Čak sam uspeo da još 15 doktora prevedem u naš Klinički centar iz drugih bolnica u okolini Niša, u dogovoru da direktorima tih ustanova, ali je to tek malo popravilo stvari. Nama još nedostaju lekari određenih deficitarnih grana: onkolozi, radiolozi, dečji psihijatri, anesteziolozi i hirurzi pojedinih specijalnosti. I dalje kao direktor moram da potpišem svakoga meseca mnogo prekovremenih sati rada. Dovedeni smo u poziciju da bukvalno moramo da kršimo postojeće zakone, ako želimo da održimo proces rada i ne ugrožavamo pacijente. Niko, recimo, ne može da napusti operacionu salu, jer mu je isteklo zvanično radno vreme. Muka mi je od sveg tog snalaženja. Zato pišemo radne sate preko radnog vremena zbog čega nas proziva državna revizorska institucija – kaže dr Radovanović i ubeđuje nas da je pogrešno verovati kako direktori i načelnici klinika u Srbiji ne umeju da organizuju bolje rad svojih zaposlenih ili da se to radi zbog neke materijalne koristi.
– Prosto, rigidni zakoni ne shvataju šta je hitnost u medicini ili da hirurzi i sestre operaciju ne mogu da napuste kada je isteklo formalno radno vreme od osam časova. U Srbiji ima oko 400 direktora zdravstvenih ustanova i ne mogu baš svi da se okrive za nesposobnost da bolje organizuju posao – kaže dr Radovanović.
Direktor KC Niš navodi i da je dolaskom na ovu funkciju zatekao lošu strukturu kadrova. Tako, kaže, ima višak oftamologa, ali ne mogu lekara za očne bolesti da pošaljem da operiše srce.
– Za samo pet godina u penziju iz niškog Kliničkog centra odlazi 150 lekara. Rešenje je da svake godine, do 2025. zaposlimo između 10 i 15 novih lekara, a pitanje je i da li će to biti dovoljno – navodi dr Radovanović.
Već sada, zbog malih plata, loših i teških uslova rada, kao i nemogućnosti da se dobije posao za stalno, hiljadu lekara godišnje napušta Srbiju i posao traži u inostranstvu. Neplaćanje prekovremenih sati, naravno, u slučajevima kada su oni opravdano odrađeni, za neke će biti dodatna nepravda.
Zato je ovaj problem postao vrlo osetljiva tema. Rešenja, uvažavajući specifičnosti zdravstva i realnu situaciju, moraće da predlože i inspektori rada i revizori, kao i nadležni u zdravstvu. Kao što revizor mora da shvati da su dežurstva od 24 sata u zdravstvu realna stvar, tako će i direktori zdravstvenih ustanova morati konačno da uposle lekare koji „hvataju krivinu“. Uostalom na Birou za nezaposlene je više od 2.200 nezaposlenih lekara, a vreme je da se preispita i večiti izgovor da mladi doktori ne mogu da zamene iskusne specijaliste: džaba iskustvo i specijalizacija, ako je lekar neradnik.
